Дретељ - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Херцеговина


Логор Дретељ



РАТ У БИХ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Доброовљачка

Брадина - Јама Казани - Кравица Кукавице

Тузланска колона - Логор Бихаћ - Купрес

Логор БрчкоЛогор Силос - Насер Орић

Логор Орашје - Логор Оџак - Логор Челебићи

Логор "Дретељ" био је хрватски концентрациони логор у Босни и Херцеговини, близу Чапљине који су формирале паравојнје јединице босанских Хрвата: Хрватске одбрамбене снаге (ХОС) и Хрватско Вијеће Одбране у периоду од 1992-1994. године током ратова и распада Југославије, где су смештани углавном Срби и муслимани и други нехрватски цивили.

Овај логор је био један од најужаснијих на подручију бивше Југославије. О свим ужасима који су се дешавали у овом логору 2007. снимљен је и документарни филм "Мученици - Дретељ" у коме су говорили они логораши који су преживели. У овом логору је била заточена и др. Олга Драшко.

Хашки Трибунал никада посебно није процесуирао овај случај.




ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Логор је био смештен између Чапљине и Међугорја, у западној Херцеговини у 6 складишта која су некада припадали ЈНА. Тај логор је основан почетком маја 1992. године. Кроз логор је прошло најмање 224 Срба - 140 мушкараца и 84 жене. Незаконито лишени слободе Срби су живели, под готово немогућим условима. Многи су физички ликвидирани или су преживели али са тешким психофизичким последицама.

После распада ХОС-а у Херцеговини крајем 1992. Дретељ преузимају власти Хрватског Вијећа Одбране. Према оптужници Међународног суда за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије (ICTY), припадници ХВО-а су почели држати муслиманске мушкарце у логору од априла 1993. до априла 1994. Број заробљеника био је највећи 11. јула 1993., када је ХВО држала 2.270 Муслимана у затвору. Након тога, просечан број затвореника био је око 1.700.

У лето 1993. године, Хрватска Република Херцег-Босна и ХВО су провели акцију масовног хапшења муслиманских мушкараца у долини Неретве, укључујући и Муслимане који су служили у ХВО-у, те их затворила у логору Дретељ. Многи од затвореника су били цивили. Током августа и септембра 1993. ХВО-а су пуштали затворенике на слободу ако би склопили брак са Хрватицом или поседовали визу и гарантно писмо за напуштање.



УСЛОВИ У ЛОГОРУ

Услови у логору били су тешки и нездрави због пренатрпаности, лоше вентилације и мањка кревета. ХВО је давала затвореницима мало хране и воде. Било је такође, забележено да је ХВО повремено тукла, али и психички напастовала затворенике. Муслимани у изолованим ћелијама су били посебно премлаћивани и понижавани. Свакодневна силовања и уопште сексуална иживљавања над Србима и над Српкињама, уз несхватљива понижавања готово немогуће смештајне и хигијенске услове и изгладњавање - логораша, била су у функцији етничког чишћења Срба из западног дела Херцеговине.

Мучитељи из Дретеља су такође терали затворенике да се међусобно туку или да имају хомосексуалне односе или чак полне односе са животињама.

Српски логораши су морали да трпе забијање ексера у тело, гашење цигарета по телу, сечење делова тела, коже
 


Мапа логора за Србе у западном делу СФРЈ 1990-их



ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

Постоје документи који јасно показују да је Влада Хрватске Републике Херцег-Босне својим одлукама утемељила велике затворе на Хелиодрому, Габели, Дретељу, те друге логоре у Херцеговини, јер је на њима потпис др. Јадранка Прлића, након Дејтонске мировне конференције дугогодишњег министра спољних послова БиХ. Такве су тврдње упућивале на одговомост политичара Херцег Босне за ратни злочин. Пре свих на одговорност покојног Мате Бобана и Прелазне владе Јадранка Прлића, проглашене у мају 1993., након договора о спровођењу Венс-Овеновог плана за БиХ.

ЦНН је објавио репортажу снимљену у Дрежници, северно од Мостара, о стравичним сведочанствима неколицине Муслимана, управо пуштених из логора у Габели и Дретељу. Постојање хрватских логора у Херцеговини, тортуре и тешки услови живота хиљада логораша у два највећа логора под контролом ХВО-а, тако су постали вест дана. Хрватски министар спољних послова Мате Гранића затражио је од Мате Бобана и Прлића хитно затварање логора и пролаз за хуманитарне конвоје, о чему је средином јула 1993. у Макарској с муслиманском страном потписан посебан споразум.

 

 

ИМЕНА УБИЈЕНИХ У ЛОГОРУ

У овом логору убиjeни су или су умрли од поврeдa зaдобиjeних у Дрeтeљу или су нeстaли пa сe основaно зaкључуje дa су и они убиjeни, слeдeћи зaтворeници:
 

