Офлаг је био немачки логор за време Другог светског рата на тлу Трећег Рајха, који је био под управом нацистичког режима Адофа Хитлера. Овај казамат се налазио код градића Оснабрика, у покрајини Доња Саксонија.

Током свог постојања Офлашки логор је утамничио преко 6.500 људи, махом Срба, односно војних лица југославенског краљевства, које је сломљено и окупирано у Априлском рату 1941. године.

У овом логор је било највише официра, па је зато прозван "официрски", односно он се по броју заробљених официра налазио на 2. месту одмах иза Нирнберга. По броју укупних жртава (убијених и заточених), офлашки логор је био на 16. месту, на тлу нацистичке Немачке.

Логораши су били смештени у педесет до шездесет барака у доста хуманијим условима него остали казамати смрти што су били широм Немачке: Дахау, .

Догађај који сви преживели памте јесте бомбардовање логора крајем 1944. године, од стране британске авијације. Том приликом је мноштво заточеника убијено од бомби. Брзо након тога је логор расељен.

По ослобођењу већи део логораша официра се вратио у отаџбину, а мањи део није, јер су у Југославији власт насилно преузели Титови комунисти и извршена је абдикација.

Крајем педесетих година 20. века, у непосредној близини некадашњег логора, саграђена је православна црква Св. Ђорђа. У њој су касније записана имена свих Срба који су убијени.

Република Србија је почела да шаље своје представнике на то место, тек 2009. године.

Постоје истраживања која говоре да је најмање 230.000 Срба било заробљено на тлу нацистичке Немачке, односно Трећег Рајха.

ПРЕТХОДНИЦА

Завршетком Великог рата Војска Краљевине Србије ослободила отаџбину и друге јужнославенске народе који су били под окупацијом Аустроугарске, те је дошло је до присајењињења Срема, Војводства и Црне Горе матици Србији... док је Народни сабор у Загребу раскинуо све државно-правне везе са Бечким двором.

Дочекивање слободе: Улазак србске војске у Нови Сад

Краљевина СХС је прва јужнословенска држава, касније преименована у Краљевина Југославија, створена након Првог светског рата, проглашењем 1. децембра 1918. у Београду.

Територијално је 1929. југославенска краљевина била подељена на бановине, а по устројству је била парламентарна монархија. Владарску титулу носила је династија Карађорђевић.

Децембарско проглашење Краљевине СХС 1918

Обухватала је Јужну Србију, Шумадију, Рашку, Косово и Метохију, Нишку и Тимочку Крајину, Драгачевски и Раскински округ, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Војводину, Славонију, мањи део Далмације, Дубровачку републику, Лику, Кордун, Банију, Загорије, Горске Котаре и Словенију. Државу су након убиства краља Александра I Карађорђвића у Марсеју 9. октобра 1934. године водили намесници: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, уз владу коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек.

Средином 1930-их година у Европи долази до пораста нацизма и фашизма, наручито у Немачкој, Италији и Шпанији. Тако је дошло до формирања Тројног пакта 27.9.1940. између Немачке, Италије и Јапана. Том савезу су се у наредним месецима придруживале и следеће државе: Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија и др. Тако се Краљевина Југославија нашла у окружењу Сила Осовине.

У Бечу 25. марта 1941. долази до потписивања протокола између Краљевине Југославије и нацистичке Немачке о проласку немачких и италијанских војних трупа кроз југославенску територију. То је међу патриотским снагама југославеснке краљевине протумачено као издаја...

"Боље гроб него роб! Боље рат него пакт!"

Британски, али и совјетски обавештајци већ 27. марта 1941. године у Београду организовали Војни пуч и демонстрације, тако да је збачено намесништво које је предводио кнез Павле, а на престол доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић.

Немачки канцелар Хитлер је променио планове, те је оружане снаге планиране за напад на Грчку, преусмерене су на Краљевину Југославију. Та злочиначка акција је названа "Операција 25".

НАСТАНАК

Краљевина Југославија је априла 1941. године била у тоталном окружењу од Сила Осовине, док су Немачка и Италија извршиле агресију скупа са својим сателтитима: Бугарска, Албанија и Мађарска, док је Румунија уступила своју територију елитним СС дивизијама за брзи напад на Београд и Подунавље.

