Дан пре почетка агресије (23. март)

Савет НАТО и копредседавајући мировне конференције о Косову и Метохији у Рамбујеу, шеф француске дипломатије Ибер Ведрин, упозорили да ће у случају неуспеха Холбрукове мисије уследити ваздушни удари НАТО на Савезну Републику Југославију.

Монструозни трио: Кларк, Солана и Холбрук

Амерички изасланик за Балкан, Ричард Холбрук, дошао је у Београд како би наводно убедио Милошевића да пристане на предлог из Рамбујеа. Детаљи састанка су до данас непоуздани. Холбрук је у једном интервјуу изјавио да је Милошевић својим хладнокрвним ставом изазивао рат, говорећи да је то већ „готова ствар“, и да он није имао другог избора него да напусти земљу и да знак америчким и НАТО-снагама за акцију. Имајући у виду Холбрукове манире, многи познаваоци тадашњих прилика тврде да је ова посета била плод медијске манипулације, и да је Холбрук практично дошао да Милошевића обавести да је одлука о нападу већ донета.

Холбрук је саопштио да његова мисија није успела и отишао у Брисел где је обавестио генералног секретара НАТО Хавијера Солану о исходу разговора.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао снагама алијансе наређење за почетак агресије на СР Југославију.

Скупштина Србије изјаснила се против доласка страних трупа на територију Косова и Метохије, а Влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.

Сенат САД одобрио америчко учешће у ваздусним ударима НАТО против СРЈ.

1. дан (24. март)

Неколико сати пре почетка агресије

Влада Црне Горе је саопштила да не признаје одлуку Владе СРЈ о проглашењу стања непосредне ратне опасности.

Председник СРЈ Слободан Милошевић је саопштио, обраћајући се јавности преко Радио-телевизије Србије, да је СРЈ опредељена да настави политички процес, али и да брани земљу, ако буде нападнута.

Испаљиваље Томахавк ракете из Јадрана

Председник САД Бил Клинтон позвао председника Русије Бориса Јељцина да не дозволи да криза на КиМ поквари односе Москве са Вашингтоном.

Почетак агресије

У 20:00 часова почела је агресија НАТО ваздушним нападима НАТО на војне циљеве. Генералштаб Војске Југославије је обавестио југословенску и међународну јавност да је НАТО извршио агресију на СР Југославију и да је нападнуто више од 20 војних објеката. Прве ракете пале су на војне циљеве у Батајници у 20:38.

Русија је опозвала свог представника у НАТО и прекинула учешће у Партнерству за мир.

Кина и Русија су затражиле прекид напада НАТО на Србију и Црну Гору.

Влада СР Југославије је прогласила ратно стање.

На захтев Русије сазван је хитан састанак Савета безбедности УН, који је одржан без доношења одлуке.

Помолимо се Господу да утеши све породице и пријатеље погинулих и све оне који су рањени и остали без домова током агресије, и да им своје мисли и осећања да могу да опросте. Помолимо се и за оне који су агресију наредили и извршили, и за политичаре и за војнике, да Бог дотакне њихова срца, да могу да се покају за оно што су чинили, и пређу на Његову страну.

2. дан (25. март)

Генералштаб Војска Југославије је саопштио да су ваздушне снаге НАТО-а гађале више од 50 војних и индустријских објеката наменске производње. Погинуло је 10 војника, а рањено 38. У другом таласу војни циљеви у СРЈ гађани су крстарећим ракетама „томахавк“.

Руско министарство за ванредне ситуације je саопштило да је током ваздушних напада НАТО на СР Југославију током ноћи са бродова и авиона лансирано 90 крстарећих ракета „томахавк“ и да је у операцији учествовало 210 авиона, четири брода и три подморнице.

У ноћи између четвртка 25. и петка 26. марта у рејону аеродрома Лађевци испаљено је 20 пројектила, од тога десет пројектила погодило је рејон аеродрома а два су пала у атар села Цветке.

Херој Живота Ђурић

Прекинута је настава у школама и на факултетима у Србији. Рационисано је снабдевање горивом и отказани су сви летови на београдском аеродрому.

Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан је изразио разумевање за „ваздушне ударе“ НАТО-а на СР Југославију, али је додао да је у одлучивању о употреби силе требало да буде укључен и Савет безбедности.

Руски председник Борис Јељцин изјавио да је „агресија НАТО против СРЈ груба грешка“ америчке дипломатије и председника Била Клинтона.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана је изјавио да је крајњи циљ „војне операције НАТО“ уништавање југословенских оружаних снага.

Aмерички председник Клинтон је изјавио да југословенски председник Слободан Милошевић мора да „изабере мир“ или ће НАТО наставити нападе на циљеве у СР Југославији.

Влада СРЈ је прекинула дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском.

Министарство информисања Србије је одлучило да протера новинаре гласила из земаља које су учествовале у агресији НАТО или су дале своју територију на коришћење агресорима.

Владе Црне Горе и Републике Српске су саопштиле да су у сталном заседању.

Сећање на хероја одбране, потпуковника Животу Ђурића

Потпуковник Живота Ђурић рођен је 1963. године у Параћину.

На стотинак метара од његовог дома је мали спортски аеродром са кога су често полетали старији момци, чланови клуба „Наша крила“, и вероватно је то утицало на њега да се после завршене основне школе упути у Мостар у Војну ваздухопловну школу, а онда школовање настави на Академији у Земунику крај Задра и две године у Подгорици.

Службу војног пилота је почео 1986. године на аеродрому Петровец крај Скопља. Ту се и оженио Биљаном која је из околине Параћина. Шест година су били у Скопљу, онда је ескадрила премештена у Краљево.

