Ових дана Србима избеглим из некадашње РСК и бившим припадницима бивше ЈНА стижу „честитке” од хрватског правосуђа. У питању су судски акти, првенствено решења о отварању истраге за неке догађаје од пре више од двадесет година, који су оквалификовани као ратни злочини.

ИМЕНА ТРАЖЕНИХ

Једно од њих је и решење Жупанијскoг државног одвјетништва (тужилаштва) у Сплиту од 31. децембра 2013. о отварању истраге против:

Т. Ч. (67), пуковника ЈНА на дужности команданта 180. мтбр. до јуна 1992; Б. Д. (51), начелника СЈБ Бенковац до марта 1992; С. В. (53), начелника СЈБ Бенковац од марта 1992. до јуна 1993; Ђ. Ј. (54), начелника СЈБ Обровац до јуна 1993; Ј. Д. (66), мајора ЈНА на дужности команданта ТО Обровац и команданта 4. лаке бригаде војске РСК Обровац до јуна 1993; З. Л. (58), мајора ЈНА на дужности команданта ТО Бенковац до 1994; И. М. (68), потпуковника ЈНА на дужности команданта 92. мтбр. војске РСК од 2. фебруара до маја 1993. и П. С. (67), пуковника ЈНА, команданта 4. лаке бригаде од фебруара до маја 1993. године.

Они су, „након што су извршени напади на села и градове по јединицама којима су командовали и то, како током самих напада, тако и током окупација тих подручја, допустили и оставили без санкција, убијање, мучење и нечовјечно поступање према цивилном становништву”. Затим следи опис свих наводних злочина исписаних на 57 страница.

ЕНОРМНО ПОВЕЋАЊЕ

Процесуирање Срба и припадника бивше ЈНА од хрватског правосуђа за догађаје из 1990-их није ништа ново, пошто тај процес траје у континуитету од почетка ратног сукоба. Но, судећи по онима који су добили сличне „пакете” и који су се јавили „Веритасу”, отварање истрага се крајем прошле и почетком ове године умногостручило.

Потпуна новина је, међутим, начин достављања таквих судских аката процесуиранима, држављанима Србије, који у овој држави живе најмање од „олујних времена” тј. од августа 1995, а који се реализује директном доставом на кућне адресе процесуиранима – као да се ради о обичном препорученом писму.

Оваква достава судских аката из Хрватске на подручје Србије противна је Уговору између СРЈ и РХ о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима из 1997., којим су се државе уговорнице обавезале на који начин ће се пружати правна помоћ, што обухвата и начин достављања судских аката. Преведено на обични језик: суд државе молиље дипломатским путем, преко министарстава правде, доставља замолницу надлежном суду замољене државе да по сопственим прописима странци уручи судски акт а доказ о уручењу врати истим путем подносиоцу замолнице.

КО КОМЕ ДОСТАВЉА И ШТА?

Кад је реч о кривичним стварима, државе уговорнице, према чл. 27. уговора, имају право да одбију затражену правну помоћ у кривичним стварима:

1. ако дело које је наведено у замолници, по праву замољене државе, није кривично дело и

2. ако је замолница у вези са делом, које је по мишљењу замољене државе, политичке или војне природе.

Како тумачити директни начин доставе судских аката на територију друге државе?

Гледано формалноправно, оваква достава је неуредна, па ни пријем судског акта не може да производи било какве правне учинке. Међутим, постоји и други, по мом мишљењу, још тежи, политички аспект овакве доставе: хрватско правосуђе тиме показује, поред игнорисања потписаног билатералног уговора, и непоштoвање државе Србије и њеног суверенитета.

ШТА БИ ПРЕ ТРИ ГОДИНЕ

Присетимо се како се код доставе поште из Србије понаша Хрватска. Када је Тужилаштво за ратне злочине Србије, у лето 2011. доставило оптужнице против држављана Хрватске Шекса, Векића, Главаша и Мерчепа за кривична дела ратних злочина и геноцида и то на начин прописан поменутим уговором о пружању правне помоћи, дакле, преко надлежних министарстава...

Сабор Хрватске је, на предлог Владе, реаговао доношењем Закона о ништетности (ништавости) одређених правних аката правосудних тела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Републике Србије („утврђује се да су ништетни и без правног учинка сви правни акти бивше ЈНА, њезиних правосудних тијела, правосудних тијела бивше СФРЈ и правосудних тијела Републике Србије који се односе на Домовински рат у Републици Хрватској, којима су осумњичени, оптужени и/или осуђени држављани Републике Хрватске за казнена дјела против вриједности заштићених међународним правом ... почињена на територију Републике Хрватске”).

Председник Хрватске је поднео захтев за оцену уставности поменутог закона, о којем Уставни суд још није одлучио а мала је вероватноћа и да хоће за трајања мандата председника Јосиповића. Наравно, закон је и даље на снази и у примени.

МИЛО ЗА ДРАГО

Новогодишња честитка за 2014. коју је председнику СНВ у Хрватској Милораду Пуповцу на ћириличном писму упутила невладина организација „Наша Србија” из Београда, вратила се неотворена пошиљаоцу под ознаком „забрањено”.

Портпаролка ЈП Поште Хрватске објаснила је, без имало устручавања, да је овакав поступак потпуно легалан пошто је у одредишној земљи у коју је пошиљалац слао поменуту пошиљку службено писмо – латиница.

Све то указује да је време да надлежни органи Србије реагују на потпуно нелегалну доставу судских аката њеним држављанима на њеној територији, тим пре што се та писмена односе на најтежа кривична дела која су изузета од екстрадиције и за која се правна помоћ може и одбити.