Већ неколико седмица у медијима, како домаћим, тако и иностраним провлачи се информација како новопостављени амерички председник Доналнд Трамп хоће да присвоји Гренланд у своје руке. Тачније да САД ради своје економије и безбедности жели да анкетира највеће острво на свету. Ситуација је прилично срцепарајућа и увек је тако када се некоме нешто отима.

Заправо, шушка се да је оваква одлука Трампа освета Данцима за шуровање са Русима око "Северног тока".

Међутим, све оне који се грле ових дана са ожалошћеном породицом - Европском унијом хтео сам ради тога да подсетим на неколико важних ствари.

Данци и западни Европљани су признали 15. јануара 1992. илегалне сецесије две југославенске републике Словеније и Хрватске, које су своју самосталност оствариле на прогону српског становништва. Иако су тада многи политички аналитичари и публциисти говорили да то неће зауставити рат и крвопролиће у западним деловима СФРЈ, већ напротив, само ће "долити уље на ватру", мало ко се ту истински освртао и бринуо.

Све то је био плод жестоке дипломатске кампање Немачке и Аустрије, које су у Југославији видели свог столећног непријатеља, који им је срушио два царства и нанео поразе у два светска рата. Ту када се дода и утицај Ватикана, као светски центар моћи, онда је посве јасно да Југославија имала запечаћену судбину, а да се Србима ништа не пише добро. Наравно, то је био тек почетак.

Такође, у првој половини деведесетих година 20. столећа НАТО пакт чији је и Данска краљевина пуноправни члан од оснивања 1949. године, бомбардовали РСК и РС... Прво су ударили аеродром Удбина о Аранђеловдану 1994. а такође и почетком августа 1995. све репетиторе потукли од Книна до Глине, што је био увод у злочиначко-терористичку акцију "Олуја", где су хрватске оржане снаге у садејству са Петим корпусом муслиманске ткз. Армије БиХ прогнале најмање 280.000 Срба (стенограми који су се касније појавили говоре и до 350.000).

Слично је било у БиХ, где је важила забрана летења, што се наравно односило само на Армију босанско-херцеговачких Срба. НАТО је страховито бомбардовао српске положаје у Босни и Херцеговини почетком септембра 1995. познато као "Намерна сила". Управо је та ваздушна премоћ омогућила муслиманској и хрватској страни да се спасу страховитог пораза и добију Федерацију са 51% територије БиХ.

НАТО је већ од 1996. године почео да даје велику помоћ за албанске сепаратисте на Косову и Метохији, где су све шиптарске банде уједињене у Окупаторску Војску Косова (ОВК). Лидери ОВК су били: Адем Јашари, Хашим Тачи, Рамуш Харадинај и Кадри Весељи. Све су то били прекаљени терористи, умешани у мноштво незаконитих дела и илегалних послова као што су: шверц оружја, диловање дроге, проституција, убиства, уцене, пљачке, палеж, итд. У Албанији се оснивају кампови за терористичко-диверзантске обуке.

Видевши да ОВК не може да се избори сам са безбедоносним снагама Савезне Републике Југославије, НАТО је у пролеће 1999. покренуо агресију, односно бомбардовање Србије и Црне Горе. Хиљаде Срба је убијено, а убиства деце је НАТО прогласио "колатералном штетом". Војска СР Југославије је претрпела минималне губитке од "хуманих бомби" Северно-атланског савеза.

Циљ НАТО агресије је био да се Србији отме јужна српска покрајина. Био је то својеврсно гажење међународног права.

Све време ратова на бившем југославенском простору дански медији су преносили лажне вести из Загреба, Сарајева, Приштине, говорећи само оно што је спадало у антисрпску кампању односно пропаганду.

Треба нагласити да је 2004. спроведен злогласни Мартовски погром када је територија јужно од Ибра на Косову и Метохији дословно почишћена од Срба. Европске земље, а међу њима наравно и Данска су зажмуриле на овај очигледан злочин широких размера. У Србији је тај догађај познат као "Ноћ када су горели векови", јер је велики број манастира, цркава и богомоља срушен, уништен или тешко оштећен.

Управо је Данска једна од првих држава 2008. године која је 21. фебруара извршила признавање ткз. Републике Косово, свега пет дана пошто су илегалне власти у Приштини под патронатом САД, Немачке и Велике Британије, прогласили "независну државу".

Уместо закључка рећићу вам и ово.

Када се све ово горе набројано дешавало у последњој декади 20. века, Данци и западни Европљани су СРАМНО ЋУТАЛИ! Нико није подигао глас, а камоли да је стопирао нешто од њихових активности. Знају и они да би гадно награбусили од Вашингтона за такве ствари. Па су ишли куд и већина...у пропаст!

Томислав Б. Ковач
31.05.2025.