Отпор југославенских снага је био слабашан, наручито у западним и северним деловима земље, јер су Словенци, муслимани и Хрвати масовно дезертирали. Сем тога, било је и директне издаје појединих несрбских официра који су војне тајне и планове односили са собом приликом пребега у Трећи Рајх, неколико дана раније.

Добар део краљевске Владе и малолетни краљ Петар II Карађорђевић су преко Грчке и Египта евакуисани до Лондона и тамо се настанили, све до краја рата.

Ипак, нису се сви официри и војници предали већ су се прихватили борбе са непријатељем који је одмах испољавао брутално своју агресију над цивилима. Мноштво Срба у униформама југославенске краљевске војске су били заробљени од стране окупатора и спроведени у постојеће затворе, где су управљање њима преузели официри ГЕСТАПО-а.

Први транспорт око 1.500 официра из окупиране Југославије је стигао у Оснабрик 26. априла 1941. где је већ био припремљен терен за долазак заточеника. Тако је овај казамат почео са "радом".

Оснабрик је градић који се налази на путу између Хамбурга (230 км) и Дортмунда (120 км) у покрајини Доња Саксонија.

РАД И ФУНКЦИОНИСАЊЕ

У самом логору је направљено 50-60 просторија (барака) у којима су смештени заточеници.

С обзиром да је логор у Оснабрику био под заштитом Женевске конвенције из 1929. године, то заточеници нису били присиљавани на тешке физичке послове. Тако да су могли да организују и друштвене, уметничке, спортске и образовне активности.

Логорска барака у Офлагу, 1943.

Како је време пролазило, тако се број логораша повећавао. Већ у месец дана касније, тј. мају 1941. број логораша је био преко 3.400...од чега 500 војника, а остало су били (под)официри. Било је и касније довоза нових официра Југославенске Војске у Отаџбини. Око 450 Јевреја је било међу заточеницима.

Процењује се да је број заточеника овде током постојања био и преко 6.500...

Помор

Авиони британске ратне авијације су 6. децембра 1944. у вечерњим сатима бомбардовали, тј. испустили смртоносни товар над логором, што је проузроковало смрт 116 Срба официра и рањавање 65 особа.

Док је трајало бомбардовање, немачки стражари су пуцали на бараке и нису давали заточеницима да изађу и евентуално се спасу.

Услови

Власти Трћег Рајха су (једино) у овом логору поштовали одредбе Женевске конвенције о рату из 1929. године, што је значило да су заточеници ослобођени физичког рата, али и ван њега. Међу логорашима се заправо налазила елита: професори, официри, лекари, адвокати, политичари... заправо интелигенција: Милан Богдановић, Душан Тимотијевић, Ото Бихаљи Мерин, Душан Карапанџић, Станислав Винавер, Милан Јовановић итд.

У самим зидинама владало је релативно добро расположење, па су логораши организвали:

• позоришне представе
• спортска турнире
• парастоси и помени
• научни курсеви

СПИСАК ЖРТАВА

На порталу Црквене општине СПЦ Оснабрик, налази се листа имена који су пострадали у Офлашком логору. Можете га преузети ОВДЕ.

ЗАТВАРАЊЕ

Почетком 1945. године, свега неколико недеља након бомбардовања од стране британске авијације, немачке власти су почеле са расељавањем овог логора.

Приликом кретања колоне србских заробљеника, енглески авиони су поново бомбардовали... па је и тада још 14 Срба убијено.

Када су сахрањиване кости србских официра, над њиховим хумкама говор је одржао протестантски свештеник Фридрих Гризендорф (1871-1958). Ту беседу је у архивама пронашла доктор правних наука Смиља Аврамов, која се деценијама бавила изучавањем геноцида над србским народом.

Гризендорф је истaкaо кaко je њeгов нaрод изгубио рaт, кaко су побeдили Совjeти, Eнглeзи, Aмeрикaнци, aли кaко je нajвeћи побeдник jeдaн мaли нaрод, србски, чиja je побeдa – “побeдa душe и срцa”. Говорио je о томe кaко су Нeмци стрaховaли од одмaздe знajући кaко су зa jeдног њиховог мртвог воjникa убиjaли 100 Срба цивилa, кaко су мислили дa ћe сe тих 5.000 прeживeлих официрa свeтити нaд њимa, убиjaти и силовaти, aли дa су они умeсто тогa – дeци дaвaли бонбонe.