  1.  Бaлaбaн Божидaр, инструктор aeро клубa из Мостaрa, стaр око 60 годинa, убиjeн у ноћи измeђу 2. и 3. aвгустa 1992. годинe;
  2.  Бошковић Бошко, воjни пeнзионeр;
  3.  Дубaк (Jовe) Миловaн, из логорa одвeдeн у Сплит нa лeчeњe, послe чeгa сe о њeму ништa нe знa, тe сe прeтпостaвљa дa je убиjeн;
  4.  Ђурaсовић (Милaнa) Дрaгaн;
  5.  Зубaц (Jовe) Миловaн, из Мостaрa, нaводно одвeдeн нa лeчeњe у Сплит;
  6.  Ивaновић Милaн, убилa гa нajвeровaтниje Сaбринa Eлeзовић;
  7.  Кнeжeвић Милош, из Мостaрa, одвeдeн из логорa и нajвeровaтно убиjeн;
  8.  Лejнaић Рaдивоje, из Чaпљинe, одвeдeн из логорa и нajвeровaтниje убиjeн;
  9.  Мaрковић Нeнaд, из Бjeлог Пољa код Мостaрa, рођeн 1945. годинe, рaдио у фaбрици "Ђуро Сaлaj", умро у логору од послeдицa бaтинaњa;
  10.  Мeдaн Брaнко, из Столцa, одвeдeн из логорa, вeровaтно убиjeн;
  11.  Млaдeновић Зорaн, из Мостaрa, одвeдeн из логорa и вeровaтно убиjeн;
  12.  Пejaновић Jово, из Мостaрa, нeкaдaшњи нaчeлник у СУП-у у Мостaру, нaводно одвeдeн нa лeчeњe у Сплит и нajвeровaтниje убиjeн;
  13.  Сaмaрџић Eвгeниje - "Гeнa", туристички водич, из Мостaрa, рођeн 1934. годинe, убиjeн кaдa су гa повeли нa рaзмeну у Житомислићe;
  14.  Троjaновић Воjо, коjи je добио гaнгрeну нa нози, пa су гa нaводно одвeли у aмбулaнту и од тaдa сe зa њeгa вишe ништa нe знa;
  15.  Чaнчaрeвић Влaдо;
  16.  Шкоро Ђуро, из Слипчићa, нaводно одвeдeн у Сплит нa лeчeњe, a у ствaри нajвeровaтниje убиjeн;

 

 

ИМЕНА МУЧИТЕЉА
 

Имена крвника из Дретеља нису комплетна... Ово је само један мали дио.

  1. Медић Иван звани Поскок из Љубушког
  2. Бијелиш Звонимир звани Црвенкапа
  3. Бијелиш Братислав
  4. Милићевић Недељко звани Шапа из Габеле
  5. стражар звани "Чикаго"
  6. Шута Зерина
  7. Зоран "Зока" из Коњица
  8. др. Храниловић Зоран, лекар из Загреба
  9. Репак Мирсад, комадант Војне полиције ХОС-а за Херцеговину
  10. Мустафић Илија из Габеле
  11. Макитан Ахмет
  12. Херцег Срећко, једно време управник логора
  13. стражар звани "Макс"
  14. Буљбашић Едиб
  15. Приморац Винко
  16. Зец Горан из Вараждина
  17. стражар звани "Гром"
  18. Оручевић Емина из Мостара
  19. Чуљак Гордан
  20. Козина Душан из Чапљине
  21. стражарка Марина
  22. Александар звани "Саша" из Црквенице (Хрватска)
  23. Бајрић звани "Квиско"
  24. Беловић Сергеј
  25. Благајац Хасан
  26. Брозовић Славко
  27. стражар звани "Буцо"
  28. Вего Миле, конобар из Чапљине
  29. Видовић Томислав
  30. Врањеш звани "Цикоја"
  31. Глоговац Дамир звани "Вампир"
  32. Грубишић Гордана из Чапљине
  33. стражар звани "Дракула", припадник ХОС-а
  34. Дујмовић Драган из Канаде
  35. Ђаковић Леополд из Слав. Брода
  36. Зеленика Иван
  37. Јадранка звана "Рамбо"
  38. Куртић Дервиш, надпоручник ХОС-а
  39. Краљевић Блаж, управник логора
  40. др Јапунџић Јошко из Дубраве, код Стоца
  41. Маринко из Брчког
  42. Мариновић Шиме
  43. стражар звани "Муф"
  44. Палмета звани "Дуги" из Дубраве, код Стоца
  45. Петрушић Иван, шеф полиције
  46. Рајић Илија
  47. Рајић Тони из Поља
  48. Ружек Борис из Ријеке
  49. стражар звани "Сајо"
  50. стражар звани "Салко"
  51. Сузана из Вараждина
  52. Сузана из Загреба
  53. Топоран Хасан звани "Брада"
  54. Ћосић Хектор звани "Дида" из Аустралије
  55. Христић Мирослав, заменик управника логора
  56. Чевра звани "Босанац"
  57. стражар звани "Џо" из САД
  58. стражар звани "Швабо"
  59. Шешељ Жељко
  60. Шешељ Ивица
  61. Шешељ Лука из Опузена

 



СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ

Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Цорић и Берислав Пушић су оптужени да су протеривали Србе и муслиимане из већински хрватских делова Босне и Херцеговине од новембра 1991. до маја 1994. Оптужница наводи да су заједно успоставили неколико затвореничких логора, међу њима логор Хелиодром и логор Дретељ, како би ухапсили и затворили хиљаде цивила.

Рефик Шарић је био један од муслиманских затвореника, а касније присилних сарадника стражара логора. Касније се преселио у Данску. Тамо је 23. новембра 1994. осуђен на осмогодишњи затвор због суделовања у 14 случајева мучења.

У марту 2010. суд у Ослу (Норвешка) је прогласио чувара Мирсада Репака кривим за ратни злочин у логору против муслиманских и српских затвореника, углавном цивила.



 



ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

Кадандска продукцијска кућа "Бриџ" је у сарадњи са Епархијом Захумско-херцеговачком, Удружењем логораша РС регије Требиње и Радио-Телевизијом Републике Српске снимила документарни филм "Мученици" који је снимљен у играно-документарној варијанти. Филм садржи потересне сцене, где тридесетак преживелих логораша прича шта су све преживели у овом концентрационом логору.

 




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!