Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије - www.zlocininadsrbima.com
Оцените нам овај чланак:

Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије


АВНОЈ је био политичка организација народно-ослободилачких комитета који су успостављени 26. новембра 1942. да би управљали територијама под својом контролом током Другог светског рата.

АВНОЈ је био под политичким вођством главног покрета отпора Југославије, током окупације силе Осовина у Другом светском рату.

Одржана су три заседања: прво у Бихаћу, на северозападу Босне, крајем новембра 1942. године, друго Јајцу годину дана после у средњој Босни и треће заседање је било у Београду после Другог светског рата.

Сва три заседања су одржана на српским етничким просторима, као што је и партизанска војска навјећим делом сачињена од Срба. До лета 1944. године преко 85% је било члан НОВЈ.

 



Прво заседање АВНОЈ-a

Након капитулације југословенске војске 17. априла 1941, Југославија је подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске. Отпор овим окупационим режимима је довео до оснивања покрета отпора, резултујући да Комунистичка партија Југославије, тада активна само у илегали, преузме улогу вођења снага у југословенском отпору.

26. новембра 1942. партизанске вође Југославије су сазвале Прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћу (западна део БиХ) у нади да ће добити политички легитимитет. Састојећи се од комитета и комунистичких и некомунистичких партизанских представника, под Јосипом Брозом Титом, АВНОЈ је прогласио подршку:

 

  •     демократији
  •     правима етничких група
  •     неповредивости приватне својине и
  •     слободе индивидуалне економске иницијативе за различите групе.


1943.године Немачка је покренула офанзиву да би повратила своју контролу над Југославијом у очекивање Савезничког искрцавања на Балканско полуострво. Страхујући да ће од те инвазије корист имати четници, партизани су напали снаге пуковника ЈВуО Драгољуба Михаиловића и у марту избегли немачку армију и одлучно победили четнике у Херцеговини и Црној Гори.

Међутим, у мају су Немци, Италијани, Бугари и НДХ покренули велики напад против партизана у кланцу Сутјеске, али су партизани избегли опкољавање. Ово се показало као преломна тачка, а када се Италија предала у септембру 1943. партизани су заробили италијанско оружје, стекли контролу над јадранском обалом и почели су да примају помоћ од савезника у Италији.

 

 

Друго заседање АВНОЈ-a

Заседање је одржано у ноћи 29. новембра 1943, у месту Јајце, (средња Босна), које је у то доба веђ три месеца било под контролом партизана. Већина од 142 делегата били су присталице Комунистичке партије а међу осталима су били и делегати Хрватске сељачке странке (мачековци и радићевци), Муслиманске заједнице (спахиновци), Странке хришћанских социјалиста, Странке самосталних демократа, Радикалне странке, Српске земљорадничке странке, двојица Хрвата из Југословенског одбора основаног још 1915. године у Лондону и други.

У данима пре заседања хрватски вајар Антун Аугустинчић је нацртао прве верзије новог грба СФР Југославије.

Седницом је председавао хрватски политичар, предратни председник скупштине Краљевине СХС др Иван Рибар. Његов син Иво „Лола“ Рибар је дан пре тога под чудним околностима погинуо на аеродрому у Гламочу припремајући се на пут до Египта. У радном председништву су поред њега седели др Јосип Видмар, др Павле Грегорић, др Војислав Кецмановић, др Иван Милутиновић, православни свештеник Влада Зечевић, др Златан Сремец, др Сулејман Филиповић и др Сретен Жујовић.

Након петочасовног заседања др. Иван Рибар је, непосредно пред поноћ, прочитао одлуке другог заседања АВНОЈА:

 

  1.     Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије се конституише у законодавно и извршно представничко тело Југославије, као врховни представник народа и успоставља се Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), са свим обележјима народне владе, преко кога ће АВНОЈ остваривати своју извршну функцију.
  2.     да се створи федеративна држава - Југославија, заснована на праву о самоопредељењу, у којој је планирано да пет јужнословенских народа: Срби, Хрвати, Словенци, Македонци и Црногорци живе у шест федералних јединица: Србија, Хрватска, „Словеначка“, Македонија и Црна Гора и Босна и Херцеговина са једнаким правима;
  3.     да се пониште одлуке југословенске владе у изгнанству
  4.     да се краљу Петру II Карађорђевићу забрани повратак у земљу док се на референдуму не одлучи државно уређење будуће земље (монархија или република).
  5.     Да се националним мањинама у Југославији обезбеде сва национална права.


Друга тачка овог заседања направила је својеврстан преседан јер су вештачким путем створене две нове нације: македонска и црногорска. Овим чином је директно ударен, односно разбијан српски национални корпус тим пре јер су новостворене нације добиле наредних година и "свој" језик. Приликом стварања прве јужнославенске државе 1. децембра 1918. године у Београду, постојале су само три нације: Срби, Хрвати и Словенци.

Словеначка делегација, на чијем је челу био др. Јосип Видмар, предложила је да се Јосипу Брозу додели звање „Маршал" Југославије, што је била замена за титулу војводе у предратној југославенској војсци. Председништво АВНОЈ-а је на својој првој седници 30. новембра 1943. године једногласно прихватило овај предлог (одлука бр. 7).

Стаљин се разбеснео када је сазнао да није био обавештен о заседању и наводно забранио Титу да прогласи АВНОЈ привременом владом. Међутим, западни Савезници нису били збуњени, јер су веровали да су и партизани југословенски покрет отпора који се активно бори против фашиста и нациста.

Децембра 1943. на састанку Великих сила у Јалти... Рузвелт, Черчил и Стаљин су одлучили да подрже комунисте и партизане. Велика Британија се придружила месец дана касније и престала је да снабдева четнике Драже Михаиловића. Убрзо је прва совјетска мисија стигла у партизански штаб. САД су задржале војну везу са Михаиловићем да би охрабривали настављање четничке помоћи обореним америчким пилотима.

25. маја 1944, немачке падобранске трупе су напале Титов штаб у Дрвару, скоро га заробивши. Тито је отишао авионом у Италију и успоставио нови штаб на јадранском острву Вис.

Након пребацивање своје подршке партизанима, Британци су радили на свргавању краља Петра II Карађорђевића, јер су га држали код себе у притвору. Тако је краљ Петар услед великих притисака у лето 1944. морао да позове четнике ЈВуО, да пређу под команду партизана и Тита, путем Радио Лондона. Ово је довело до страховитог пада морала четничких јединица на Балкану.
 

 

Треће заседање АВНОЈ-а

Треће заседање АВНОЈ-а одржано је од 7 до 10. августа 1945. у Београду. АВНОЈ се конституисао као привремена Народна скупштина са задатком да припреми Уставотворну скупштину. Да би 11. новембра 1945. одржани су избори за Уставотворну скупштину.

Листа Народног фронта је добила 96% гласова, иако је било малверзација, али нико није смео да дигне глас против. Народна скупштина је 29. новембра 1945. прогласила Федеративну Народну Републику Југославију (ФНРЈ).

Југославија је постала федеративна заједница шест република и пет нација.



Посећено је: 1008  пута
Број гласова: 5























Skip Navigation Links