Документарни филм "Голгота раковичке парохије" је прича о убијању невиних цивила Срба, од стране комунистичке тајне полиције ОЗНЕ током 1944-1955... односно на самом крају Другог светског рата и неколико година после.
Реч је о томе да су одмах након пораза нацистичких немачких снага у борбама за Београд и уласка јединица Црвене армије и партизанске војске у југославенску престоницу крајем октобра 1944. године отпочели сурови обрачуни комунистичких кадрова са цивилима који су проглашени "народним непријатељима".
Ликвидације Београђана су рађене углавном без суда и пресуда, тако што су људи хапшени и одвођени у истражне затворе, а потом на неколико тајних локација и ликвидирани. Те локације су биле заправо и масовне гробнице, које су деценијама скриване... Лисичији Поток, Бањичка шума итд.
Становници и парохијани Раковице такође су преживели терор и страховладу великих размера од Ознаша који су желели да елиминишу свакога ко би на било који начин могао да угрози успостављање комунистичког режима. Такође и њихове породице су трпеле велико психо-физичко малтретирање.
Један део филма је посвећен мучком убиству раковичког свештеника Недељка Стрелчића, пароха раковичког.
У филму се појављује и неколико сведока тог времена:
- Милан Трешњић, бивши официр ОЗНЕ
- Сретен Јовановић, чији је тетак Сретен Божић руководећи кадар у Југославенским краљевским железницама, убијен 1944. године
- Др Срђан Цветковић, историчар
- Десанка Величковић, пензионерка
- Надежда Дидић-Лонткитијевић, чији је отац убијен 1944. године, а сестра месец дана била у затвору.
Аутор филма је Отац Александар Аздејковић из београдског Храма Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици, а објављен је 2014. године поводом 70 година од почетка црвеног терора.