Последњих неколико дана ужарена тема балканских медија био је мурал Ратка Младића (начелника Генералштаба ВРС 1990-их година) у Београду, у Његошевој улици, који (о)сликаше присталице ФК Партизан. Не задуго, појави се нека белокоса жена која стаде скрнавити мурал, јер сама сматра да је непримерено да тако нешто стоји у србској престоници (новијег доба), пошто пресуде Хашког трибунала кажу да је генерал Младић ратни злочинац.
Ђенерале, ђенерале, нек је твојој мајци хвала...
Није та белокоса жена једина у томе, она се само јавно показала на сцени јер парице није лако зарадити. Донатори (не питај који и одакле), давају новац за одређене ствари, не баш за све и свја...
Сем белокосе жене ту је читава армија ликова који на сличан начин зарађују новце у тешком времену. Листа је подугачка, али да им не правимо рекламу, јер то им очигледно годи.
Оно што је мени занимљиво јесте медијска манипулација одрђеним терминима, а то је појам ГРАЂАНСКА СРБИЈА.
Наиме, према новијој доктрини сви они који су присталице евро-атланских интеграција сматрају се управо "Грађанском Србијом", а сви они који су противници истих су: "Рурална Србија", "Простачка Србија", "Србо-четници", "Небеска Србија", "Празилуковићи" и сл.
Е ту се добро замислих... па реших да напишем овај текст, чисто да се разбистре неке ствари.
Тим снова југославенских комуниста
Грађанска Србија је нестала по завршетку Другог светског рата (1945-1955), пошто су комунистички прваци: Јосип Броз Тито, Моша Пијаде, Александар Ранковић, Сретен Жујовић, Коча Поповић, Пеко Дапчевић и други су се потрудили да тако заиста и буде. Сматрали су да ће управо та "Грађанска Србија" да им омета планове у пролетеризацији земље. За ту сврху су ангажовани већином момци из кршевитих крајева које су уврстили у Оделење за Заштиту Народа (ОЗНА) и дали им дозволу да смеју да очисте предратну буржоазију (помлате, покољу, подаве...).
Многима из те Грађанске Србије се ни данас гробови не знају, а пасија гробља (нпр. Понори Миљевински, београдска Аутокоманда, Зидани Мост, Јабука на Тамишу...итд) и данас вриште због скривених костију које леже у њима. Брозови комунисти су сматрали да ће у наредним годинама време једноставно појести њихове посмртне остатке и тако ће нестати било какав траг "народних" непријатеља. Заправо класних да будемо до краја прецизни, али је комунистичка пропаганда то вешто замаскиравала са одређеним терминима, баш као што се и сада чини.
Такође су веровали да ће омладина слепо веровати у њихову историју, али и будућност. Парадокс је у томе, што су управо деца високих комунистичких функционера су почела да се "одлепљују" од званичног пута и кренули тотално другим колосеком на самом крају шездесетих година 20. столећа. Иако то старим друговима и другарицама није изгледало тако на први поглед, резултати су после једва две деценије били више него поражавајући. Уместо да дају друштву што више, они су управо узимали све што им живот пружа.
Када је Ујка Сем почео да своди рачуне, брже-боље су почели сви да бегају на своју страну. Да су побегли у своје куће, па и ајде, него су се завукли у мишије рупе десетак година... а онда су почели поново да излазе и то гладнији него икад пре.
Тада су околности биле умногоме другачије и једина сличност са генерацијом њихових родитеља јесте био "Дух Коминтерне" у смислу да треба правити неку нову заједницу од Вардара па до Триглава, али по оној старој "Слаба Србија - Јака Југославија". Србски национални дух у тој причи мора се сломити, заправо уништити и истребити.
Треба им наметнути ореол ратних злочинаца, да сами се постиде, да сами осећају кривицу и ударе свом снагом на своју кућу, завичај, породицу, да сасеку корен из кога потичу, да овај пут то заврше до краја.
Ако се погледа животна биографија, али и породични педигре данашње ткз. Грађанске Србије, онда се лако извлачи закључак да су то управо деца или блиски рођаци комунистичких функционера... заправо некадашњу праву Грађанску Србију је заменила Титоистичка Србија! Ово је више него очигледно, јер су њихове методе, мете односно циљеви напада и идеологија на крају крајева врло слични, да не кажем исти.
Мурал Ратка Младића је лако да се скрнави, јер Србија већ деценијама је под присмотром не само Брисела, већ и Лондона, Берлина, Вашингтона, Ватикана, Истамбула... и даље им вире ракете са којима желе да нас опет бомбардују као пример и осталим слободољубивим народима, шта ће им се десити ако не буду слушали Великог брата.
Мислим да нема радозналијег од мене када бих питао управо Титоистичку Србију: Да ли сте толико храбри да приликом ваших посета јадранским летовалиштима у Задру, Сплиту, Дубровнику, Шибенику оскрнавите мурале Анти Готовини на пример?
Само питам...
Аутор: Чуле
17.11.2021.