Сви који су погинули на Кошарама налазе се у рају, јер су кроз пакао већ прошли на земљи, слоган је српских бранилаца забачене карауле на Проклетијама, на метохијском делу српско-албанске границе.

Годинама су били заборављени, а сада је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одредило буџет и место у Пионирском парку где ће бити подигнут споменик јунацима с Кошара. Тиме је најзад прихваћена иницијатива Удружења ратних војних инвалида, бораца и породица палих бораца, речено је на данашњој трибини, одржаној на београдском Правном факултету, којом је обележена седамнаеста годишњица краја двомесечне даноноћне битке.

КОНКУРС ВЕЋ НА ЈЕСЕН

Најављено је да ће ускоро бити расписан и конкурс за сценарио играног филма о бици за Кошаре, који ће бити сниман следеће године. Држава је одлучила да на тај начин ода почаст људима који су у метохијским врлетима одолевали дању и ноћу, по киши и магли, ураганској артиљеријској ватри из Албаније, НАТО бомбардовању и непрестаним пешадијским нападима терориста с територије КиМ. Уз њих су на Србију јуришали припадници Атлантске бригаде, коју су чинили Американци албанског порекла, као и плаћеници с ознакама НАТО војски, који су еуфемистички називани “инструкторима”.

Хероји Кошара, који су спречили копнену инвазију из Албаније, дуго су били анонимни и заборављени. Они су од 9. априла до 14. јуна 1999. упорно, из дана у дан, одбијали нападе вишеструко надмоћнијег непријатеља, здружених снага терористичке ОВК, регуларне армије Албаније и западних плаћеника којима су ватрену подршку из ваздуха давали НАТО авиони и хеликоптери. Подизањем споменика и снимањем филма, та неправда ће коначно бити исправљена.

- Част ми је да говорим пред учесницима одбране Кошара. Част ми је да сам био међу њима - потресено се обратио пензионисани пуковник Љубинко Ђурковић, ратни командант одбране рејона Кошара, својим преживелим борцима који су скромно седели измешани са студентима у амфитеатру Правног факултета.

НЕПРИЈАТЕЉ ЧЕТИРИ ПУТА ЈАЧИ

Он је подсетио да је напад на Кошаре почео у праскозорје 9. априла 1999. јуришом 1.500 терориста ОВК и плаћеника, након што су им пролаз огњем и челиком обезбедили топови албанске војске и НАТО авијација. Међутим, успех непријатеља био је кратког даха, српски војници су после пет дана потиснули непријатеља. Битка се наставила свакодневним крвавим окршајима све до 14. јуна, а на врхунцу борби са српске стране налазило се око 1.200 војника, а са албанске око шест хиљада. С тим што су нападачи стално доводили свеже борце, док за браниоце није било смене.

На Кошарама је погинуло 108 припадника Војске Југославије и добровољаца, од чега педесет момака на редовном одслужењу војног рока.

Док су слушали свог ратног команданта, сузиле су очи скромних јунака од којих је понеки носио ознаке своје јединице, а многима су још дубоки ожиљци на телу и души, од преживљеног ужаса. Сваки од њих каже да би био спреман да се поново бори за Србију, иако су приче о ужасу и слави Кошара најчешће могли да чују само њихови најближи. Зато је многима био необичан одговор малишана који је на уобичајно питање у школи шта му је отац по занимању, као из топа одговорио: “Мој тата је херој.”

Био је то син борца Војислава Вукашиновића, који се препуном амфитеатру Правног факултета обратио гласом промуклим од узбуђења, преносећи саборцима да је недавно основац из Конарева код Краљева, на писменом задатку с темом “Моји хероји” писао о њему и његовим ратним друговима с Кошара, иако их никада није видео.

НЕОСТВАРЕНА ИНВАЗИЈА

Нападом на Кошаре, терористи ОВК, снаге регуларне албанске војске и НАТО покушали су да изведу копнену инвазију у равницу Метохије да би извукли добро маскиране српске јединице на чистину где би биле лак плен НАТО авиона.

Кошаре су браниле снаге Војске Југославије, које су чинили делови 125. моторизоване бригаде, 53. граничног батаљона, војна полиција из Београдског и Крагујевачког корпуса, делови 63. падобранске и 72. специјалне бригаде, као добровољци из земље и иностранства. Командант свих јединица ВЈ на Кошарама био је потпуковник Љубинко Ђурковић, а његови претпостављени - пуковник Драган Живановић и генерал-мајор Владимир Лазаревић.

Борис Субашић
Вечерње новости
14.6.2016.