Гори Нотр Дам... Гори величанствена Богородичина црква у Паризу... Гори уметност, гори наслеђе Средњег века, гори.... Француска је изгорела давно пре ње.

И шта сад Срби ту имају да кукају над њом? Католичка је, стога није ни битна? Али онда зар нисмо исти као ти бездушни католици када горе наше цркве? Не дао Бог да смо као они у било чему.

У реду је браћо Срби данас бити тужан иако си православац. У реду је да плачете са својим пријатељима из Француске, да жалите за уметношћу, за вештином изградње, за архитектуром...
Јер Нотр Дам није само црква у тамо некој Француској. Она је и симбол Париза. Она је и инспирација уметницима и књижевницима, она је Европско културно добро.

У реду је бити знатижељан ко ју је запалио и зашто. У реду је бринути шта ово значи. У реду је патити за наслеђем "белог човека" који је једном волео Христа па га је заборавио....
Шта ће атеистима црква?

Пре цркве и литургије, напустио је Христа. Христу не требају наше цркве. Не требају му мртви музеји, лепе љуштуре без блаходати. Народу треба црква!

Народ се у њој моли, каје, исповеда, причешћује, исправља... Бог има све. Не дижемо ми мрави, Њему Творцу Свега, ништа што може Њега да задиви толико. Али цени наш труд. Као мајка кад гледа жабу од пластелина свог детета. Жаба више личи на пса, али мајци је најлепша.

Зато Бог воли наше цркве, наш труд... Сем Нотр Дам и француских богомоља, Богу су лепе и СРПСКЕ цркве. Свих оних 135 које су гореле 17. марта 2004. године.

Трећину тих цркава чували су Француски Војници у саставу КФОР-а.

Французи, окупатори, непријатељи Срба, склањали су се пред шиптарским хордама, када су их лепо замолили, не би ли спалили "Милошевићеве цркве", а њих војску братске Француске, поштедели.

У реду је да осећате и бес данас, драга браћо и сестре, Срби... И то је људски.

Срби су имали диван чудотворни манастир у прекрасној гори Дреничкој. Наши савременици Дреницу знају као језгро олоша шиптарског и као најватреније кољаче Срба у задња 3 рата.
Жалосно је што наши преци знали Дреницу као "Дреничку Свету Гору" породице Бранковић, која је сем Вука издајника, дала 12 светитеља. Бранковићи су изградили 36 манастира, међу њима и Девич, задужбину Богородице Девичке, као захвалност што је св. ЈОАНИКИЈЕ Девички, молитвом излечио Бранковићку принцезу Мару.

Од 36 манастира, само је манастир Девич остао и опстао много после целе благородне розе Бранковића и много после што су племићи и кметови Бранковића од Срба постали шиптари и Србомрзци, кољачи и силоватељи у име Алаха.

Зашто ово пишем?

Зато што су у сред те кољачке Дренице, Француски војници чували наш Нотр Дам и сестре монахиње од Шиптара. То јест, требали су. Али нису.

Склонили су се. И наша светиња, већа од Острога и чудотворнија, је изгорела...

Али то није било све. Француски католички попа је пре тога украо мошти из олтара и друге драгоцености.

Шиптари су се сатима иживљавали над светињом, а КФОР је довео у северну Косовску Митровицу полулуде сестре монахиње, које од бола нису проговарале. У реду је бити бесан данас...

Да још посведочим да сам се ја побио са једним од војника, годинама после, када је у обновљени манастир, пишао....Њему наша светиња, направљена у време Нотр Дама није значила ништа. Њему је то био ВЦ за његово окупаторско дупе.

Да вас још подсетим да је Нотр Дам звонио радосно када је 1389. СРБИЈА наводно победила Турску и зауставила пробој ислама ка даљој Европи.

Да вас потсетим и да је на прослави 100 година од краја Великог рата, где је Француска била пријатељ и савезник, била унутар ове цркве, шиптарска застава тзв. Републике Косова, а не Српска. Косово тад није ни постојало... Али....

Француска изгледа изгоре много пре цркве Нотр Дам.

И знам ја како је кад гледаш кад ти гори црква. Знам, гледао сам цркву св. Саве у јужној Косовској Митровици.... Како гори... Гледао сам 135 цркава како не бране Французи.

Али ипак бих пришао да гасим Нотр Дам, јер ја нисам Католик. Не ситим се туђим сузама.
Ја сам бре Србин.

Од мене се очекује да сам свети потомак Лазарев, слуга Христов. Гасио бих те Нотр Дам, а и ослобађаћу један дан тебе Француско, када одлучиш да ниси калифат Арапа, па поведеш борбу за слободу.

Иако си ти била на страни мојих окупатора.

Аутор: Михаило
Глас Косова и Метохије
16.04.2019
 

ЛЕПА ЕВРОПА ЛЕПО ГОРИ

Још у току Првог свјетског рата Француска је под своје окриље прихватила на стотине српских ђака, сирочади и рањеника. Побједе Српске војске слављене су на универзитетима и у школама, а установљен је и државни празник поштовања херојске жртве српског народа - Српски дан славе. Управо су српска дјеца послије школовања донијела у Србију завјетни усклик: "Волимо Француску као што је она вољела нас!".

Француски студенти установили су бројне катедре на Београдском универзитету. Срби су на мјесту Крађорђевог споменика у Београду (кога су срушили окупатори и који никад није обновљен) подигли споменик Захвалности Француској.

Француски војници су са Српском војском пробијали Солунски фронт, а француски генерал Луј Франше д' Епере (франц. Louis Franchet d'Esperey) постао је једини странац са звањем почасног српског војводе.

Војвода д' Епере је српског војника прогласио највећим јунаком Великог рата, дивећи си јуришу Срба у отаџбину. Но све ово бачено је под ноге!

И Србија је саму себе погазила, а камоли да је други не понизе. На стогодишњицу прославе побједе у Великом рату 2018. године представници Републике Србије забачени су у редове споредних званица, а прва мјеста су уступљена Нијемцима и Шиптарима.... Испред Нотр Дама је истакнута застава тзв. Косова! Арнаутског Косова које је служило сваком окупатору, а у Другом свјетском рату дало злочиначку Скендербег-дивизију балиста у саставу СС-одреда.

Не заборавимо и ово.
Французи су 9. маја 1995. године позвали ткз. муслиманску Армију Босне и Херцеговине на свечану војну параду у славу побједе над фашизмом, а док су Срби и Војска Републике Српске лијечили тешке ратне ране од исламског вехабизма!

Представник муслиманске ткз. Армије БиХ, насљеднице злогласне Ханџар-дивизије под нацистичком СС-командом, носио је Јелисејским пољима "Алијину заставу", бијели стјег са златним љиљанима, под којим су муџахедини и исламске банде, три године раније започели најстрашније злочине по насељима Босне 1990-их.

Ето, то је европска Француска, лицемјерна и гадна. Смрад њене духовне гангрене заудара под небом, а олтар Богоматере не пристаје том безакоњу. Огањ је једини лијек бешчашћу.

Нек` гори олтар Француске као што је горела цијела Србија!
 

Горан Лучић
16.04.2019.