Рат га је затекао на месту команданта „Тигрова“, ескадриле ратних авиона „орлова“ у 98. ловачко-бомбардерском авијацијском пуку, јединици која је била базирана на аеродрому у Лађевцима код Краљева. Тог марта 1999. године свима је било јасно да ће НАТО напасти Србију.

Авијацијски пук у Лађевцима имао је ратне планове, извиђачки „орлови” снимили су положаје ОВК на КиМ, и могуће циљеве. Ваздухопловци су приступили дислокацији људства и технике, авиони су склањани са аеродрома и маскирани у њиховој околини. Прве ратне ноћи писта у Лађевцима није погођена, бомбе су пале између ње и стајанке.

„Ујутру смо кренули у напад на команде, кампове и касарне ОВК. У нашим копненим јединицама били су ваздухопловни официри за навођење, такође пилоти, док се у команди у Приштини налазио ваздухопловни официр за везу. Одлучено је да се радио-веза, због прикривености лета, користи само у крајњој нужди или ако официр на земљи процени да напад угрожава наше јединице.“ – причао је касније пуковник Срето Малиновић, у време рата 1999. године командант 98. пука.

Летело се у бришућем лету, брзином од 800 километара на сат, авиони су пратили конфигурацију терена. Групу од два или четири „орла” обично је предводила верзија ове летелице са два седишта – на другом седишту седео је навигатор чији је задатак био да авионе прецизно доведе до циљева. Летови, који су представљали велико физичко напрезање за пилоте, трајали су око пола сата, па чак и 50 минута када су били у питању најудаљенији положаји ОВК према Албанији.

Живота Ђурић полетео је на задатак 25. марта 1999. године. Док је прелетао подручје Глоговца приметио је базу ОВК, командно место и складиште, које је уништио са две бомбе. Наставио је лет према унапред одређеном циљу и у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље.

Пилот Слободан Димовски, Животин друг из генерације, „класић“, који га је тада пратио на задатку, испричао је: „Летели смо изнад испресецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видео сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха.“ – рекао је Димовски.

По оцени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, комадант Ђурић није желео жив терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.

„Два дана се водио као нестао.“ – испричала је његова супруга Биљана новинарима касније. У тренутку Животине погибије њихов син Александар имао је десет година, а ћерка Ана девет.

Посмртно је одликован и унапређен. Живота Ђурић сахрањен је у Параћину.

3. дан (26. март)

Трећи талас напада. Снаге НАТО деловале „по свим деловима града“ саопштио је Центар за узбуњивање и обавештавање Београда. САД су изразиле забринутост због наводних извештаја о повећању насиља над Албанцима на КиМ и упозориле да прикупљају доказе о наводним ратним злочинима југословенских политичких и војних званичника. Москва је наложила представницима НАТО у Русији да напусте земљу и прекинула све контакте са Алијансом због агресије на СР Југославију.

Херој Зоран Радосављевић

Кинески председник Ђијанг Цемин је рекао да напади НАТО на СР Југославију „угрожавају мир у региону Балкана“ и позвао на брзу акцију у циљу решавања кризе. Савет безбедности УН није прихватио руски предлог резолуције којом се захтева престанак акције НАТО против СРЈ. Индија је најавила да ће радити на постизању консензуса несврстаних земаља против ваздушних удара НАТО на СР Југославију.

Скупштина Црне Горе усвојила резолуцију, која предвиђа да државни органи цивилне власти у Црној Гори и у условима ратног стања и ванредних околности наставе да обављају своју функцију и надлежности у складу са Уставом и законом. Руске стратешке ракетне јединице, опремљене мобилним лансерима и пројектилима смештеним у силосима, стављене су у „стање највише приправности“, рекао је главнокомандујући руских стратешких ракетних јединица генерал-пуковник Владимир Јаковљев.

Сећање на хероја одбране, мајора Зорана Радосављевића

Пилот мајор Зоран Радосављевић погинуо је у ваздушној борби са бројчано и технички знатно надмоћнијим непријатељем. Његов авион МИГ-29. према званичној верзији, оборен је у ширем рејону Лознице, али су олупина и тело пронађени недалеко од места Теочак код Бијељине. Са њим је те вечери оборен и мајор Слободан Перић који се спасио искакањем.

Радосављевић, пилот Војске Југославије и страствени једриличар, рођен је 26. фебруара 1965. године у Приштини. Отац му је био војник, официр Југословенске народне армије. После завршене основне школе и војне гимназије, уписао је Ваздухопловну академију. Био је бриљантан студент. Магистрирао је на Саобраћајном факултету у Београду и постао један од водећих стручњака у нашој земљи из области сателитске навигације. Те 1999. године припремао је докторат из ове области. Био је најмлађи пилот код нас на авиону МИГ-29.

Пре свог последњег лета поручио је мајци:
„Шта је човек ако изгуби своју домовину?
Ми пилоти морамо да преузмемо први удар
на себе и тако спасемо бар неко дете у овој земљи.“

Пилот Зоран Радосављевић посмртно је одликован Медаљом за храброст и унапређен указом свог команданта.

4. дан (27. март)

Портпарол Пентагона Кенет Бејкон саопштио је да су напади снага НАТО на војне циљеве у Југославији извршени  крстарећим ракетама и борбеним авионима „стелт“. Руски председник Борис Јељцин је упутио писмо подршке југословенском  председнику Слободану Милошевићу и осудио војне акције НАТО. Доњи дом руског парламента огромном већином усвојио је изјаву којом се оштро осуђује агресија НАТО на СР Југославију, тражи хитно обустављање војне акције и предлажу мере које треба да предузме руководство Русије.

