Ноћу 18. на 19. децембра 1991. године, припадници 108. и 121. бригаде ткз. Збора народне гарде (ЗНГ) и полицијски специјалци из групе “Свилени”, укупне јачине од 363 војника, извршили су пјешадијски напад на српско село Шаговина Машићка код Нове Градишке, смјештено на јужним обронцима Псуња.
Ово село је тада бранило укупно око стотинак бранилаца, припадника српске Територијалне одбране из овога и сусједних српских села и добровољаца из Републике Србије.

У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати, због њеног изузетног геостратешког положаја звали Шаговину Машићку , “Зенге” су у току дана, захваљујући и чињеници да су браниоци са мјештанима славили Св. Николу, овладали цијелим мјестом, којом приликом су, према српским изворима, ликвидирали најмање 55 људи, међу којима 31 цивила и припадника Територијалне одбране из овог села
Неколико десетина заробљених Срба прошло вишемјесечну тортуру у хрватским казаматима.
ПОЗНАТА ИМЕНА ПЛАНЕРА
Према свједочењима преживјелих логораша, “Зенге” су пред собом редом палили све куће и убијали и цивиле и браниоце након одбацивања оружја и предаје. Према хрватским изворима, акцију је испланирао бригадир Јосип Микшић, тадашњи комадант 121. бригаде, а нападом командовао пуковник Анте Шолић, тадашњи комадант Самосталне интервентне сатније (чете) при 121. бригади.
Међу убицама цивила и заробљеника, преживјели мјештани су препознали Здравка Паритана, Стевана Кулића, обојица из Церничке Шаговине, и Ивана Клепића из Нове Градишке.
По налогу хрватске војске у Шаговини Машићкој је покопано 28 убијених Срба, већина под именом, а скупљали су их и покапали њихови рођаци, међу којима и Цветанка Милосављевић, која је морала покопати и своја два сина Тихомира (20) и Драгана (23).
ЖРТВЕ НЕМАЈУ ГРОБА
Са ове локације у појединачним ексхумацијама до 2013. ексхумирано је и предато српској страни најмање 6 посмртних остатака, уз објашњење да су “страдали у борби”. У октобру 2013. са ове локације ексхумирани су посмртни остаци 19 жртава, од којих је до сада 14 идентификовано. За остале жртве још се не зна ни мјесто укопа. Село је комплетно опљачкано и спаљено у јесен 1991. године, изузев Задружног дома у коме се налазила хрватска паравојска све до доласка војника УН.
У Хрватској се ова акција котира као “једна од првих значајнијих битака ткз. Домовинског рата, у којој су ‘четници’ претрпјели велике губитке – око стотину мртвих”, док су њихови (хрватски) губици износили 13 погинулих и више десетина рањених.
ДО КРАЈА ЧИСТО
Иако су у овој злочиначкој акцији убијани цивили и заробљеници, категорије које су у оружаним сукобима заштићене Женевским конвенцијама о рату, иако су позната имена особа које су испланирале и извеле ову акцију, као и непосредни починиоци убистава, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима.
У Машићкој Шаговини је по попису становништва из 1991. живјело 209 становника од чега 203 (91%) Срба, 16 Хрвата. Двадесет година касније, према попису из 2011. у овом селу је пописано свега пет житеља, два мушкарца и три жене, без ознаке националне припадности.
Аутор: Саво Штрбац
Извор: ДИЦ Веритас
18.12.2022.