Сисак - дјечији логор - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Други светски рат

Банија


Логор Сисак - дјечији логор



Дечји логор у Сиску познат и под службеним називом Прихватилиште за дјецу избеглица. То је био хрватски концентрациони логор за српску дјецу. Ово стратиште за српску дјецу је настало 3. августа 1942, током Другог светског рата, после неуспешне офанзиве Трећег рајха (нацистичка Немачка) и Независне Државе Хрватске на партизане, домицилно српско становништво и пристигле збегове Срба из целог Поткозарја у планини Козари . Логор је постојао у оквиру хрватског концентрационог логора у Сиску.

Логор за српску дјецу у Сиску је био највећи логор за дјецу у Независној Држави Хрватској и уз остале логоре у НДХ, једино место на свијету у коме су улогорена и убијана искључиво дјеца...

Тачан број убијене дјеце није познат, а подаци се крећу око 3.000 убијене дјеце . Био је под надзором Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе. Управник дечјег логора у Сиску је био Антун Најжер, усташа који је по занимању био лекар .

Логор се налазио у неколико зграда у граду Сиску: Соколани, дворани женског католичког манастира Светог Винка, магацину солане „Рајс“, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и Карантину (једна од шест барака сисачког концентрационог логора) .

Услови за боравак и живот дјеце су били ужасни. Сва дјеца су (чак и бебе од неколико месеци) лежала на поду, на танком слоју сламе, без одеће и ћебади.

Овај логор је затворен 8. јануара 1943. године.


 


ЖРТВЕ

Прва дјеца су у логор стигла 3. августа 1942. године. Тада је у логор доведено 906 дјеце. Већ сутрадан, 4. августа 1942. долази још 650 дјеце. Трећа група дјеце у логор стиже 6. августа и у њој се налазило 1.272 дјеце .

У току августа и септембра 1942. године је у логор доведено још 3.971 дете које је одузето од Срба који су одабрани за присилан рад у Немачкој .

У периоду између 3. августа 1942. и 8. јануара 1943. године у Сиску је било затворено 6.693 српске дјеце . Током постојања логора у сему је свакодневно умирало од 30 до 40 дјеце .

Активиста Црвеног крста Анте Думбовића је водио евиденцију према којој је из логора враћено родитељима или блиским рођацима око 1.200 дјеце, док је око 2.200 дјеце предато грађанима Сиска и околине на прехрану . Тачан број умрле дјеце никада није утврђен . Думбовић је у току пет месеци 1942. забележио 1.630 умрле дјеце . Помињу се и подаци од 1.152 сахрањене дјеце, односно 1.214 умрле дјеце .

Након завршетка Другог светског рата гробар Фрањо Видјец је изјавио да је број умрле дјеце у сандуцима увек био већи од оног који је стајао у евиденцији, док мала дјеца уопште нису ни пописивана .

Број умрле дјеце у логору би био знатно већи да грађани Сиска нису колонизовали или спасавали дјецу . Међутим и та дјеца су често умирала или због исцрпљености, или због спорадичних усташких акција у којима су та дјеца убијана, а често и њихови храниоци .

 

 

СВЈЕДОЧЕЊА

Доктор Лазар Маргуљес из Осјека који је обилазио дјецу у логору тврди следеће :
- „Прегледавајући дјецу најчешће сам обилазио ова мјеста: недовршену Соколану, у којој су дјеца лежала на голом бетону или, у најбољем случају, на нешто мало сламе. У тзв. Болници, у малој школи у Старом Сиску, у којој није било кревета дјеца су лежала на подовима са мало растресене и загађене сламе, улијепљене крвавим изметинама и прекривене ројевима муха. Дјеца су била гола и боса, без покривача. Кад је и у Соколани избио пјегавац, доктор Најжер је наредио да се заражена дјеца пренесу у тзв. Болницу, у којој још заразе није било, те је тако проузроковао велики помор дјеце.“

 

 

ПОСЉЕ РАТА

Након рата људи који су се вратили из заробљеништва су кренули у потрагу за својом дјецом. Картотека коју је водила Диана Будисављевић је коришћена веома кратко, јер ју је, заједно са фотографијама преузела ОЗНА . Рад на картотеци је убрзо сасвим замро, а многи људи никада нису пронашли дјецу .

На зграду солане Рајс 1958. године је постављена је спомен-плоча. Почетком 1990-их спомен плоча је уништена .

Подигнут је и споменик дјеци која су била у логору, у близини тадашњег дома културе, а на згради дома постављена је спомен плоча која је такође уништена средином 1991. године када су на власт дошли ХДЗ и Фрањо Туђман.

Дечје гробље је 1974. пејзажно уређено, а на њему постављен и споменик. Данас је гробље неодржавано и пропало. На споменику који је остао пише да је ту сахрањено око 2.000 дјеце .

Након рата 1990-их година, држава Хрватска није вршила комеморацију жртвама нити на други начин обиљежавала страдање у овом логору . Комеморација је први пут одржана 2012. године, а њу су организовали Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине града Сиска .




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!