Генералштаб Војске Југославије саопштио је новинарима да у агресији на СР Југославију учествује десет земаља са између 100 и 200 авиона, од почетка акције испаљено је од 250 до 300 крстарећих ракета и пројектила на 90 војних објеката на целој територији СРЈ. У неколико градова у Европи одржане су демонстрације против ваздушних напада НАТО на СР Југославију. Демонстрације су настављене и следећих дана. Приштински Медиа-центар је саопштио да су албански терористи извели више од 20 напада на полицију.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана наредио је почетак друге фазе кампање против СРЈ, односно гађање већег број циљева – јединице и опрему Војска Југославије на КиМ. Председник СРЈ Слободан Милошевић поручио је током разговора са шефом украјинске дипломатије Борисом Тарасјуком да су грађани СРЈ „одлучни у решености да ни по коју цену не дозволе непријатељима да окупирају земљу“. Француска позвала Русију да помогне у наставку дипломатских мировних напора  за решење, када четири дана бомбардовања није изазвало пукотине у одлучном одбијању Југославије да прихвати захтеве Запада. Инострани новинари протерани одлуком Министарства за информисање Србије, враћени су у Београд, изјавио министар за информације СРЈ.

ПВО оборила амерички авион Ф-117А „Ноћни соко“ у атару села Буђановци

Запис у Ратном дневнику заменика команданта 3. ракетног дивизиона 250. рбр ПВО, потпуковника Ђорђа Аничића.

На ватрени положај стижем око 20:30 часова. Прилазећи средствима пролазим поред лансирне рампе. Ракете су на припреми, а угао нагиба велики. Лагани дрхтај тела, јер не знам шта се дешава у кабини. Улазим и седам на место помоћника руковаоца гађања уместо мајора Стоименова. Дани дрема ослоњен на блокове за управљање радом лансирних рампи. Нема близу циљева у ваздуху, има их на већим даљинама на разним азимутима.

Одједном на показивачу осматрачког радара, на азимуту 195 уочавам циљ, на даљини од 23 километра. Кажем: „Дани, овај иде на нас“! Циљеви су се приближавали. На даљини 14-15 km и азимуту 210 степени руковалац гађања потпуковник Золтан Дани је наредио тражење циља. Ја сам наредио „Антена“ – укључено је зрачење нишанског радара. Тог момента почиње игра мачке и миша. Зрачимо више од 10 секунди неуспешно тражећи циљ. Наређујем: „Прекини тражење-еквивалент“! После неколико тренутака Дани наређује тражење циља на азимуту 230, а ја моменат зрачења. Веома брзо, за пар секунди, циљ је пронађен, точкићи су шкљоцнули више пута, али оператори ручног праћења нису могли да га прихвате. Циљ је ишао у маневар великом угловном брзином. Зрачили смо више од 10 секунди. Поново је време зрачења предугачко и поново наређујем:“Прекини тражење-еквивалент“!

Поново видим циљ на азимуту 240 степени и даљини од 14 km. Циљ врши маневар курсом, лепо се види на показивачима осматрачког радара. Покушавамо исти поступак трећи пут на азимуту 240. Точкићи официра вођења шкљоцају, оператори га губе. Таман сам мислио да ни овај покушај неће успети, када је старији водник Матић узвикнуо: „Дај га, дај га, имам га“! Точкићи су шкљоцнули и оператори су га прихватили. Стабилно праћење, азимут 242 степена, даљина 14,5 km… Официр за вођење извештава: Азимут 250 степени, даљина 13 km.

„Циљ уништи, метод т/т, лансирај!“, командовао је Дани. Потмула екплозија. Старт прве ракете, после 5 секунди и друге, Оператори стабилно прате. Посматрам екран оператора праћења. Светлосни бљесак и експлозија прве ракете на циљу. Циљ је уништен. Наређујем: „Скидај високи“! Даљина 10-11 km, азимут 270 степени-извештава официр вођења Муминовић. Гледам екран осматрачког радара. Паника у ваздуху. Сви су се разбежали, нигде ни једног циља.

После 20-30 минута добијамо команду Припрема за марш! Треба брзо напустити локацију лансирања. Преморен сам. Нисам спавао два дана и ноћи. На радио-вестима у 22:00 часа чујемо да смо оборили F-117А. Олупина је пала у атар села Буђановци. Премештај на наредни ватрени положај је био врло брз. Еуфорија и морал знатно су порасли у јединици. Сви зову, честитају. Напетост је попустила. Нестало је грча. Повратила се вера да се нешто може урадити. Одушевљење је владало у народу околних села. Сви су нас посматрали са великим поштовањем.

5. дан (28. март)

Снимци обореног „невидљивог“ авиона су обишли свет.

На Тргу Републике у Београду је одржан први рок концерт у знак протеста против агресије НАТО на СР Југославију. Одржавање концерата настављено је следећих дана у Београду и у више градова у СРЈ. Руководство СРЈ оценило је да земља успешно функционише у условима агресије НАТО на СР Југославију.

У Београду бивши руски премијер Јегор Гајдар, бивши вицепремијери Борис Њемцов и Сергеј Гризунов разговарали су са потпредседником владе СРЈ Вуком Драшковићем. Они су претходно неуспешно преговарали са специјалним америчким изаслаником Ричардом Холбруком у Будимпешти о прекиду агресије НАТО на СР Југославију. Радио-телевизија Србије оптужила је руске политичаре да су „изасланици крволочне Мадлен Олбрајт“.

