Како живе Срби у западној Славонији 30 година након погрома?
У мају ове године ће у многим местима у којима живе Срби, протерани из западне Славоније током хрватске злочиначко-терористичке акције „Бљесак“ од 1. до 3. маја 1995. године, бити обележено 30 година од ове трагедије. Како данас живе Срби у западној Славонији?
Пре рата у више општина западне Славоније живело је више од 120.000 Срба. Сада их има 16.000. Они се, иако малобројни, боре да сачувају српски идентитет, језик и писмо и да опстану у својој постојбини.
Никола Ивановић, дожупан пожешко-славонске жупаније, каже да је, после рата и других недаћа које их прате, тешко објаснити положај Срба данас у западној Славонији. Најважније је да они живе у миру, мада је његових сународника на овом подручју неупоредиво мање него деведесетих година 20. века.
„Срби у Липику, Пакрацу, као и целој пожешко-славонској жупанији, за услове у којима живимо, добро су организовани. Делујемо путем више институционалних облика, а то је, пре свих Веће српске националне мањине у свим већим општинама и градовима, где има значајнији број припадника наше заједнице“, каже Никола Ивановић.
Српски представници у локалним и жупанијским структурама боре се за бољи статус српске заједнице, како би она сачувала вишевјековне, темељне вредности у западној Славонији. Срби су заступљени и у политичком животу.
„Имамо своје дожупане, доградоначелнике, представнике у општинским, градским и жупанијским скупштинама. Пописом становништва 2021. године установљен је много мањи број Срба него раније, што ће се негативно одразити на наше политичко деловање. Због тога ће западна Славонија 2025. године изгубити два дожупана и неколико других функција“, наводи Ивановић.
То ће, сматра наш саговорник, отежати политичку улогу и статус Срба у западној Славонији.
„Срба у Липику и Пакрацу, центру културног, друштвеног, политичког и Просвјетног живота, има око 1.500. Они су већином старије животне доби, међутим, бележимо и све више деце која учествују у нашим активностима.“
У сарадњи са основним школама организовани су програми који афирмишу српски језик, писмо, културу и веронауку. За то су у Пакрацу и Липику резервисана по два школска часа седмично.
„У последњих годину и по функционише и ‘Програм плус’ који у ‘Српској кући’ у Пакрацу проводи Српско народно веће. То су ваннаставне активности посвећене српској култури, баштини, традицији, фолклору, и свему што чини српски идентитет“, нагласио је Никола Ивановић, најутицајнији српски представник у властима западне Славоније.
Он подсећа и на хронологију борбе Срба за очување свога идентитета, почев од првих поратних дана, када је то било веома тешко.
„У септембру 1995. односно пре 30 година, група Срба Пакрачана која је опстала овде, након ‘Бљеска’, имала је снаге, воље и одлучности да настави деловање на очувању српског идентитета. Обновили смо рад Српског културног друштва ‘Просвјета’ пододбор западна Славонија, а сада Пакрац – Липик“, подсетио је дожупан Ивановић на прве поратне дане који су за Србе овде били трагични и веома тешки.
СКД „Просвјета“ у септембру ове године обележиће три деценије поратног рада. Охрабрујуће је да у садашње време, наглашава Ивановић, нема физичког нити вербалног насиља према Србима.
„То је једно од најзначајнијих постигнућа, у инат свим проблемима из прошлости. Данас се овде може слободно живети, радити, подизати децу. Као и свака друга мањинска заједница, делимо добро и зло са већинским народом. Ако је већини добро, и нама је добро. Ако је већинском народу лоше, ми ће то први осетити“, закључио је Никола Ивановић.
Представници Срба у власти имају највеће потешкоће због лоших услова живота у српским срединама, већином селима.
„Имамо више од 40, сасвим празних села или са два или нешто више становника. Сваком од тих села потребан је пут, водовод, друштвене просторије, садржај који је цивилизацијско питање у 21. веку. То је била велика препрека код повратка младих. Пре три године, поново смо увели струју у српска села. За све то потребно је ангажовање локалне самоуправе, на шта стално указујемо и тражимо помоћ“, објашњава Ивановић.
Срби у западној Славонији највише су организовани под окриљем СНВ и „Просвјете“. Они организују програме током целе године којим обележавају значајне празнике и годишњице. То су Божић, Васкрс, Свети Сава, Мала Госпојина, црквене светковине у селима, потом изложбе књига, свечане академије, литерарне вечери… На том плану сарађују са Бос. Градишком у Републици Српској.
„Трудимо се радити оно што је реално и могуће. Покушавамо вратити дух пређашњих времена. Заједно са епархијом славонском окупљамо певачке групе, чувамо своју традицију. Једнако нам је важно свако село, без обзира на то колико има становника, једног или више. Масовна су окупљања у Кукуњевцу, на Свету Петку. Где нема цркава, постоје црквишта, а она су света места за нас“, каже Никола Ивановић.
Значајну улогу има „Српска кућа“, где се пружају правне и административне услуге, а постоји и етно-соба, са материјалном баштином Срба. Срби у Пакрацу се труде и да сачувају нематеријалну културну баштину као што је криво коло, тарабан и традиционално певање Срба западне Славоније.
Крсто Жарковић каже да је новим Законом о гробљима у Хрватској извршено последње етничко чишћење Срба.
„Ако је гробница сачињена после 30. маја 1990. године, а садржај на њој вређа хрватски народ, она се мора изместити или у противном следи казна од 5.000 евра. Нејасно је шта на српским споменицима вређа хрватски народ“, пита се Крсто Жарковић.
Он овај проблем појашњава овако:
„Имамо младића погинулих у грађанском рату 1991-1995. године на чијим споменицима ћирилицом, српским писмом, пише да су погинули у грађанском рату између Срба и Хрвата. Такви споменици се морају уклонити. Срби немају новац за казне. Тиме је порушена и последња нада за повратак Срба и њихов нормалан (су)живот у Хрватској“, сматра Жарковић.
Преузето са: kompasinfo.rs
Објављено: 16.04.2025.