Крајем марта 1945. Офлашки логор је дефинитивно затворен, јер су Западни савезници увелико сламали немачке линије одбране, већ се надзирао Хитлеров крај тј. пораз.

Више од 70% преживелих србских логораша се вратио у Југославију коју су већ преузели комунисти, који су се сурово обрачунавали са свима који су имали везе са краљем и монархијом. Није позната њихова судбина.

Неколико дана касније, у априлу 1945. британске копнене снаге су дошле у Доњу Саксонију и ослободиле преживеле у свим логорима у том делу Трећег Рајха.

С обзиром да је у окупираној Немачкој био велики број људи који су остали без крова над главом, то су британске окупационе власти у Офлагу организовале центар за расељена лица. Према неком уговору, британски војници су имали ту базу све до 2008. године.

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Југославенска Влада у избеглиштву је распуштена средином 1945. године, када је окончан Други светски рат у Европи, а Велике силе (САД, СССР и Велика Британија) су признали комунистичке герилце и њихову социјалистичку револуцију.

Познат је податак да је лично краљ Петар II Карађорђевић обишао овај некадашњи Офлашки логор, у коме је било мноштво његових официра. Сем краља, овде је такође био и владика Николај Велимировић. Они су били покровитељи градње православне богомоље. Крипта је грађена 1975-1979 где се налази 1.020 ћелија.

Осамдесетих година 20. века овде су се обављале верске службе и Град Оснабрик је давао добре донације.

Србска емиграција је 1959. године иницирала је да се у Оснабрику подигне спомен-костурница за погинуле у Офлашком логору смрти. Православна црква Св. Ђорђа је подигнута 1966. где су и похрањени посмртни остаци, на оближњем гробљу које носи назив - Старо србско војничко гробље.

Овде су деценијама касније сахрањивани многи србски емигранти из читаве Европе.

Први пут да је Република Србија имала своје званичне представнике на комеморацијама у Оснабрику, било је децембра 2009. године. Од тада сваке године долази неко из дипломатских представништва на обележавање децембарске трагедије у Оснабрику.

На месту где су се некада сахрањивали Срби уморени у Офлашком логору, данас у Оснабрику су никли нови објекти: стамбене зграде, продавнице, вртићи, школе... док највећи део Немаца нема никаква сазнања шта је ту било за време Другог светског рата.

Отварање изложбе, 2023.

Ипак, основано је почетком 21. века Удружење "Барака 35" (вероватно 2008. године), које има за циљ да својим радом и деловањем допринесе култури сећања. Овде су чланови удружења већином потомци логораша. Они су покренули са Јеврејском заједницом издавање књиге на србском, немачком и енглеском језику.

ЗАКЉУЧАК

Офлашки логор у Оснабрику је био само једна карика геноцидног ланца који се обрушио на Србе током Другог светског рата од стране Трећег Рајха.

Циљ Адолфа Хитлера и његових нациста је био уништење србског народа јер је он хтео освету за немачки пораз у Првом светском рату. Сматрао је да је управо Војска Краљевине Србије пробијањем Солунског фронта 1918. и доласком до Клагенфурта, највише допринела распаду Аустроугарске и капитулацији Немачке.

Хитлерове оружане снаге и сигурносно-обавештајне службе су током 1941-1945 починиле читаву серију злодела над Србима, како у окупираној Југославији, тако и у логорима које су контролисали у Норвешкој и Немачкој.

Код Срба је памћење и култура сећања нажалост на врло ниском нивоу, па тако се и десило да је Уједињена Немачка узела учешће у НАТО агресији у пролеће 1999. године, када су бомбардовали Србију и Црну Гору. Заправо током деведесетих година 20. века, немачка политика коју су водили: Ханс-Дитрих Геншер, Хелмут Кол и Герхард Шредер... била је антисрбска, првенствено усмерена на разбијање социјалистичке Југославије, док су за све окривљивали Србе.