Влада СРЈ донела низ уредби са законском снагом важења за време ратног стања, којима се уређују правни положај и активности Народне банке Југославије, као и банака и других финансијских организација. НАТО је поред војних, гађао и цивилни аерордом у Сурчину.

6. дан (29. март)

У наставку агресије на СР Југославију, најјачи напади су извршени на подручју Приштине где је одјекнуло 20 снажних експлозија. У досадашњем току агресије НАТО на СР Југославију коришћено је 430 авиона, од чега 330 борбених. Извршено је 1.300 полетања и лансирано 400 крстарећих ракета. Оборено је седам авиона НАТО, три хеликоптера, тридесет крстарећих ракета и три беспилотне летелице. Погинуло је седам припадника ВЈ, а 17 је рањено,  а причињена је штета од 300 милиона долара, саопштио је новинарима у Београду командант РВ и ПВО Војске Југославије, генерал-потпуковник Спасоје Смиљанић.

Влада СРЈ је донела Уредбу којом се за време трајања ратног стања, војним обвезницима Војска Југославије забрањује путовање у иностранство. Председник Кине Ђијанг Цемин је  упутио личну поруку председнику СРЈ Слободану Милосевићу, затражио окончање ваздушних напада НАТО-а на  Југославију и повратак преговорима о КиМ.

Под јединствену команду НАТО у Македонији су стављени: Косовска верификациона мисија (1.400 људи), снаге за евакуацију те мисије (12.000 војника) и припадници мировних снага УН (око 1.000), смештени у Македонији.

7. дан (30. март)

Председник СРЈ спреман је да преговара ако се зауставе напади НАТО на СР Југославију, изјавио руски премијер Јевгениј Примаков после вишечасовних разговора у Београду. Руски премијер је потом отпутовао у Бон.

Немачки канцелар Герхард Шредер оценио да предлози које је образложио Примаков нису основа за постизање решења за КиМ. Министар иностраних послова Немачке Јошка Фишер заказао је за 1. април у Петерсбергу крај Бона конференцију о актуелној ситуацији на Балкану. Поред шефова дипломатија Немачке, Финске и Аустрије, позвани су и министри из Македоније, Мађарске, БиХ, Албаније, Бугарске, Румуније, Хрватске и Словеније.

Председник Борис Јељцин је у годишњем обраћању федералном парламенту рекао да се не сме дозволити да Русија буде увучена у било какав рат. Начелник Генералштаба руске војске Анатолиј Квашњин изјавио је да се за сада не разматра упућивање у Југославију руских војних саветника. Амерички председник Бил Клинтон изјавио да се операција НАТО у СРЈ наставља на „проширени спектар циљева“ укључујући и полозжаје војске и полиције на КиМ. Бивши начелник Генералштаба француске армије генерал Ги Мери оценио је агресију НАТО-а у Југославији као „глупост“.

Тадашњи политички представник терористичке ОВК, Хашим Тачи, одбацио је сваки „компромис“ са југословенским председником. Руски војни и дипломатски извори изјавили да је Хашим Тачи позвао терористичку ОВК да започне офанзиву која би представљала подршку ваздушним ударима НАТО. У СРЈ основани Ратни војни судови и Ратни војни тужиоци. Репортер француске новинске агенције АФП је посетио приштински спортски стадион и видео да је установа празна и да је трава у стадиону нетакнута, што је порекло тврдњу НАТО-а да је стадион претворен у концентрациони логор и да се тамо држи 100.000 Албанаца. Уништени сви објекти од виталног значаја фабрике „Слобода“ у Чачку.

8. дан (31. март)

НАТО је почео да користи касетне бомбе, забрањене међународним конвенцијама. НАТО саопштио да је мисија руског премијера Јевгенија Примакова у Београду и Бону била неуспешна и најавио да ће „проширити и појачати“ нападе на СР Југославију. Врховни командант НАТО генерал Весли Кларк добио овлашћење да прошири број циљева за нападе НАТО у Југославији. Британски министар одбране Џорџ Робертсон изјавио да ће НАТО прекинути ваздушне нападе само уколико председник СРЈ одмах обустави операције на КиМ, повуче војне и полицијске снаге из покрајине и омогући повратак избеглица под заштитом међународних војних снага.

Политичке одлуке о КиМ се доносе негде другде, а не у Уједињеним нацијама, изјавио је портпарол УН Фред Екард. „Све што генерални секретар може да учини јесте да прати проблем.“

Русија затражила дозволу за пролаз кроз Босфор седам бродова Црноморске флоте. САД изразиле забринутост. Руски министар одбране Игор Сергејев је саопштио да је у нападима НАТО на СР Југославију погинуло је више од 1.000 цивила; 28 припадника Војска Југославије је погинуло, а 90 повређено, погођено је 60 локација, а 30 одсто напада, у којима су поред војних циљева погођене школе, болнице и стамбени објекти, концентрисано је на КиМ.

Влада СР Југославије је оптужила НАТО да је произвео стварну и општу хуманитарну катастрофу у читавој СРЈ и упутила драматичан апел свим међународним хуманитарним организацијама и установама, као и владама да „притекну у помоћ и спрече хуманитарну катастрофу неслућених размера“. Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је од почетка агресије НАТО-а на Југославију, са КиМ у Албанију пребегло око 85.000 људи. Неколико стотина полицајаца Републике Српске је на Тргу Крајине у Бањалуци ћутећи одржало мирни протест због агресије НАТО-а на СР Југославију.

