Станикa Прашчевић, јединa женa са списка Интерпола за наводно почињене ратне злочине у Ђаковици, само зато што је била супруга убијеног полицајца.
Каква правда влада на Косову и какво право спроводи Еулекс сведочи пример Станике Прашчевић, која се по жељи Албанаца нашла на потерници Интерпола због наводно почињених ратних злочина, само зато што је била супруга убијеног полицајца! А, убили су га управо Албанци и за то се нико не терети, нити се расписује потерница.
- Наставили су да ми од живота праве пакао. Убили су ми мужа и свекра, а сада желе да униште не само мој, него и живот моје деце. Уздам се у Бога јединога, да у томе неће успети.
Овако започиње исповест једина жена са списка од двадесетак људи за којима је Еулекс расписао потерницу Интерпола због наводних ратних злочина у Ђаковици, односно у селу Меја у близини тог града. Са децом, којој је због погибије оца и супруга полицајца следовао стан у Србији, а који нису никада добили, свила је породично гнездо на имању своје мајке на северу Црне Горе.
- Треба да их је срамота пред лицем света који не види муке Срба са Космета. Мој муж је био полицајац. Мучки су га убили, а помагао је преживелим Албанцима чији је конвој трактора бомбардовао НАТО, баш у селу Меја. Спасавао је рањене и вадио мртве - прича Станика.
Са Косова је побегла после почетка НАТО агресије.
- Не знам шта пише у тој потерници. Ја сам са децом из Ђаковице побегла две недеље после почетка бомбардовања. Вратила сам се тек на сахрану мужу који је убијен 21. априла. Због рата нисам могла на време да стигнем на сахрану. Закаснила сам, а и на сахрани сам једва извукла живу главу. То знају сви у Ђаковици у којој сам тада била два дана. Више се у њу, нити њену околину, никада нисам вратила. Нисам отишла ни на седмодневни помен, нити после четрдесет дана - прича наша саговорница.
Вест о потерници сазнала је од родбине из Швајцарске.
- Јавили су ми рођаци да бих припремила децу, јер би то пронашли на интернету. Сада смо сви на лековима за умирење. До пре два дана, док нисам сазнала да као држављанин Црне Горе која нема споразум са Косовом о екстрадицији својих држављана, не могу бити изручена Еулексу, нисмо смели из куће да изађемо. Нико нас не дира, али, далеко од тога да смо спокојни - прича Станика.
Подигла је кредит и почела са децом да гради кућу.
- Завршили смо спрат, деца нигде не раде, али, бар смо били мирни. Све до пре неколико дана, када су нам са Косова послали вест. Нит сам "лук јела, нит мирисала", што би казао народ, али - не вреди. Оставила сам у Ђаковици кости свекра и супруга, кућу и имање, али, очигледно, Албанцима је и то мало ...
Србима из Ђаковице се онемогућава повратак
АКЦИЈА ПРОТИВ ПОВРАТКА СРБА
Представници Удружења расељених Срба из Ђаковице апсурдом називају то што се сви који се налазе на потерницама налазе и на списку за повратак у Ђаковицу, који је достављен УНМИК, ОЕБС и другим међународним организацијама. У питању су особе које нису продале своју имовину и које се надају да се врате у Ђаковицу.
- Због тога смо убеђени да су оптужнице подигнуте са намером да у потпуности обесмисле и спрече наш повратак и да за свагда поруче како је Ђаковица забрањен град за Србе - истичу из овог Удружења. - Срби који планирају да се врате сигурно нису чинили злочине, јер се у супротном не би усудили на то.
Ово удружење изразило је и огорчење предлогом Мимозе Кусари, председнице општине Ђаковица да Наташа Кандић, председница Фонда за хуманитарно право буде почасни грађанин Ђаковице.
ЈУРЕ И ПОКОЈНИКА
На потерници Интерпола због наводних ратних злочина против цивилног становништва у Ђаковици налазе се Момир Стојановић, Никола Мићуновић, Мишко Поповић, Драган и Александар Пековић (отац и син), Зоран Мирковић (умро), Лазар Драшковић, Момчило Стијовић, Сретен Цамовић, Живко Вуксановић, Мираш-Гего Стојановић (ухапшен недавно), Предраг Стојановић, Мухарем Ибај (коме су Албанци побили целу породицу јер је наводно сарађивао са Србима), браћа Миладин, Момчило и Милутин Новаковић, Димитрије Рашовић, Станика Прашчевић...
М.Секуловић
Извор: Новости
11.3.2015.