Документарни филм "Анатомија обмане - Рачак" је прича о догађају с' краја девдесетих година 20. века на Балкану, који је одредио судбину србског народа и разбијање Савезне Републике Југославије.

Центар за друштвену стабилност из Новог Сада је 2024. године објавио овај пројекат, поводом четврт века од НАТО агресије и бруталног бомбардовања Србије и Црне Горе од стране 19 најмоћнији земаља (војно, политички, економски, медијски...), као и наших суседних земаља који су саучесници у удруженом злочиначком подухвату са јасним геноцидним намерама.

Наиме, пошто је потписан Дејтонски мировни уговор у САД крајем 1995. године, чиме су окончани оружани сукоби у западним деловима бивше Југославије, америчка администрација је почела да отвара ткз. Косовско питање у СР Југославији. Све албанске банде и наоружани одреди су уједињени у Окупаторску Војску Косова, на чијем челу су стајали прекаљени криминалци попут: Адема Јашарија, Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја. Албанска заједница је још средином 1990-их година добијала из месеца у месец све значајнију помоћ од НАТО пакта.

Такође, организовани су и паравојни кампови (Кукеш, Душај, Маргејај...) у Албанској Републици, где су инструктори из Немачке, Италије, Велике Британије и САД држали терористичко-диверзантске обуке албанским младићима 18-30 година старости.

Паралелно са тиме на дипломатском плану ангажована је моћна медијска машинерија која је додатно сатанизовала Србе и позивала на тотално уништење Србије.

У филму су анализирани најзначајнији актери, места и догађаји који су претходили Рачком миту.

Аутор филма, Александар М. Гајић је навео три значајна датума у 1998. години поводом увода рат у јужној србској покрајини:

• 7. март - завршетак дводневне акције МУП-а Србије у селу Доње Перказе када су специјалне полицијске снаге ликвидирале злогласну Дреничку групу ОВК, на челу са крволоком Адемом Јашаријем који је жртвовао и четрдесет својих блиских рођака. Ово је међу косовско-метохијским Албанцима снажно одјекнуло, јер је Јашари њима био идол, без обзира на своју криминалну прошлост и стотине тешких кривичних дела (убиства, пљачке, силовања, уцене, палеж...итд).
   
• 24. јун - долазак дипломата: Ричарда Холбрука (амерички изасланик за Балкан) и Кристофера Хила (амбасадор САД у Скопљу) у село Јуник подно Проклетија, где су се сусрели са терористима ОВК и обећавали им подршку од своје земље, односно читавог НАТО пакта.
   
• 13. октобар - у Београду је дошло до споразума "Милошевић-Холбрук", који је предвиђао долазак мисије Организације европске безбедности и сарадње (ОЕБС), која је званично имала за циљ да контролише присуство на војно-полицијских јединица Србије односно Југославије. На челу те мисије стајао је малициозни шпијун ЦИА Вилијам Вокер. Управо је њихов посао био шпијунски, јер су бацали локаторе и гледали шта би се могло уништити ракетама.

Када су завршене безбедноносно-борбене операције војске и полиције на КиМ 24. децембра 1998. НАТО пакт је схватио да су албански терористи десетковани и немоћни да науде Србији, однсоно да силом отму свету србску земљу. Зато су одлучили да им помогну. Више операција је кренуло да се паралелно одвија.

Већ 15. јануара 1999. је у селу Рачак (општина Штимље) у централним деловима Космета, дошло је до оружаног сукоба албанских терориста и Полиције Србије. Вилијам Вокер је одмах ту дошао и почео да говори да су убијени цивили и да су србске снаге прекорачиле своја овлашћења ...итд.

Истовремено из Приштине долази истражни судија, Даница Маринковић са својим тимом, која је професионално обавила истрагу те утврдила чињенице и направила документацију. Видевши да је остао без доказа, Вилијам Вокер преко финске Владе доводи Хелену Рант иначе стоматолога, да би она "утврдила чињенице". Она никада није саставила свој извештај, већ је само позвана на конференцију ОЕБС-а у Приштини, мало после догађаја у Рачку. Ту је говорила да је дошло до масакра и да је то злочин против човечности.

Аутор филма је посетио Хелену Рант у Финској, где је и она имала прилике да каже у камеру шта се тада дешавало. Прилично је била збуњена и изненађена колико је Гајић био припремљен. Заправо са само два питања, Гајић је показао колико је Рантова била пијун у моћној машинерији против Срба. Она се правдала да је била под великим притиском од Вокера, што јесте било тачно, али најважније је то што она свој извештај никада није презентовала јавности, али је закључила да су дешавања у Рачку 1999-те била "злочин против човечности".

Врло брзо, пошто је мит о Рачку добио снагу квасца, америчке и британске дипломате су организовале у француском замку Рамбујеу, поред Париза некакве преговоре који су наводно требали да спрече агресију и комадање СР Југославије. Долазак председника Србије Милана Милутиновића је Западу показао да им тај план неће баш лако проћи, па су они довели тамо и "гвоздену лејди" Медлин Олбрајт, шефицу америчког министартва спољних послова. Она је дала непристојну понуду Србији, на коју Милутиновић није смео да пристане, а што је значило да ће НАТО моћи своје снаге распоредити од Призрена до Суботице - фактички окупација.

НАТО пакту је управо "Случај Рачак" послужио да започне агресију на Србију и Црну Гору увече 24. марта 1999... која је трајала 78 дана. У западним медијима се не користи термин агресија, већ "ваздушни удари". Последице су биле страшне и несагледиве, а материјална штета је процењена на више од 100 милијарди долара. Број убијених се процењује од 1.500 до 4.000 цивила. Уништавани су мостови, стамбене зграде, болнице, возови, цркве, привредно-пословни објекти... док су убијена деца називани колатералном штетом.

Осим тога, у филму је анализирана и пасивна улога Русије, коју је предводио контраверзни лидер Борис Јељцин. Управо су његови потези и одлуке Западу омогућавали ширење НАТО на исток Европе, као и покоравање Балканског полуострва.

Иначе,  почетком 21. века у Међународном суду правде за бившу Југославију сведочила је и Даница Маринковић. Она је за само пола сата свог исказа уништила све оптужбе србских оптуженика који су тамновали у Хашком трибуналу. Након тога, свима њима је из оптужнице избрисана тачка Рачак.

Овим остварењем, Гајић и сарадници су потврдили колико је значајно радити оваква истраживања и снимати документарце, јер поколења која долазе морају знати шта се заправо дешавало и да хибридни рат против Срба не престаје.