Бојан Арбутина, историчар по професији, стручни сарадник Музеја жртава геноцида у Београду гостовао је средином јуна месеца 2021. године у на каналу Грађанско новинарство.
Циљ емисије је да се са научне стране широком аудиторијуму објасне термини око злочина и геноцида, јер се последњих година често манипулише овим речима у дневно-политичке сврхе са циљем обесмишљавања најтежег облика злочина - истребљења једног народа, племена, повеће групе људи.
Реч "геноцид" потиче од две речи: генос (грчки) што значи род, народ... и ацидере (латински) што значи убити.
Арбутина је током емисије наводећи како домаће тако и стране ауторе који су дали свој допринос у проучавању у десет тачака навео шта је заправо геноцид и како се он одвија.
-
Поларизација - подела људи на "нас" и "њих".
-
Симболизација - жигосање неподобних људи на одређене начине, нпр. Давидова звезда или одређена слова морају да носе.
-
Дискриминација - немогућност запослења, школовања, здравствене заштите, уласка у одређене институције и др.
-
Дехуманизација - поређење са животињама, типа са псима, пацовима, гмизавцима, свињама...
-
Организовање група - формирање паравојних и параполицијских јединица... милитантне скупине изван државних структура.
-
Планирање - стављање спискова у којима су наведена имена људи које треба физички уклонити. Овде се углавном уклањају угледни и имућни, они који би могли пружити отпор таквом режиму.
-
Одвајање - смештање у концентрационе логоре.
-
Прогон - масовна протеривања, емиграције...
-
Истребљење - масовна убистава, пљачке, силовања, палеж имовине...
-
Порицање - одбијање чињенице да је дошло до геноцида, заправо неприхватање одговорности. Долази до значајног умањења броја жртава и настале штете.
Арбутина је упоредио и повукао паралеле у страдањима Срба како у Првом и Другом светском рату, тако и у ратовима 1990-их година на бившем југославенском простору... где је сумирао чињенице да су Срби логорашка нација и најстрадалнији народ овог дела Европе у 20. столећу.
Поред тога, наведено је и где се све може доћи до информација односно институције које поседују слике, текстове, сведочења, видео снимке... са овом тематиком.
Као један од многих примера страдања Срба, Арбутина је за пример узео локацију Ливањско поље, односно Србе из тог краја. Навео је име Марка Бошковића, Милица Маљковић и Даница Лалић. Они су и након тешко страдања успели да васкрсну и створе нове породице.
Закључак је такав да би гледаоци добили поуке и путоказе шта и како радити у будућности, ако се не дај Боже понови, да би могло избећи такве ствари.