Роман "Тече крвава Дрина" је ауторско дело Момира Крсмановића објављено 1983. године. Говори о стравичним усташким покољима у источној Босни и Херцеговини током Другог светског рата, које су починили припадници злогласне јединице Црна Легија, којом је командовао усташки крвник Јуре Францетић.

Независна држава Хрватска, формирана 10. априла 1941. године је усташка творевина која је од самог почетка Србе, Јевреје и Роме ставила на листу за одстрел. Од самог оснивања НДХ је почела по налогу Ватикана да спроводи геноцидну политику на целом свом подручију.

У јесен 1941. године је кренула једна усташка офанзива у источној БиХ када је аутору ове књиге убијена мајка Јока, шестогодишњи брат Радомир и још неколико блиских рођака. Отац му је био међу 40 сељана који су бранили село, али су били услед надмоћности усташа потиснути ка Дрини.
Месецима касније, у пролеће 1942. на православни празник Младенце (22. марта) из Сарајева је кренула велика усташка војска коју су сачињавале углавном муслимани из Источне Босне. Њих 10.000 добро наоружаних џелата је предводио Јуре Фенцетић. Испред себе су гонили српску нејач са Романије, Сарајева, Олова, Рогатице, Сокоца, Борика, Кладња и Рогатице, која је са собом носила све што је могло да се понесе. Свима је њима био циљ да се докопају Вишеграда и моста Мехмед-Паше Соколовића, како би се докопали Србије, јер је река Дрина у пролеће страшно набујала. На Дрини су их сачеклаи италијански војници, који су их пропуштали, али само ако су платили свој прелазак, било новцем, златом или стоком. Они који нису имали да плате или су убијени или су се утопили у Дрини. Тако је за неколико недеља у Старом Броду и селу Милошевићи убијено 6.000 Срба на најмонстрознији начин (клањем, силовањем, из ватреног оружја и бајонетима). Међу настрадалима је било највише жена, деце и немоћних лица. Они који су успели доћи у Србији (под командом Милана Недића) прихваћени су у избегличке центре.

Након Другог светског рата о овом ужасном злочину завладала је велика ћутња. У интересу "братства и јединства" није се смело причати, а власти чак до места свирепог злочина никада нису изградиле спомен облежије нити какав пут.

Аутор је први пут ову књигу издао 1983. године у Београду. Имао је великих проблема јер су га стално облетали и подиривали агенти УДБЕ.
2008. године се покреће акција међу Србима да се изгради достојно спомен обележије за настрадале Србе. О овом злочину је снимљено и неколико документарних филмова.

Књигу можете наручити код аутора.