Документарно-играни филм "Седам хиљада душа" је прича о сташној судбини Срба, Руса и Италијана који су током Првог светског рата завршили у аустроугарским логорима.
Бечки двор је још пре отпочињања оружаних сукоба 1914. године донео одлуку да направи концентрационе логоре за ратне заробљенике из непријатељских армија. Како су почели да довлаче и цивиле, са сточним вагонима, то је потреба за логорима постајала све већа. Десетине казамата од 1914. до 1918. је никло на простору данашње Чешке, Словачке, Мађарске, Босне и Херцеговине, Аустрије, Мађарске, Румуније...
Већ после Церске битке, Сремске офанзиве, Битке на Дрини, Колубарске битке... десетине хиљада Срба је одвођено било војника, било цивила. Дешавало се да читаве породице буду хапшене и утамничене.
Највише је одведено људи са подручја Шумадије, Подриња, Херцеговине, Војводства, Босне, Тимочке Крајине, Далмације, Славоније, Лике... Процењује се да је одведено преко 300.000 Срба за четири ратне године, од чега је трећина оставила своје кости далеко од отаџбине.
Логораши су тамо умирали углавном од глади, исцрпљености, болести, хладноће... лоших хигијенских услова, слабе лекарске заштите, али и батинања.
Централи део приче овог филма јесу два логора: Јиндриховице, недалеко Карлових Вари на граници између Чешке и Немачке, где је око 40.000 заробљеника било... а други јер исто у Чешкој: Броумов, покрај градића Наход, на граници са Пољском.
У филму се појављује Дејан Ранђеловић, чувар данашњег меморијалног комплекса у Јиндриховицама - назван : Северни Зејтинлик, који говори у крипти, где се налазе дрвени сандуци са костима наших мученика, њих преко 7.000... Касније се јављају и историчари, не само из Србије, већ и Чешке, који наводе историјску позадину једног од највећих војних сукоба у свету... али и глумци са сценским наступом.
Овај филм је урадио Сањин Мирић 2019. године уз помоћ Министарства културе Републике Србије.
Филм представља драгоцено и трајно сведочанство о страдању Срба током Првог светског рата и свакако подиже ниво културе сећања нашег народа.