Заједно са Александром Ранковићем на Брионском пленуму пре 53 године "пало" је и Косово и Метохија. Смена другог човека Југославије албански политичари, уз свесрдно разумевање Јоспа Броза и Лекиног наследника Едварда Кардеља, искористили су да покидају што више спона са Србијом. У свега три године које су уследиле после пленума, КиМ је издигнуто на ниво републике. Устав из 1974. године, пет година касније, само је оверио фактичко стање крајње неповољно по Србију.

Овакав закључак произлази из књиге докумената "Бурна времена - Косово и Метохија у државној политици Југославије 1966-1969" младог историчара др Миомира Гаталовића, сарадника Института за савремену историју у Београду. Први пут је сва доступна грађа о овом периоду сабрана у једну књигу.

- После политичке елиминације Александра "Леке" Ранковића, отворен је пут за уставно прекомпоновање југословенске федерације. Оно је подразумевало и партијску и друге врсте реформи, после чега је на ред дошла и Аутономна покрајина Косово и Метохија, како се до тада звала.
Најпре је из државног сигурносног апарата - УДБЕ, која је променила назив у СДБ, одстрањена већина прекаљених кадрова српске националности, који су на неки начин до тада држали под контролом албански иредентизам. Они су замењени махом албанским кадровима, па се удео Албанаца у СДБ који 1966. није прелазио 13 процената, у наредних годину дана попео на 65%. Ти нови кадрови су на оба ока жмурили поводом бујања албанског иредентизма - каже Гаталовић.

* Албанцима се није допадало ни име наше јужне покрајине...

- Већ 1969. прерасла је у Социјалистичку АП Косово, при чему је одредница "социјалистичка" у то време била резервисана само за републике. По жељи Албанаца, из назива је избачена реч Метохија (значи црквена земља), која је потврђивала српско историјско присуство и право на овај простор.
Албанци су добили и свој уставни закон који је по самом називу подсећао на највиши акт и већ 1969. Војводина и КиМ, тада већ без назива Метохија, постале су нека врста пара-република.

* Која од свих тих одлука је представљала најтежи ударац за Србију?

- Најопаснија ствар било је везивање покрајина за федерацију, што је значило прескакање нивоа Србије која је те покрајине суштински и основала и једина је република која је ушла у заједничку државу из три дела.
Постојале су идеје да се и у неким другим републикама оснују покрајине, али су се оне избориле да се то не деси. Ко је луд да прави сепаратизам у 'свом дворишту'...

* Дешавала се упоредо још једна важна ствар - радило се сложно на стварању албанске елите.

- То је била политичко-партијска елита. Највећи утицај у томе имали су Фадиљ Хоџа, Вели Дева, Џавид Нимани, Резак Шаља...
Они су највише радили за албанску ствар и покривали различите испаде албанског иредентизма, посебено у вези са демонстрацијама 1968. године. Та елита је веома сложно деловала у борби, за разлику од кадрова српске националности, који су углавном тежили да очувају своје позиције.
Тито и Кардељ су све то аминовали у тежњи да их пацификују и вежу за југословенску федерацију. На тај начин дошло је до цепања Србије.

* Како су Ћосић и професор Марјановић успели да избегну одстрел после јавног иступа 1968. поводом догађаја на КиМ?

- Било је то веома значајно иступање еминентног књижевника Добрице Ћосића, као и историчара, универзитетског професора Марјановића. Они су на 14. седници Централног комитета СК Србије у мају 1968. године први пут јавно указали на процес исељавања Срба из јужне покрајине и на двоструке стандарде који тамо постоје: док се Албанцима нашироко излази у сусрет, српски национални интереси се гурају у други план.
Ћосић је указао и на чињеницу да појачавање аутономности КиМ долази у сукоб са југословенском федерацијом и да ће то једног дана постати озбиљан проблем. То је имало велики одјек у том тренутку.

* Онда су избиле студентске демонстрације?

- Демонстрације су практично бациле у засенак њихово иступање. Они су касније због тога били изопштавани из политичког живота, али да нису букнуле студентске демонстрације, вероватно би прошли много горе.
Мора се признати да је за те истине које су изнели требало много храбрости, јер се у то време за тако нешто губила глава или су послати у затвор.

* Шта је за независно Косово представљао Устав из 1974. године?

- Тај Устав је само оверио све оно што је урађено у периоду 1966-1969. године. Дефинисао је Југославију не више као заједницу шест република, него шест република и две покрајине. Покрајине стичу функције република и биле су дефинисане као конститутивни елемент федерације.
Србију је Устав дефинисао као конфедерацију уже Србије са њене две покрајине. Србија је имала обавезу да добије сагласност својих покрајина при доношењу одлука које су се њих тицале.
То је, заправо, паралисало надлежности Србије над њеним покрајинама. Тачније, није забележено тако нешто на овим просторима.

* "Говоре" ли архиви који је наш владар у прошлости повукао највише погрешних потеза у вези са КиМ?

- У периоду између два светска рата, КиМ је био простор који је називан српским Сибиром. Тамо су, по казни, упућивани учитељи и други државни службеници. У том периоду, држава је покушавала репресијом да се обрачуна са албанским иредентизмом, што дугорочно није дало ефекат.
Комунисти се после Другог светског рата понашају потпуно супротно, дајући најшира могућа права Албанцима. Онда долази изненада Слободан Милошевић који покушава да успостави контролу на том простору.
У датим околностима, тешко је могао да учини нешто друго осим да се та аутономност Косова укине и ствари поставе у интересима Србије. Али, на крилима Брозових привилегија, Албанци су се већ били добрано "зацарили" на КиМ, било их је 74%. Наше власти после 2000. неретко су превише лако излазиле у сусрет страним интересима.

* Да ли је Титова одлука да 1945. јавно опрости злочине Албанцима који су сарађивали са наци-фашистима била својевсрстан алиби за непроцесуирање усташа?

- Процес усташама (Хрватима и муслиманима) би био много дубљи и захватао би и Католичку цркву. Док у случају КиМ, Албанцима је опроштено због идеје да се у том тренутку и Албанија припоји Југославији, у склопу замишљене балканске федерације, где би убацили и Бугарску. Ово је био неки план Коминтерне да се оформи "мала совјетска држава" на Балкану.
Упоредо, учињен је и уступак да се српским колонистима који су протерани током Другог светског рата, а реч је о 100.000 људи, не дозволи повратак на КиМ. Њихова имања су бесправно заузели Албанци. Комунисти су уступцима настојали да "купе" Албанце којих је тада било на КиМ више од 60 одсто, како не би правили немире. Потпуно безуспешно, јер су Албанци на КиМ помагани и подржавани од Енвера Хоџе, албанског диктатора.

Аутор: Јованка Симић
Вечерње новости
07.07.2019.