У 65. емисији Разбуђивање гостовала је Марија Јововић, средња кћерка Благоја Јововића.
Марија Јововић је списатељица која је рођена и живи у Аргентини. До сада је написала пуно књига, а једна од њих је посвећена њеном оцу. Носи наслов "Благоје Јововић - српски јунак у вучијој јазбини".
Благоје Јововић је Црногорац из околине Даниловграда који је рођен 24. јануара 1922. године. Пред почетак Другог свјетског рата, он одлази на редовно одслужење војног рока. Инвазија Сила Осовина на југославенску краљевину га затиче у долини Вардара код Стурмице. Он је храбро пуцао у њемачке СС дивизије за шта је одликован медаљом.
Након што је сломљена Војска Краљевине Југославије, највише усљед дезертерства и издаје Хрвата, муслимана и Словенаца, потписана капитулација... док су агресори раскомадали територију од Кајмакчалана до Триглава. Благоје се враћа кући односно у родне Бјелопавлиће. Ту је одмах постао командир Косићког одреда и придружио се народном отпору против фашиста. Мало касније када је дошло до подијеле на комунисте и монархисте, Јововић схвата зле намјере Врховног штаба ПОЈ и придружује се Југославенској Војсци у Отаџбини.
Његов претпостављени био је пуковник Бајо Станишић. Са њим је ратовао и у Црној Гори, али и Херцеговини гдје су ријеке и удолине преплављене крвљу од убијених Срба. Заправо геноцид над Србима су спроводиле оружане формације клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Сама НДХ је била чедо Ватикана, а директиве су добијали од Римске курије.
Септембра 1944. Благоје Јововић одлази у Италију, гдје је био члан делегације ЈВуО која је требала да обави преговоре са Енглезима. Британски обавјештајци саопштавају да је дошло до промјене политике у Лондону, те да Черчилова Влада подржава комунисте, што је згрозило самог Јововића, јер је био свједок њихових злодјела према политичким неистомишљеницима. Благоје се није врише враћао на Балкан, већ остаје на Апенинима у избјегличким камповима.
Марија наводи да је Благоје у Италији упознао неколицину Јевреја, од којих сазнаје круцијалну информацију, а то је да се хрватски поглавник Анте Павелић крије у земљи "гаучоса" под покровитељством Римокатоличке цркве и да су му они дали лажни идентитет - Пабло Арањос. Благоје одлучује да бродом оде тамо. Тако је 1947. испловио из Ђенове и стигао преко Атланског океана све до Јужне Америке. У то вријеме Аргентином је суверено владао Хуан Доминго Перон, диктатор коме су фашисти из Европе (НДХ, Италија, Трећи Рајх), требали како би уклањали и застрашивали његове политичке противнике. Тако је и Павелић са сарадницима уживао Перонову заштиту.
Након десетогодишње потраге Благоје Јововић успјева да лоцира Павелића у Буенос Аиресу, те са двојицом сарадника кује план о атентату на злотвора који је одговоран за смрт најмање 1.5 милион Срба који су побијени од Драве до Јадрана 1941-1945... Благоје је како Марија казива у емисији вођен искључиво патриотским мотивима. Са два метка је тешко ранио Павелића који је доспио до болнице гдје се разоткрило ко је уствари он и ускраћено му је гостопримство, а он бјежи у Фрнакову Шпанију. Тамо је умро у Мадриду 28. децембра 1959. и покопан.
Сам Благоје није чак ни својој породици казао да је он био тај који је пуцао на Павелића, јер је знао да хрватских усташа има пуно у Аргентини. У Југославији је само објављена вијест о атентату, али није наведен идентитет атентатора, јер су титови Удбаши знали да је ријеч о црногорском четнику. Мистерија је трајала годинама.
Како Марија Јововић даље објашњава, њен отац је у срцу носио и свој родни крај и домовину, али се зарекао да неће се враћати док је жив Јосип Броз Тито, југославенски предсједник који је мноштво родољуба и класних непријатеља поубијао на најстрашније начине, односно његова тајна полиција УДБА. Она такође наводи да је Благоје био диван отац и супруг, да је писао пјесме и приче, да је дјецу водио на фолклор и сва духовно-национална дешавања јер је желио да његови потомци не заобораве своје коријене.
Први пут је Марија Јововић посјетила очеву домовину 1991. године када је видјела своје рођаке и дружила се са њима. Након тога враћа се у Аргентину, док је у Југославији буктао рат.
У љето 1998. и сам Благоје Јововићо долази у Црну Гору са супругом и кћерком Маријом. План је био да се оде Благојевом брату на 40-дневни помен у родни крај. Ипак, судбина их је водила до манастира Острог гдје су се срели са Митроплитом Амфилохијем. Њему је Благоје саопштио вијест коју је чувао као тајну од свих, више од четири деценије. Митрополит му казива да се мора то објавити јавно, док Тихомир Бурзановић записује његову исповјест, што је преточено у књигу "Два метка за Павелића".
Враћају се у Аргентину Јововићи, док је у прољеће 1999. кренула агресија НАТО пакта на Србију и Црну Гору. То је страшно погодило Благоја који је 2. јуна уснио вјечни сан. Није могао да се помири са чињеницом да Запад уништава тако крволочно његову отаџбину. Био је немоћан да заустави то и разболио се. Сахрањен је у Росариу.
Његова кћер Марија је 2019. године одлучује да напише књигу о свом оцу јер је закључила да се на интернету све више појављује полуистина и лажи са циљем блаћења њихове породице и херојског дјела оца Благоја. Дошла је октобра 2022. на Балкан како би потражила издавача, преводиоца, лектора... а у фебруару 2023. су кренуле промоције у Црној Гори, Србији и БиХ. Долазио је велики број људи који су жељели не само да купе књигу, већ и да је упознају.
Била је у Земуну гдје је једна улица понијела име њезина оца, затим у Архиву Новог Сада, САНУ...итд. Свуда је лијепо примљена и планира на љето да се врати са другим наставком.