Из Удружења "Истина и правда" стигло нам је обавјештење да ће у сриједу 27. јануара 2021. године обиљежити 25 година од распуштања злогласног муслиманског концентрационог логора Силос у Тарчину код Сарајева.

Обиљежавање овог догађаја носи назив

Слобода за Србе Хаџића и околине.
Да се не заборави!

Вријеме за одржавање скупа је од 11:00 до 11:30 сати, док би мјесто окупљања било у сарајевском насељу Тарчин, испред зграде некадашњег логора.

Програм одржавања се састоји у паљењу свијећа за убијене Србе и постављање цвијећа испред зграде, као и два пригодна говора.

Предсједник удружења: професор Душан Шеховац

Оргaнизaтор скупa je Удружeњe зa друштвeнa истрaживaња, трaнзициjску прaвду и дeмокрaтиjу "Истинa и прaвдa", сa сjeдиштeм у Источном Сaрajeву, улица Стeфaнa Нeмaњe  бр. 6, тeл. 061225609. Прeдсjeдник удружeњa Мр. сци. Душaн Шeховaц, профeсор.

Скуп је данас пријављен Полицијској управи Хаџићи, а организатор је обезбједио и своју редарску службу.

Извор: zlocininadsrbima.com
11.01.2021.
 

Наш коментар...

Државни концентрациони логор Силос у сарајевском насељу Тарчин, општина Хаџићи је био по злу чувени казамат за свирепо мучење, бестијално иживљавање и убијање Срба током рата у Босни и Херцеговини у првој половини деведесетих година 20. вијека.

Основан је почетком маја мјесеца 1992. године, односно на почетку ратних сукоба у Сарајеву по налогу муслиманских власти, односно Алије Изетбеговића и његових сарадника: Ејупа Ганића и Хариса Силајџића. Локација самог Тарчинског логора била је у пријератном житном силосу удаљеном двадесетак километара од центра Сарајева.

Иначе, ово је био само један од 126 логора у Сарајеву под контролом муслиманских полицијских и паравојних формација.

Кроз Тарчински логор је прошло најмање 600 сарајевских Срба, а за 24 жртве се зна њихово име и презиме. Најмлађа жртва овог логора био је дјечак Лео Капетановић (14), а најстарија старац Васо Шаренац (85).

Сам логор је био под надзором 109. брдске бригаде, касније XIV дивизије муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине. Управника је било више, а неки од њих се и данас памте: Бећир Хујић, Халил Човић, Заим Имамовић, Незир Казић...

Тарчински логор је распуштен 27. јануара 1996. године, односно два мјесеца након потписивања Дејтонског мировног уговора у Охају (САД), што се сматра за завршетак оружаних сукоба на простору Босне и Херцеговине. Баш због тог датума, логор Тарчин је понио неславну титулу сарајевски Аушвиц, јер су јединице Црвене армије пет деценија раније ослободиле логор Аушивиц у јужној Пољској, који је био под котролом нацистичке Њемачке.

Логору Силос у Тарчину је била само једна карика удруженог злочиначког подухвата против босанско-херцеговачких Срба 1990-их година, пошто је муслиманско руководство спроводило замисао Алије Изетбеговића све по "Исламској декларацији", написаној још 1970. године, због чега је и сам Изетбеговић робијао осамдесетих година прошлог вијека.