Милошевић упутио поруку Моамеру Гадафију у којој му одаје признање руководства и народа Југославије због апела да се осуде и прекину напади НАТО-а. Бивши амерички државни секретар Лоренс Иглбергер изјавио је: „историјски гледано Косово је део Србије“ и да је „њен суверенитет на том подручју неспоран“. Хакери из Југославије упали су и пореметили интернет-сајт и систем е-поште НАТО, саопштено је из седишта алијансе. Терористичка ОВК прогласила општу мобилизацију, јавио Радио Тирана. Лидер Албанаца са КиМ, Ибрахим Ругова, позвао НАТО да заустави напад на СР Југославију.

9. дан (1. април)

Срушен је Варадински мост у Новом Саду. Делови града су остали без воде. Дунав је затворен за саобраћај. Београд је под узбуном непрекидно више од 27 сати. Војска Југославије заробила три америчка војника. Најављено је суђење. Бил Клинтон изјавио да председника СРЈ сматра одговорним за безбедност тројице заробљених америчких војника и да „Вашингтон наставља своју мисију у СРЈ“.

Председник СРЈ Слободан Милошевић и лидер Албанаца са КиМ Ибрахим Ругова потписали у Београду заједничку изјаву о пуној сагласности да се проблеми могу решити само политичким средствима. У Београд стигла делегација руских парламентараца коју је предводио потпредседник доњег дома руског парламента – Думе, Сергеј Бабурин.

Министар иностраних послова Ватикана Жан-Луј Торан пренео председницима СРЈ и Србије, Слободану Милошевићу и Милану Милутиновићу и патријарху српском Павлу поруку папе Јована Павла II. Папа је позвао лидере САД, НАТО и Југославије на једнонедељно ускршње примирје. Белорусија прекинула везе са НАТО због агресије на СР Југославију.

Москва и Пекинг потпуно су сагласни у оцени да НАТО ваздушним нападима на Југославију игнорише улогу УН, Савета безбедности и да та агресија представља „веома опасан преседан“, изјавио руски амбасадор у Кини Игор Рогачев. Руски председник Борис Јељцин затражио хитан састанак Г-8. Генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјавио да НАТО блиско ради са Русијом у решењу тзв. Косовске кризе и да очекује да ће сва размимоилажења бити разрешена.

Председник СРЈ Слободан Милошевић сменио команданта Друге армије Војске Југославије генерал-потпуковника Радосава Мартиновића и на његово место поставио генерал-потпуковника Милорада Обрадовића.

10. дан (2. април)

Током напада на Куршумлију погинуло је 13 цивила и оштећено око 500 цивилних и религијских објеката као што су манастир Пресвете Богородице и Светог Николе из XII века. Крстарећим пројектилима погођене су зграде републичког и савезног МУП у улици Кнеза Милоша. Избио је пожар у непосредној близини Гинеколошко-акушерске клинике и психијатријске болнице „Лаза Лазаревић“.

Представници НАТО су саопштили да ће наставити ваздушне нападе на Југославију, чиме су одбацили захтев Ватикана и Светског савеза цркава да прекину агресију на СР Југославију у време католичког Ускрса. Шеф руске дипломатије Игор Иванов је изјавио да НАТО ужурбано припрема копнене операције на КиМ. Шеф британске дипломатије Робин Кук је изјавио да ће НАТО „интензивирати ваздушну кампању“ у СРЈ, али да неће слати копнене трупе. Албански председник Реџеп Мајдани је позвао НАТО да стационира своје војнике на тлу Албаније.

Председник СРЈ Слободан Милошевић је примио заједничку делегацију руске Државне думе и Парламента Белорусије коју предводи потпредседник руске Думе, Сергеј Бабурин. Делови обореног америчког авиона Ф-117 су предати Русији. Министар одбране СРЈ Павле Булатовић је затражио војну помоћ од Русије и Белорусије.

Начелник Генералштаба руске војске Анатолиј Квашњин је изјавио да је пружање војне помоћи Југославији „могуће, али да зависи од ситуације“. Око 80 руских верификатора напустило је ОЕБС-ову Косовску верификаторску мисију и вратило се у Русију. Руски ратни брод „Лиман“ је испловио из луке Севастопољ на путу за Јадранско море. Високи комесар Уједињених нација за избеглице, Садако Огата, саопштила да је најмање 230.000 Албанаца с КиМ избегло из покрајине у последњих десет дана. Албанија је упутила апел за помоћ избеглицама.

11. дан (3. април)

У 19 часова и 55 минута у Новом Саду срушен је Мост слободе који је повезивао Нови Сад са Сремском Каменицом. Најмлађи од три новосадска моста, Мост слободе био је на целом Дунаву мост са највећим распоном.

У време када је саграђен, представљао је светски рекорд за овакав конструктивни систем. Грађен по идејном пројекту архитекте Николе Хајдина, мост је имао конструкцију дугу 1.312 метара и широку 27,60 метара, са шест коловозних и две пешачке траке. По својим просторним, функционалним и естетским вредностима, Мост слободе представљао је фактички и симболични корак Новог Сада у 21. век.

У моменту када су испаљени пројектили, на мосту се у том тренутку налазило више аутомобила и пешака. На срећу нико није страдао, два човека су рањена, а заробљене на мосту и рањенике спасао је својим чамцем алас Велимир Веља Теодоровић.

12. дан (4. април)

НАТО је 12. дана агресије дејствовао углавном по цивилним објектима.

Погођена је топлана у новобеоградском Блоку 70А, погинуо je ноћни чувар. Погођена је и Полицијска академија на Бањици. Од те детонације попуцала су стакла на ВМА. Бомбардовано је складиште Југопетрола у Раковици. У Панчеву је са две ракете бомбардована рафинерија нафте, погођена је и Енергана. Погинула су 2 радника, а 4 задобило тешке телесне повреде.

