Изгледа да су нацисти својим бомбардовањем Београда и спаљивањем народне библиотеке ипак испунили своје циљеве на дугорочном плану.

Нису нас покорили оружјем, нису сасекли стабло нашег храста, али су нам исекли корење и тако храст осушили, искривили и сада га љуљају не би ли га ишупали из Земље.

Београд 6. априла 2020: Украшен или понижен бојама заставе Немачке
 

Сви на интернету брује, нико на телевизији и радију, како је Београд био украшен бојама Немачке заставе (због наводне подршке у време заразе) на годишњицу почетка бомбардовања Београда и Априлског рата 1941. године када је Краљевина Југославија поробљена.

Питање је да ли би тако нешто урадио Израел на 27. јануар, када је ослобођен Аушвиц 1945. године, те се тај дан обележава сећање на жртве холокауста?

Да ли то значи да су паљењем библиотеке, уништавањем историје и сећања уништили достојанство? Да ли то значи да смо окупирани, па освајачу овако љубимо скут уз чизму? Да ли то значи да смо окупирани, па када канцеларка Немачке отвори просторије своје странке у Београду у близини остатака народне библиотеке то значи да табла, једини показатељ шта се ту налазило, мора скинути?

Да ли је заразна болест разлог да заборавимо данашњи датум?

Да ли ће Израел заборавити Дан холокауста ако се продужи епидемија? Или ми нисмо што и наши преци, па су нам кичме јако гибке? Знали смо како се памти и како се посебни дани чувају, Гаврило је то показао када је Видовдан оскрнављен.

Београд 6. априла 1941: Резултат бомбардовања од немачких авиона
 

Ове дане изолације искористите да промислите о прошлости, садашњости и будућности, да ли је историја још један досадан предмет или учитељица живота и да ли смо то постали робови или смо слободни као пилоти шестог ловачког пука, који су се с песмом винули у небо, да зауставе душмане или погину.

Слава свим нашим жртвама, нека им Бог подари Рајско насеље, а нама мудрости, да будемо довољно паметни да нам се такво страдање не понови.

Аутор: Дарко Тодоровић
Студент III године
Богословског факултета
У Београду, 06.04.2020.