У емисији "Печат", која је објављена на РТРС у четвртак 13. јуна 2024. ауторке Бранке Кусмук гостовала је Зорана Перишић из Вишеграда. Она је испричала потресну исповјест не само о судбини своје мајке др Олге Драшко заточеници Дретељског логора смрти 1992. године, већ и кривотворењу истине тј. лажирању историје преко филма "Неђо од Љубушког" из 2012. године.
Наиме, Светлана Броз ауторка поменутог филма у коме је централни дио приче посвећен Недјељку Галићу из Љубушког, који је бар према причи неколико свједока успио спасити неколицину суграђана муслиманске националности. Иначе, Неђо Галић је раних деведесетих година када је растурана Југославија обукао или пак добио униформу ХОС - ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге... Хосовци су били 'елитна' формација хрватске паравојске која је оставила крваве трагове над цивилним становништвом не само у Хрватској већ и у добром дијелу Херцег-Босне (хрватске парадржаве на тлу БиХ), под контролом Загреба.
Када је средином 1993. године дошло до раскида сарадње муслимана и Хрвата у БиХ, у срединама гдје су Хрвати имали већину, а то је западни и средишњи дијелови Херцеговине, почела су хапшења и терор над муслиманима. Недјељко Галић је тада успио спашавати десетине њих са њиховим породицама. И то је централна тема филма Светлане Броз.
Међутим, Светлана Броз и Штефица Галић су у поменутом филму представиле Мирослава Хрстића званог Царо, пуковника ХОС, као некаквог хуманисту. Управо он је потомак усташких џелата из времена НДХ, па је 1992. године био дио удруженог злочиначког подухвата у ширем рејону Љубушког и долини Неретве, гдје је спроводио терор првобитно према србском становништву, касније и муслиманском.
Видјевши о каквим гнусним лажима се ради, Зорана Перишић је изнијела праве детаље о Мирославу Хрстићу крволоку Дретељског казамата, јер је управо он одвео са радног мјеста у Чапљини 6. маја 1992. њену мајку у хрватски логор. Тамо је покојна Олга прошла тромјесечну стравичну тортуру и невиђена иживљавања која здравом разуму нису појмљива, од Хрстића и његових сабораца.
Зорана је писала неколицини европских институција у коме је указала на чињеницу да се награђују филмови у којима се као хуманисти представљају ратни злочинци из грађанско-вјерског рата у БиХ, али су њихови одговори били више него лицемјерни и поражавјући. Према обећању РТРС ово је тек почетак битке за истину и изградњу макар моралног друштва у БиХ, јер злотворима као што је Хрстић је мјесто у затвору, а не на филму.
Хрстић се иначе крије у Метковићу, насеље у Хрватској, тик уз границу са БиХ. Хрватске власти одбијају да га изруче, јер би Хрстић могао много тога да исприча о злочиначким активностима Загреба и Туђмановог режима 1991-1995, што би уз хашке пресуде хрватској шесторки свакако мјењало мозаик ратова на бившем југославенском простору, самим тиме и историју која је кривотворена и у школским уџбеницима.