Село Брлог, личко село, црну судбу доживјело
Септембар је кобан био, све у селу растурио

Брлог бјеше старо село, богато и весело
Било у њем’ и Хрвата, живјели к’о брат до брата

Првог рата Брложани, прелазили српској страни
Било их је Солунаца, официра и бораца

Другог рата Брложани, били храбри партизани
Усташе их нападали, многи људи настрадали

Посље рата живело се, све за сутра, борило се
Кад су дошли “демократи”, у Хрватску рат се врати

По Хрватској рат је био, па и Лику захватио
Нису знали Брложани, да ће бити протерани

Није знала личка раја, да их чека и издаја
Хрвата је пуно било, ХДЗ-у приступило

Муповце се ти довели, српске страже су завели
Као Војска дошли били, маскирани - преварили

- Не то није Војска наша, бјеш'те људи од усташа,
Галамише српска раја, бјежући из очаја

Та је Војска убијала, српске куће попалила
Осамдесет српских кућа, бјеше мета паликућа

Десет Срба ту убише, а још десет похапсише
За њих више нема наде, познате су те армаде

Разбјежа се српска раја, из свог лепог завичаја
По шумама и селима, оста’ село муповцима

Шта ће бити, сад не знамо, ал’ не вреди да кукамо
Сад знамо да фашисти, опет јесу они исти

Ти фашисти дуго неће, српска раја у бој креће
Крајина се опет буди, фашистима ће да суди!

Написа: O. Jовићев
Октобра 1991.