Књига "Не окрећи се сине" је култно дело писца Арсена Диклића које говори о почетку Другог светског рата у Југославији и усташком геноциду.

Централни лик ове приче је инжењер Невен Новак који је пре рата радио на изградњи железничких пруга, а живео је у Загребу у својој кући са породицом. Кућа му је минирана, жена погинула, а син одведен у Поглавниково одгојилиште где је васпитаван по усташкин начелима. Тамо га је одвео отац његовог школског друга Ивице Добрића, који га је пуно ценио. Стварањем НДХ због своје националне припадности Невен Новак бива ухапшен од усташа и одведен у злогласни концентрацииони логор Јасеновац одакле је мало ко изашао жив.

Успева да побегне из воза у коме су усташе премештале затворенике, јер је воз налетио на мину. Тада доноси одлуку да се врати у Загреб и потражи породицу. Сазнаје да где му је син и да кућа више није његова.

Случајно среће свог школслог друга сликара Леа, који је по националности Јеврејин, који је остао да живи у Загребу. Али због свог познанства са Ивицом Добрићем заједничким школкским другом који је постао хрватски бојовник - домобран, није ухапшен у усташкој рацији 1941.

Невен Новак одлази у Загребу да покуша да избави сина Зорана из усташког "осињака". Ту среће старог пензионера Добрића који му помаже да не буде ухапшен. У страху да не буде откривен Невен Новак се крије од усташке полиције, а помажу му чланови СКОЈ-а. То му успева неколико дана, све док усташки агенти не дођу код његовог друга Леа, када га његова кућна помоћница открива у жељи да спаси свог газду.

Усташки агенти се сурово устремљују ка Невену Новаку који је у међувремену успео да исчупа сина Зорана из интерната и обезбеди прелазн на слободну територију. У жељи да заштити своје дете Невен Новак је храбро стао испред нападача и погинуо. Његове последње речи су постале и наслов ове књиге, која је била у СФРЈ обавезна школска лектира. Књига је доживела бројна издања и преведена на неколико светских језика.

Према овом роману 1956. године снимљен је филм. Режирао га је познати режисер Бранко Бауер. Филм је добио прву награду на фестивалу у Пули.