Недавно хапшење бившег припадника ткз. Армије БиХ Хусеина Мујановића, осумњиченог за злочине над српским цивилима у сарајевским насељима Храсница и Соколовић колонија, поједини босански политичари сматрају „правосудним насиљем Србије” и још „једним покушајем изједначавања жртве и агресора”.

ОЧИ ЗАМАГЉЕНЕ

У јавним иступима многи од њих негирали су не само Мујановићево учешће у „било каквим злочинима” него чак и „постојање логора за Србе у поменутим насељима”, иако мора да им је познато да извештај о томе, који је доставила српска страна, стоји у Тужилаштву БиХ још од 2006. године.

Мујановић, који има држављанство Босне и Херцеговине, а по рођењу и Црне Горе, ухапшен је 31. јула на граничном прелазу Увац између БиХ и Србије на основу потернице МУП-а Србије, након чега му је одређен тромесечни притвор.

На терет му се стављају злочини против српских цивила у периоду од 1992. године до краја 1994. године.

Инспектор МУП-а Републике Српске Симо Тушевљак каже да је Мујановић, као управник затвора у Храсници, где су чињени стравични злочини над српским цивилима, био други најважнији човек у том насељу, одмах после главног команданта муслиманских војних формација. Функцију управника обављао је до средине октобра 1992. године.

„Информације о тортури храсничких Срба, староседелаца углавном, Министарство унутрашњих послова РС почело је прикупљати још током 1992. године. Први извештај са конкретним информацијама о жртвама, српским цивилима који су затварани у логоре и мучени, женама које су силоване, доставили смо 1996. године тадашњим надлежним тужилаштвима.

Десет година касније, Окружном тужилаштву у Источном Сарајеву поднели смо детаљан извештај о почињеном кривичном делу против свих који су одговорни за злочине у Храсници”, навео је Тушевљак.

СТО СВЕДОКА

Тај извештај са конкретним примерима мучења, малтретирања, па и убистава Срба у више логора у Храсници, поткрепљеним изјавама више од 100 сведока који су били и жртве, а у чему је, све до смењивања са функције управника затвора, учествовао и Мујановић, „убрзо је прослеђен Тужилаштву БиХ”, напомиње Тушевљак, где изгледа да и дан-данас у некој фиоци скупља прашину.

За постојање логора и нељудско поступање према заточеним храсничким Србима, према Тушевљаковим речима, знало је и ратно Председништво БиХ, којим је руководио Алија Изетбеговић, што потврђује и један стенограм који је у поседу српске стране.

Према сведочењима жртава, логори за Србе у Храсници формирани су одмах на почетку рата. Један од њих налазио се у просторијама Рукометног клуба „Фамос”, и то испод трибина, други у Основној школи „Алекса Шантић”, затим у Дому културе, у гаражама између два небодера, у подрумским просторијама једне недовршене зграде, те просторијама Месне заједнице „Соколовић колонија” и приватном предузећу Енвера Хоџића званог Хенкер.

НИЈЕ МУЈАНОВИЋ ЈЕДИНИ

Тужилаштво БиХ, заједно са Агенцијом за истраге и заштиту (Сипа), и даље проводи истрагу у случају „Храсница”, осим Мујановића, на потерницама има још „много осумњичених за страдање храсничких Срба”.

Сарајевски медији објавили су да је Тужилаштво БиХ упутило Министарству правде БиХ предлог за подношење молбе за изручење из Србије у БиХ Хусеина Мујановића. Потврђено је у Министарству правде Републике Србије да још увек нису добили молбу колега из Сарајева.

Ухапшени Мујановић евидентиран је и у бази муслиманских ратних злочина београдског Центра за истраживање српских страдања у 20. веку, као управник логора у Храсници од јула до краја септембра 1992. године. Према подацима тог центра док је он управљао логором, „убијено је више од 10 логораша Срба, а вршена су и сурова мучења затвореника”.

Аутор: Д. Станишић
Извор: ПОЛИТИКА
Објављено: 14.08.2018.