У Чачку је трећи пут бомбардована зграда „Слободе“. Ракетирано и више привредних и цивилних објеката у широј околини. У Новом Саду је бомбардована зграда телевизије Нови Сад. У Гњилану је бомбардован возни парк са 30 аутобуса. Такође је уништена и једна бензинска пумпа. У Куршумлији је са две ракете бомбардован дрвни комбинат. У Богутовацу код Краљева је бомбардовано складиште горива „Беопетрола“. Рањена су три радника. У Смедереву је бомбардована бензинска пумпа. Погођене су инсталације „Југопетрола“.

13. дан (5. април)

Бомбардован је манастир Грачаница, а бомбе су пале и на неколико кућа у месту Грачаница. У Приштини је бомбардован аеродром. Уништена је трафо-станица у близини, писта и управна зграда. Бомбардован је Лепосавић, погођен је тунел Шарпељ код села Јерина. У Врању бомбардоване куће у непосредној близини аутобуске станице. Погинуло 2 а тешко рањено 15 лица. У Алексинцу је у 20:22 бомбардован цивилни део града. Погинуло је 11 лица, а 50 је рањено. Уништено је или знатно оштећено око 700 стамбених објеката.

У Нишу је бомбардована касарна Стеван Синђелић, магацин Дуванске индустрије, амбуланта фабрике и обданиште. Овај пут погођена је и војна команда и дечија клиника за рехабилитацију. Око 5:20 Ниш је поново бомбардован. Погођена је зграда у ширем делу центра. Око 21:30 бомбардован је северозападни део града. У 2:35 бомбардовани су Лучани, а погођена је хемијска индустрија „Милан Благојевић“.

У Београду је око 4:15 једна бомба пала близу градске болнице на Звездари. Друга бомба пала је близу школе коју су људи из околних кућа користили као склониште. За време бомбардовања у школи је било 30 људи. Земуну је око 4:15 бомбардована главна улица у којој се налази спортски центар „Пинки“ и Робна кућа. Већа оштећења задобио је Пољопривредни факултет, a погођен је и Дом ваздухопловства.

У Сомбору је око 3:00 са 3 пројектила бомбардована Нафтна индустрија Србије. Сомбор је око 22:20 поново бомбардован. Овај пут на мети су били складиште горива и железнички и друмски мост. У Новом Саду је око 22:15 са два пројектила бомбардована рафинерија.

14. дан (6. април)

Око 03:00 бомбардован и последњи мост преко Дунава у Новом Саду. Тада није срушен, тако да су преко њега могли да прелазе само пешаци и возила хитне службе.

Око 11:00 са 5 пројектила бомбардовано је Врање. Оштећена је пекара и градска болница, а један пројектил пао је јужно од града. У Сурдулици је пројектилима погођена основна школа. Око 12:30 поново је бомбардован аеродром Слатина. Бомбардовано је и село Витановац.

У Призрену је бомбардовано стамбено насеље тако да је већина кућа порушена. Бомбардован је и део водова који снабдева град пијаћом водом. У Јахлији је погођена пруга Крагујевац-Краљево, а оштећена је електрична инсталација. Бомбардован је мост на реци Топлици на путу Ниш-Приштина. У Лозници су бомбардоване куће, железнички мост и мотел. Није било људских жртава. У Чачку су бомбардоване куће и дечији вртић. У Лучанима је око 20:35 бомбардована хемијска индустрија „Милан Благојевић“. У Црној Гори је око 23:15 бомбардован аеродром Голубовци.

15. дан (7. април)

Бомбардован је центар Приштине. Са три пројектила гађана је зграда Главне поште и околни објекти. Живот је изгубило 4 лица, а 8 је задобило тешке телесне повреде. Бомбардовано је и село Девет Југовића, са 10 пројектила бомбардованa je Грачаница. У Новом Саду је бомбардован „Нафтагас“, а складиште рафинерије нафте је уништено. И у Сомбору је бомбардован „Нафтагас“, као и села Чонопља и Кљаићево у околини. У Чачку је поново бомбардован индустријски објекат „Слобода“.

У Нишу је бомбардована фабрика „Јастребац“. Ракета која је погодила фабрику пала је прво на њен кров, затим је пробила две бетонске плоче и зауставила се у дворишту куће удаљене 500 метара од фабрике. У дворишту је направила кратер дубине 5 метара и пречника 10 метара. У нападу на Ниш погођена је и фабрика „Фиделинка“ и главна аутобуска станица у близини Нишке тврђаве. Бомбардован је и Народни музеј.

Манипулација тзв. Операцијом потковица

Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг објавио је документ под називом „Операција потковица“ који је наводно био крунски доказ Милошевићевог плана за етничко чишћење Косова и Метохије. Овај документ је направила бугарска влада и послала немачкој влади пре почетка агресије на СР Југославију.

Суштински, документ који је бугарска обавештајна служба назвала „Операција потковица“, производ је „анализе догађаја из јануара и фебруара 1999. године коју су начинили бугарски обавештајни аналитичари“. Документ је наводно настао на основу извештаја Верификаторске мисије ОЕБС, према којима су се југословенске јединице у фебруару и марту, налазиле на ободима КиМ, што је бугарске аналитичаре и навело на назив „потковица“.

Бугарске налазе је анализирала и немачка обавештајна служба БНД, која је известила немачку владу да се прегледом догађаја на терену може закључити да „нема знакова почетка озбиљније операције против ОВК“. Истовремено, немачки обавештајци су оценили да ће ОВК покушати опробаном методом „удари и бежи“ да испровоцира српске снаге на озбиљне акције које би резултирале разарањем и покретањем таласа избеглица, како би се изазвали ваздушни удари НАТО.

