У 79. емисији Разбуђивање гостовао је др Ненад Антонијевић, историчар и виши музејски саветник у Музеју жртава геноцида у Београду.
Ненад Антонијевић је Србин, који је рођен 1969. године у Београду. Дипломирао је 1995. док је докторску дисертацију одбранио 2016. године, на Философском факултету у Београду, на одсеку за националну историју.
Још на почетку научне каријере почео је да се бави истраживањима у архивама где је долазио до низа података који су јасно указивали да је над Србима на Косову и Метохији почињено етничко чишћење са свим елементима геноцида током Другог светског рата.
Наиме, чак и када је створена прва јужнославенска држава: Краљевина СХС 1918. није одмах успостављена граница са Албанијом, већ је ту било мноштво немира и побуна. Србска жандармерија и војска су морали качачке банде да гањају преко Проклетија, те је граница заживела тек 1925.
Силе Осовине предвођене нацистичком Немачком су априла 1941. започеле агресију и комадање југославенског краљевства, где је главни циљ био уништити србски народ и СПЦ. У тим геноцидним плановима Трећем Рајху су се придружили: Бугари, Мађари, Албанци, Хрвати, муслимани и Италијани. Заправо, оружане снаге фашистичке Италије су две године раније окупирале Албанију. Локалном становништву је обећавана ткз. Велика Албанија, заснована на идејама злогласне Призренске лиге 1878. Управо ће током ДСР рад ткз. Призренске лиге бити обновљен од Мидхата Фрашерија.
Простор Косова и Метохије је 1941. био подењен на три окупационе зоне:
- албански, највећи део, под италијанским надзором
- бугарски, најмањи део
- србски, под немачким надзором
У свом окупационом делу Албанци су одмах почели са спровођењем терора према православним Србима. Имовина је пљачкана, спаљивана и рушена...мноштво девојака и жена је силовано, мушкарци цивили су убијани на најстрашније начине углавном клањем или вешањем. Италијански војници и карабињери су то углавном мирно гледали у почетним месецима окупације. Тек када је почео да се диже народни устанак Срба, онда су покушали да смире Албанце, али је већ било касно.
Рат односно устанак се увелико распламсавао.
Иначе, Антонијевић долази до података где децидирано наводи да су Албанци, процентуално гледано имали највећу колаборацију са окупаторима Југославије. Они су за интересе наци-фирера Адолфа Хитлера и дучеа Бенита Мусолинија дали неколико наоружаних јединица: Скендербег дивизија, Бали Комбетар, добровољачка Милиција позната као Вулнетари...итд. Сви они су починили монструозну серију злодела над Србима и Јеврејима. Памти се страшан покољ у Урошевцу 1943. године... слично је било у Пећком и Приштинском округу, као и Ђаковици. Такође, мноштво Срба са Космета је интернирано у логоре, како на КиМ, тако и у Албанији, па чак и Италији.
Треба рећи и ово... немачке војне власти су виделе да Албанци нису од никакве користи, напротив, само су стварали проблеме нападајући нејач, где је изведен јасан закључак, да ниједан Албанац није добио Орден Гвоздени крст (највише немачко одликовање). Заправо, Албанска 21. СС дивизија се сматра највећим промашајем немачке ратне историје.
На завршетку ДСР крајем 1944. и почетком 1945. Врховни штаб ПОЈ је послао две дивизије (40.000 војника) на Космет, под командом генерала Петра Брајовића и пуковника Спасоја Ђаковића. Они су разбили заостале албанске балистичко-вулнетарске банде и убили им вође у Дреници: Шабан Полужа и Мехмед Градица, док је Космет стављен неколико месеци под војну управу.
Биланси јасно говоре да је на Космету током 1941-1945 убијено најмање 10.000 Срба, док је око 100.000 протерано односно принудно напустило своје домове.
Међутим, послератна комунистичка власт тј. Брозов режим је декретима забрањивао повратак Срба на Косово и Метохију, док је истовремено прогањао свештенство и монаштво СПЦ. Такође имовина СПЦ је често конфискована или скрнављена.
Музеј жртава геноцида је државна иституција која је основана тек 1992. године, указом Народне скупштине Републике Србије, са малим бројем историчара. Данас је ситуација боља, јер млади стручњаци преузимају на себе тешко бреме о страдањима и стратиштима, за које се деценијама ћутало у име лажног братства и јединства у Југославији.