На данашњи дан, ратне 1992. године припадници такозване Армије БиХ опколили су српско село Чемерно у сарајевској општини Илијаш и на најмонструознији начин убили 32 цивила и запалили петнаестак кућа. За овај злочин, почињен над недужним и ненаоружаним грађанима, међу којима је било осам жена и једно дете, до данас нико није одговарао, није чак подигнута ниједна оптужница, иако је МУП Републике Српске само дан након стравичног масакра у Чемерну поднео кривичну пријаву.
Сведок крвавог похода муслиманских ратника Петар Рашевић данас живи у Дому за пензионере и стара лица у Источној Илиџи. Један је од само три преживела предратна становника Чемерна, напола је ослепео од, како каже, „стреса и страха који га је обузимао док је гледао како човек коље човека, вади му очи, како силују ћерке његових комшија и како у пламену нестаје његово родно село”.
Жали што је остао жив, јер „ових 16 година је само животарење, борба са сновима страве и ужаса”.
„Тог 10. јуна 1992. рано сам устао, око пет часова. Чуо сам да се пуца, а кад сам изашао из куће приметио сам силну војску. Потрчао сам да будим људе да се склањају, али већ је било касно, са свих страна је био обруч – прича Рашевић који се успео сакрити испод једне штале. Са тог места је видео „да двојица изводе сестре, девојке Ранку и Јадранку Дамјановић”. Од њих су „свашта радили, прво су их силовали пред мајком Спасенијом, а онда су их све три заклали”. Убили су и њихову стрину која је покушала побећи.
Рашевић је, кад је приметио да војска иде у супротном правцу, побегао у оближњу шуму, а потом у суседно српско село у којем никога није затекао. Док је ишао даље, према Округлици чуо је крике и дозивања, а и сам је позивао у помоћ. Срео је неколико људи и заједно су обавестили Војску РС о покољу у Чемерну .
„Кад смо се заједно вратили затекли смо стравичан призор, измасакрирана тела су лежала на све стране. Здравку Дамјановићу су биле извађене очи, по ливади су били трагови просутог мозга, на неким телима је оштрим предметом изрезан крст, док је Ново Цвјетковић био толико унакажен да смо га препознали само по одећи – прича Рашевић и присећа се да су пронашли живу, али тешко рањену, девојчицу Бранку Трифковић, док је њен презимењак Рајко, који је имао само 16 година, лежао изрешетан, као и његови родитељи, отац Миленко и мајка Јања. Осим троје Трифковића , петоро Дамјановића, Стане Рашевић и Нова Цвјетковића 10. јуна је убијено и осморо Буњеваца, те Миро Пантић, Мирослав и Сретен Јанковић, затим Триша Капетановић, Ђука , Манојло и Станоја Мирковић, Жарко и Милован Малешевић, Гојко Ђурић и Недељко Мичић.
Сви убијени су сахрањени у заједничку гробницу у селу Чемерно из које је Комисија за тражење несталих РС 1999. године ексхумирала 30 тела. Тадашњи члан ове комисије, данас члан новоформираног Оперативног тима Владе РС за тражење несталих Слободан Шкрба је изјавио за „Политику” да „нека тела нису пронађена, јер су запаљена као и деведесетогодишња, слепа старица Новка Милић која је била непокретна и живела је сама”. Сви ексхумирани, који су према налазима вештака насилно убијени, углавном тврдим предметима, су из Чемерна пренесени и сахрањени на борачком гробљу на Сокоцу.
Инспектор крими полиције у Тиму РС за истраживање и документовање ратних злочина Радован Пејић је потврдио „Политици” да је „МУП РС предао Окружном тужилаштву Источно Сарајево извештај против 15 идентификованих припадника Армије БиХ за које се основано сумња да су починили ратни злочин над становницима села Чемерно”. Напомиње да је „кривична пријава подигнута 7. јуна 1992. године, допуњена је крајем истог месеца, а комплетан извештај предат је Тужилаштву почетком марта прошле године”. Према Пејићевим речима истрага је отворена, интензивно се спроводи па се очекује скоро подизање оптужница”.
Из Окружног тужилаштва Источно Сарајево добили смо, такође, званичну потврду „да је истрага при крају” и да је „потребно извести још неколико доказних радњи”. У информацији Тужилаштва се наглашава да је „истрага опсежна и сложена” и да се „у интересу њене заштите не могу износити детаљи”.
Поводом обележавања 16-годишњице страдања српских цивила из Чемерна данас ће на спомен-обележју, које је прошле године у овом селу подигла родбина невино убијених, бити служен парастос. Чемерно је, иначе, пусто село, ниједан преживели није се до данас вратио. Петар Рашевић каже да „мали број оних које није стигла рука њихових комшија муслимана данас живе диљем света”.
Аутор: Дубравка Сарајлић
Извор: ПОЛИТИКА
09.06.2008.