Купрес је градић у југо-западној Босни и Херцеговини, који има важан геостратешки положај у региону. Налази се на 1.200м надморске висине, на Купрешкој висоравни. По етничком саставу до 1991. био је већински србски.

"Читуља за Купрес" је документарни филм о страдању Срба у Купресу и Босанској Крајини, које су починили хрватске и муслиманске јединице у три наврата. Први пут у Великом рату 1914-1918... затим у Другом свјетском рату 1941-1945, а трећи пут током грађанско-вјерског рата у Босни и Херцеговини 1992-1995.
Филм прати дешавања и приказује сцене током постојања наци-фашистичке Независке Државе Хрватске када је за четири године убијено 1.038 Срба, од чега је било 255 дјеце. Срби из Купреса су били већином партизански борци, од чега је њих 500 положило живот за слободу.
Коришћени су снимци и са ексхумације лешева из усташке НДХ, која је обављена 28. августа 1990. године на Велику Госпојину гдје је нађено више од 300 костију од побијених Срба у јамама купрешке висоравни, у Боровом пољу. Комунистичке власти у СФРЈ нису дозвољавале раније ископавање костију србских мучника, јер би то "нарушавало братство и јединство" народа Југославије.
Крајем 1991. године креће ново организовање купрешких Хрвата са циљем да "доврше посао" из времена марионетско-квислиншке НДХ. Злочинци се враћају на место злочина. Почетком априла 1992. године Хрвати из Западне Херцеговине и Републике Хрватске нападају Купрес и околна села, када су за само пар дана неколико села уништено и спаљено, док су њихови житељи масовно убијани и одвођени у концентрационе логоре (сплитска Лора, херцеговачки Челебићи, шибенске Кулине и др.).
Већ 7. априла 1992. ЈНА под командом пуковника Славка Лисице ослобађа Купрес и хрватске паравојне јединице протјерује.
Новембра 1994. године хрватске оружане снаге из Хрватске и БиХ поново нападају Купрес и цијелокупно његово становништво тјера у избјеглиштво. Након рата у БиХ, предратних становника Срба се јако мало вратило, углавном старије доби, преко 60 година старости. Сви су у страху за своју сигурност, далеко од завичаја.
Аутор филма је Раде Мутић.