Књига "Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату" је ауторско дело Ненада Антонијевића, историчара и сарадника Музеја жртава геноцида.
Аутор се трудио да кроз званична документа која је пронашао и анализирао прикаже последице окупације јужних делова Краљевине Југославије током Другог светског рата од стране фашистичке Италије и албанских екстремиста који су деценијама раније показивали територијалне претензије према нашој отаџбини.
Такође, он је направио и увод у ову трагичну причу где је обратио дешавања из османске ере, тачније односе Срба и Албанаца у том периоду, као и Балканске ратове 1912-1913 који су донели ослобођење Косова и Метохије после пет векова робовања под Турцима. Истовремено, једно поглавље је посвећено бујању албанског иредентизма још у Краљевини Југославији.
Када је у Априлском рату 1941. године дошло до окупирања и комадања југославенског краљевства, косовско-метојијски Албанци су здушно подржали Мусолинијеве дивизије и своје сународнике из Краљевине Албаније.
Тако је највећи део Космета, уз делове Вардарске Македоније и Црне Горе, ушао у састав ткз. Велике Албаније, фашистичке творевине која је од самог почетка почела са спровођењем геноцидне политике према србском живљу и уништавање православних богомоља (цркава, храмова, манастира)... Заправо, албански фашисти су на све начине хтели да затиру све трагове постојања на тим просторима, односно од Ибра до Проклетија.
Како је фашистички режим поражен у Италији септембра 1943. тако је ткз. Велика Албанија потпала под надзор Трећег Рајха, односно немачког ГЕСТАПО-а и Вермархта. Они су као антисрбски оријентисани подржали Албанце и њихове идеје, јер су желели освету за пораз у Првом светском рату.
Иако су Албанци имали своје јединице под покровитељством ткз. Бали Комбетар (Народни фронт), они су основали нацистичку СС дивизију "Скендербег", највећим делом од Албанаца. Касније се испоставило да је то био највећи фијаско немачке ратне историје.
Антонијевић у књизи је навео страдања по срезовима: ђаковачки, пећки, урошевачки, гњилански, приштински, призренски...
Сем страдања Срба, аутор је навео и истребљење Јевреја под немачком окупацијом.
Књига је издата 2009. године, а 2017. је урађено и друго издање.
У сваком случају можете да прочитате код нас на порталу ОВДЕ.