Сисак - дјечији логор - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат

Област: Банија


Логор Сисак - дјечији логор



Дечји логор у Сиску познат и под службеним називом "Прихватилиште за дјецу избјеглица". То је устварио био хрватски концентрациони логор за србску дјецу. Ово стратиште за србску дјецу је настало 3. августа 1942, током Другог свјетског рата, посље неуспјешне офанзиве Трећег рајха (нацистичка Немачка) и Независне Државе Хрватске на партизане, домицилно србско становништво и пристигле збјегове Срба из целог Поткозарја у планини Козари. Логор је постојао у оквиру хрватског концентрационог логора у Сиску.

Логор за србску дјецу у Сиску је био највећи логор за дјецу у Независној Држави Хрватској и уз остале логоре у НДХ, једино место на свијету у коме су улогорена и убијана искључиво дјеца...

Тачан број убијене дјеце није познат, а подаци се крећу око 3.000 убијене дјеце. Био је под надзором Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе. Управник дечјег логора у Сиску је био Антун Најжер, усташа који је по занимању био љекар.

Логор се налазио у неколико зграда у граду Сиску: Солани, дворани женског католичког манастира Светог Винка, магацину солане „Рајс“, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и Карантину (једна од шест барака сисачког концентрационог логора).

Услови за боравак и живот дјеце су били ужасни. Сва дјеца су (чак и бебе од неколико мјесеци) лежала на поду, на танком слоју сламе, без одјеће и ћебади.

Овај логор је затворен 8. јануара 1943. године.

 

 

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Пребиловци - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско  Вељун - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец - Пркос

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Дракулић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Макс Лубурић - Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - Грабовац Бански - Крушћица - Шегестин

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

6. априла 1941. Немачка и Италија заједно са својим савезницима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају Краљевину Југославију, која је капитулирала већ после неколико дана. Краљевина Југославија је била раскомадана, а највећи део је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу. За поглавника је изабран Анте Павелић.

Одмах по формирању НДХ, кренуло је спровођење геноцида према Србима, Јеврејима и Ромима. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији НДХ. Процењује се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 37%, што никако није било по мери усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу.

Усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941.

 „Једну трећину Срба ћемо побити,
другу трећину покрстити,
а трећу трећину ћемо протерати!“

 

 

ЖРТВЕ

Прва дјеца су у логор стигла 3. августа 1942. године. Тада је у логор доведено 906 дјеце. Већ сутрадан, 4. августа 1942. долази још 650 дјеце. Трећа група дјеце у логор стиже 6. августа и у њој се налазило 1.272 дјеце.

У току августа и септембра 1942. године је у логор доведено још 3.971 дете које је одузето од Срба који су одведени на присилан рад у Њемачкој.

У периоду између 3. августа 1942. и 8. јануара 1943. године у Сиску је било затворено 6.693 србске дјеце . Током постојања логора у сему је свакодневно умирало од 30 до 40 дјеце.



Активиста Црвеног крста Анте Думбовић је водио евиденцију према којој је из логора враћено родитељима или блиским рођацима око 1.200 дјеце, док је око 2.200 дјеце предато грађанима Сиска и околине на прехрану и удомљавање . Тачан број умрле дјеце никада није утврђен. Думбовић је у току пет месеци 1942. забиљежио 1.630 умрле дјеце . Помињу се и подаци од 1.152 сахрањене дјеце, односно 1.214 умрле дјеце.

Након завршетка Другог сјветског рата гробар Фрањо Видјец је изјавио да је број умрле дјеце у сандуцима увек био већи од оног који је стајао у евиденцији, док мала дјеца уопште нису ни пописивана, само су бацана у гробнице, или у Саву.

Број умрле дјеце у логору би био знатно већи да грађани Сиска нису колонизовали или спасавали дјецу. Међутим и та дјеца су често умирала или због исцрпљености, или због спорадичних усташких акција у којима су та дјеца убијана, а често и њихови храниоци.

 

 

СВЈЕДОЧЕЊА

Доктор Лазар Маргуљес из Осјека који је обилазио дјецу у логору тврди следеће:

- „Прегледавајући дјецу најчешће сам обилазио ова мјеста: недовршену Соколану, у којој су дјеца лежала на голом бетону или, у најбољем случају, на нешто мало сламе. У тзв. Болници, у малој школи у Старом Сиску, у којој није било кревета дјеца су лежала на подовима са мало растресене и загађене сламе, улијепљене крвавим изметинама и прекривене ројевима муха.

Дјеца су била гола и боса, без покривача. Кад је и у Соколани избио пјегавац, доктор Најжер је наредио да се заражена дјеца пренесу у тзв. Болницу, у којој још заразе није било, те је тако проузроковао велики помор дјеце...“.


Званичан документ у коме се види да је дијете имало само 2 године

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Након рата људи који су се вратили из заробљеништва су кренули у потрагу за својом дјецом. Картотека коју је водила Диана Будисављевић је коришћена веома кратко, јер ју је, заједно са фотографијама преузела ОЗНА (југославенска комунистичка тајна полиција). Рад на картотеци је убрзо сасвим замро, а многи људи никада нису пронашли дјецу.

На зграду солане Рајс 1958. године је постављена је спомен-плоча. Почетком 1990-их спомен плоча је уништена.

Подигнут је и споменик дјеци која су била у логору, у близини тадашњег дома културе, а на згради дома постављена је спомен плоча која је такође уништена средином 1991. године када су на власт дошли ХДЗ и Фрањо Туђман.

Дјечије гробље је 1974. пејзажно уређено, а на њему постављен и споменик. Данас је гробље неодржавано и пропало. На споменику који је остао пише да је ту сахрањено око 2.000 дјеце.

Након рата 1995. године власти Републике Хрватске нису вршиле комеморацију жртвама, нити на било који други начин обиљежавали страдање у овом логору. Комеморација је први пут одржана 2012. године, а њу су организовали Србско народно вијеће и ВСНМ града Сиска.

 

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О дјечијем логору у Сиску до сада није снимљен ниједан документарни филм. Снимљено је неколико филмова гдје се успут говори о томе да је постојао.

Написано је неколико књига. Драгоје Лукић је 1979. године објавио књигу "Рат и дјеца Козаре", гдје је наведено да су корзарачка дјеца одвођена у тај логор. Исте године је и Никола Николић објавио књигу "Козарачка дјеца: Јасеновачки логор".

Али и у 21. вијеку је објављена књига "Анђели у паклу НДХ" од аутора Душана Бурсаћа, гдје се дјеломично говори и о сисачком дјечијем логору.



Оцените нам овај чланак:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!


































Skip Navigation Links