Новомученици пребиловачки и доњохерцеговачки

у Другом светском рату убијени су мучки

од стране безумних и свирепих усташа

којима је трн у оку била света вера наша...

Жене, девојке и деца из Пребиловаца

биле су жртве немилосрдних убица

у јами Голубинки, у селу Шурманцима

код Међугорја, ко може да икада има

снаге да разуме учешће у злочинима?

Да ли је све морало баш тако да буде?

Да ли само нељуди могу да убију људе?

Да ли су своје жртве сваке ноћи сањали?

Да ли су се макар за тренутак покајали?

Недужне мајке и деца су пред њима стајали

и гледали смрти у очи, данас Црква сведочи

да су они мученичке венце славе добили

и Царство Небеско за вечност задобили,

а вечну осуду они који су их побили!

Реке мученичке крви су текле и јасно рекле

да је Црква Христова на крви утемељена

и да је ради славног Христовог Васкрсења

мученичко страдање задобијање светости

и непролазне славе са Христом у вечности...

Аутор: Милош Димић
Послато: 06.08.2021.