Помен страдалима

 

"Ту је мученички страдало 525 наших вјерника, православаца, са простора Вељуна", рекао је за Срну јереј Жељко Видаковић, парох Коларићко-војнићке и вељунске парохије, који је служио парастос.

Он је нагласио да су кости побијених Срба након масакра скупљене и сахрањене код споменика на Вељуну.

"Сваке године на Ђурђевдан служимо парастос и обиљежавамо успомену на њихово страдање и, ако Бог да, то ће тако бити и убудуће. Нажалост, на овим нашим просторима има много оваквих стратишта", рекао је јереј Видаковић.

Замјеник жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић из Српског народног вијећа /СНВ/ рекао је Срни да је на Ђурђевдан 1941. године на подручју Вељуна и околних села на Кордуну на свиреп начин, усташким ножем, убијено 525 цивила православне вјероисповијести.

Он је рекао да је број убијених Срба већи, али да се са сигурношћу може говорити о 525 жртава, чија имена су позната.

"То је трагедија за цијели крај, јер је избрисано цијело једно подручје. Од рата до данас, велико вељунско подручје није се никад опоравило, као и свако друго мјесто на Кордуну које је на овакав начин доживјело геноцид", истакао је Љубојевић, који је и предсједник жупанијског одбора Самосталне демократске српске странке.

Он је рекао да је споменик на Вељуну девастиран неколико пута, али ће напором овдашњих људи бити обновљен.

Парастосу је присуствовала и делегација  "Јадовно 1941." из Бањалуке.

Прије убистава, према документацији овог удружења, Срби из Вељуна били су звјерски мучени у школи и жандармеријској згради у Вељуну да би их усташе послије тога довеле у Хрватски Благај, гдје су их поклали и побили сјекирама и маљевима и побацали у ископане јаме у долини између зграде школе и католичке цркве, те у природне јаме поред тог мјеста.