„Кажу да немају дна?”, шапну јој брат на уво.

„Сама се спотакла,  на улазу о једно дрво”.

„Чула сам само крик, не да је на дно пала.

Пред собом јој имам лик, Јагње, овчица мала.”

„Сејо не мучи мисли, кући ћу друкчије рећи.

У шуми смо с овцама кисли иди, греј се крај пећи!”

Године ишле у низу, живели како се може.

Јами не приђосмо близу, хвала ти Господе Боже!

Заборависмо таму њену, и страх детињег дана,

а зло се опет крену, с Хитлером од Ватикана...

Живесмо трудно и вредно, по оном Великом рату,

чинило се све редно, Србину и лажном брату...

Године минуле многе, а мржња иста и јача.

„Беж’те док носе Вас ноге, од лажне браће, кољача.”

„Брацо нешто ме пече, тамо где биле ми  очи?

Стипе ми синоћ рече: „Идите по ВАС ће доћи!”.

Спремили све до детаља, ко, чије пљачка по селу.

Од каме, пушке ил маља нестаје живот у телу!

Челебић школа је тачка, где Срби су сабрани први.

Ни обична једна мачка, није се спасла од крви!

Срби у самртном ропцу, и даље схватит’ не могу,

да живи су још о концу, и да већ су ближе Богу!

Старији смирују млађе, који хтели су да беже:

„У Србију нас шаљу, рађе а побити мало теже!”

Прилике осташе иза, док бежати још се дало.

Крену туча из близа, од комшија, непрестано.

Ланац се кренуо робља, схватише за бежање касно.

За нас нема ни гробља, на веру нас пређоше ласно.

„Брацо бојим се јама, од тог детињства дана.

Та јама није сама, о шта ће бити са нама?”

Бикуша јама се зове, а има дубљих и већих.

„Вид’о сам усташе ове, црни ко из паклене пећи!”.

Бекство пробаше неки, успе ког хтео је Бог.

Побише и у колевки, да никог не буде мог!

Згазисмо претке своје, болно и јаче од рана!

Нећемо да знамо муке, што утичу до ових дана!

Не опојасмо србске кости, што у јамама и даље леже.

Џелати нам цењени гости, зато се живи све теже!

Ако желимо нешто боље и тамо желимо стићи,

знајмо да Косово поље, увек ће за нама ићи.

Имајмо свест о злу, у срећи данашњих дана,

над палим бдимо свуд,за лек од душевних рана!

Аутор: Александар Милутиновић од Расине

Пјесма је освојила 4. мјесто на Сабору поетских витезова 2024. године у конкуренцији мученичких стихова.