У  осамнаестој емисији "Разбуђивање" гостовао је Момир Крсмановић, књижевник који је највећи дио свог стваралаштва посветио страдању и геноциду над Србима у Босни и Херцеговини.

Момир Крсмановић је рођен 1933. године у селу Бусићи, између Вишеграда и Рогатице. Његова породица је имала страшне губитке током Другог свјетског рата. Усташе су му убиле мајку и сестру још у октобру 1941. године, а он сам се спасио бјежањем у шуму. Када се вратио у кућу затекао је страшан призор. Те слике су га прогањале деценијама касније.

Послије Другог свјетског рата једно вријеме је учио занат у Бору, а онда се преселио у Београд. Ту је засновао породицу и често одлазио у родни крај... Већ 1960-их и 1970-их година снимао је на аудио касете свједочења преживјелих страдалника из покоља који су усташе направиле у прољеће 1942. године, а највећи злочин је почињен на Младенце у Старом Броду и Милошевићима. Тада је преко 6.000 Срба прогнаника из Источне Босне убијано и поклано од злогласне усташке јединице Црне Легије, од око 10.000 бојовника, које је лично предводио Јуре Францетић.

О злочинима над Србима се после 1945. године није смјело јавно причати јер су те приче "нарушавале" братство и јединство јужнославенских народа.

Тако је и сам Момир Крсмановић по издавању књиге "Тече крвава Дрина" 1983. године доспио на стуб срама комунистичких власти који су почели да га прогањају јер је у свом роману причао о усташким злочинима и навео да је покољ спречио један четнички батаљон, а да је Црвени Крст окупиране Србије умногоме допринео спашавању србских избеглица.

Касније је Момир Крсмановић написао још неколико књига од којих се издвајају:

- "Крваве руке ислама"
- "Клетва мртве браће"
- "Незарасле ране"
- "И Бог је заплакао над Босном"
- "Убијање Србије"

Чак и за вријеме босанско-херцеговачког рата 1990-их, Момир Крсмановић је одлазио у Подриње и обилазио свој народ, земљаке... Србски борци су у рововима читали његове књиге и радо су га угошћавали. Причали су му и свједочили о страхотама и ужасима које је донио са собом нови рат. Слушао је приче преживјелих логораша и све то биљежио на видео камеру, што му је послије рата омогућило да још напише књига.

У дијаспори он је један од најчитанијих писаца у последње три деценије, док у домовини и даље су његове књиге маргинализоване.

Ипак многе угледне личности су му дале подршку и признања као што су: Матија Бећковић, Смиља Аврамов, Радоје Смиљанић и др.

Ово је емисија која се препоручује пријатељима, да се не заборави и не понови.

Емисија је објављена 16. октобра 2018.