Упркос јасним упозорењима немачких обавештајаца да не постоје докази да је документ „Операција потковица“ аутентичан, као и да долази из крајње сумњивих извора, Шарпинг је изнео документ у јавност како би се маргинализовали и дискредитовали сви противници војне интервенције против СРЈ. С обзиром да ваздушни удари на СР Југославију после две недеље нису дали очекиване резултате, а појавио се велики број противника агресије у западном јавном мњењу, Шарпинг је изнео документ којим је настојао да оправда наставак агресије.

„Подаци, које је дао немачки министар одбране о југословенским снагама безбедности су нетачни и противречни свим доступним информацијама с тим у вези.“ – рекао је тадашњи аустријски министар одбране Вернер Фаслабенд лета 1999. године у одговору на питање аустријских парламентараца о „Операцији потковица“.

16. дан (8. април)

Погођен je завод „Црвена застава“ у Крагујевцу, повређена су 124 запослена, а на хиљаде радника остало је без посла. Бомбардована је Ћуприја при чему је једна особа преминула, а 3 лица је задобило тешке телесне повреде. Приликом ракетирања врха Торник на Златибору погођен је спортско-рекреативни центар. Погинула су 3 лица.

Влада СРЈ је констатовала да су снаге безбедности прекинуле офанзивна антитерористичка дејства и да је на Косову и Метохији завладао мир. Министри иностраних послова ЕУ у Луксембургу су подржали нападе НАТО на СР Југославију, изјаснили се да одговорни за наводне злочине на КиМ треба да се нађу пред међународним судом и упозорили Београд да би сваки потез уперен против црногорске владе имао „најозбиљније консеквенце“.

Председник Доњег дома руског парламента Генадиј Селезњов изјавио по повратку из Београда да је југословенско руководство спремно да преговара о КиМ под условом да НАТО прекине бомбардовање и да се југословенски председник Слободан Милошевић сложио са Ибрахимом Руговом да се припреми споразум који ће омогућити повратак избеглица и успостављање привремене управе на КиМ.

Русија затражила дозволу за пролазак кроз Босфор још три ратна брода Црноморске флоте.

17. дан (9. април)

Бомбардован предајник РТС на Голечу надомак Приштине. Погођено је складиште нафте у Смедереву. Председник Управног одбора крагујевачке „Заставе“ Милан Беко изјавио да су озбиљно повређена 124 радника те фабрике у нападу авијације НАТО. Информативна служба Војска Југославије саопштила да је НАТО у протеклих 15 дана ангажовао 600 авиона, од тога скоро 450 борбених, и испалио више од 450 крстарећих ракета са 20 ратних бродова.

Русија је упозорила да косовска криза може изазвати европски рат. Врховни командант НАТО-а Весли Кларк изјавио да ће агресија на СР Југославију бити настављена. Након извештаја да је Москва можда усмерила нуклеарне ракете ка земљама чланицама НАТО, Бела кућа је саопштила да очекује од Русије да одржи обећање о немешању у југословенски конфликт.

Крагујевачка Застава

Генерални секретар УН Кофи Анан позвао лидере НАТО да прекину бомбардовање територије СРЈ одмах пошто југословенске власти испуне обавезе које се односе на снаге безбедности на КиМ, повратак избеглица и размештање међународних снага у покрајини. УНХЦР затражио да избеглице остану у близини КиМ и да се привремено обустави пребацивање избеглица с КиМ у Аустралију, САД и Канаду.

Почетак Битке на Кошарама

На православни Велики петак, 9. априла 1999. у 03:00 сата почела је копнена агресија на СР Југославију, нападом на караулу Кошаре. Напад је почео артиљеријском ватром са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Ватра је била отворена од стране регуларне Војске Албаније према пограничним положајима ВЈ. У нападу су употребљавани топови, хаубице и минобацачи и ватру су координисали јако добро обучени припадници француске Легије странаца, енглеског САС и америчких Маринаца. Албанци су нападали у три правца, први је био према врху Раша Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе.

Током артиљеријског бомбардовања, око 1.500 припадника ОВК је непримећено пришло граници. Тада је на првој линији било само мање од 200 припадника ВЈ. Крвава битка је трајала током целог дана са великим губицима, поготову са стране нападача. После подне је ОВК заузео врх Раша Кошарес и одмах прешао у дефанзивну тактику. То му је такође омогућило да довуче неколико артиљеријских оруђа до тог врха.

18. дан (10. април)

НАТО је саопштио да је у агресији на СР Југославију од 24. марта погођено 150 циљева. Делегација римокатоличке хуманитарне организације Свети Еђидио саопштила је по повратку из Београда да су југословенске власти одбиле да дају дозволу лидеру косовских Албанаца Ибрахиму Ругови да изађе из земље. САД су саопштиле да шаљу још 82 ратна авиона као појачање ваздушним нападима НАТО против Југославије. Британија је упутила у Јадранско море носач авиона.

Ја ти жив се мајко вратит' кући нећу

Специјални изасланик УН за људска права Јиржи Динстбир изјавио да нико не зна тачан број избеглица са КиМ и да број од 600.000, о којем говори светска организација, представља само процену која може да варира за више десетина хиљада.

Русија је дала нова уверавања да нема намеру да се умеша у било какву конфронтацију на Балкану, изјавио је портпарол британског Форин офиса, након телефонског разговора руског и британског министра иностраних послова, Иванова и Кука.

Битка на Кошарама

Постало је јасно да напад на караулу Кошаре изводе у садејству терористи ОВК, Војска Републуке Албаније и армије неколико чланица НАТО. Напад који је почео 9. априла 1999. настављен је све док припадници ОВК нису заузели Маја Главу уз помоћ албанске и НАТО артиљерије.

Настављено је гранатирање карауле Кошаре, тако да су војници Војска Југославије су морали да напусте саму караулу поподне и повуку се на позиције изнад карауле које су биле лакше за одбрану. Око 19 часова припадници ОВК су ушли у напуштену караулу, а амерички ЦНН и британски ББС, су одмах били ту да известе о овом „великом успеху“ ОВК.

19. дан (11. април)

20. дан (12. април)

21. дан (13. април)

22. дан (14. април)

23. дан (15. април)

24. дан (16. април)

25. дан (17. април)

26. дан (18. април)

27. дан (19. април)

28. дан (20. април)

29. дан (21. април)

30. дан (22. април)

Бомбардована је зграда Радио-телевизије Србије у Абердаревој улици у Београду. Погинуло je 16 људи, а 20 је рањено. Са 20 пројектила је гађан западни део Ниша и рејон Нишке бање. Бомбардована су подавалска села код Београда. Бомбардован је центар Куршумлије. Поново су бомбардовани коп Белаћевац и аеродром Слатина.

Зграда РТС у Абердаревој улици

Вашингтонски услови за прекид агресије на СР Југославију

Почео је самит НАТО у Вашингтону, на ком је обележено пола века постојања овог војног савеза, и утврђени стратешки правци деловања за 21. век. На почетку самита, шефови држава/влада чланица НАТО су усвојили изјаву у којој су поставили услове које СРЈ треба да испуни да би „ваздушни удари били суспендовани“.

Услови које је НАТО поставио СРЈ на почетку самита, постали су основ за Резолуцију 1244. Од СР Југославији, односно Слободана Милошевића, како је формулисано у документу, захтевани су:

1) Прекид свих војних акција и окончање насиља на Косову и Метохији;

2) Повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага с КиМ;

3) Прихватање међународног војног присуства на КиМ;

4) Прихватање безусловног и безбедног повратка свих избеглица и расељених лица и несметан приступ организација за хуманитарну помоћ;

5) Доказ да ће радити на стварању политичког оквира заснованог на Споразуму из Рамбујеа.

32. дан (24. април)

У селу Догановић код Качаника, од касетне бомбе погинули су дечаци Едон, Фисник, Осман, Бурим и Ваљдет Коџа. Најмлађи је имао 3 године, а најстарији 15.

Ниш је био поново на мети када је центар града погођен са 26 пројектила. Бомбардовањем на подручју Лесковца оштећено око 500 кућа.

У Јадру су испаљена 24 пројектила на планину Гучево и оштећен је планинарски дом, где су биле смештене многобројне избеглице, а уништени и телевизијски релеји и велики антенски стуб. У Лучанима је гађана фабрика хемијске индустрије „Милан Благојевић“, оштећени су погони за складиштење киселина. Бомбардовани су цивилни објекти у околини Новог Пазара.

Бомбардована је рафинерија у Новом Саду.

33. дан (25. април)

НАТО је утростручио број авиона које је ангажовао у агресији, тако да је број порастао на преко 1.000 авиона.

Оштећена је трафо-станица у подножју торња на Авали, чиме је поново престало емитовање програма РТС.

У бомбардовању села Велика Добрања у општини Липљан, погинула је шестогодишња девојчица Арта Лугић, а неколико њене браће и сестара је рањено.

Са 24 пројектила је гађан ТВ репетитор на Гучеву. Бомбардован је Причевић код Ваљева. Гађана је Хемијска индустрија „Милан Благојевић“ у Лучанима, а у оближњем селу Лисице уништене сеоске куће. Ниш је гађан са 16 пројектила, највише је стадала Јагодин-мала.

Заменик америчког државног секретара Строб Талбот отпутовао у Москву да у разговору са Јељцином утврди да ли ће Русија учествовати у убеђивању Милошевића да прихвати страно војно присуство на КиМ. Завршен је самит НАТО у Вашингтону, на коме је алијанса усвојила нови стратегијски концепт који подразумева извођење војних мисија изван граница чланица.

34. дан (26. април)

Срушен је Жежељев мост у Новом Саду.

Куршумлија је опет бомбардована, тако да се број погинулих цивила попео на 17; страдала је метална индустрија „Металац“ и други погони, а око 2.000 радника остало је без посла.

Напад Ратног Ваздухопловства Војске Југославије на аеродром у Тирани

На аеродрому у Тирани је била стационирана ескадрила од 12 хеликоптера  типа „апач“ који су били ваздушна подршка за „Атлантску бригаду“, која се спремала да преко превоја Кошаре и Горожуп уз садејство са НАТО снагама изврши пробој и војнички заузме Метохију. „Атлантску бригаду“ је сачињавало око 6.000 Албанаца, махом добровољаца из иностранства које су обучавали амерички инструктори.

Да би олакшали одбрану у Метохији, посебно за време Битке на Кошарама, пилоти Војска Југославије су у више наврата изводили борбена дејства на том простору. Први од тих напада догодио се 13. априла када је из ваздуха нападнут припремни камп „Атлантске бригаде“ близу места Каменица на северу Албаније. Том приликом је уништен један „апач“, а агресорима су нанети озбиљни губици. Још један напад је изведен касније, 5. маја, када су 3 „орла“ и 2 „галеба“ у кратким временским размацима гађали кампове „Атлантске бригаде“.

Свакако један од најспектакуларних напада авијација Војска Југославије је извела 26. априла, када је нападнута база америчких „апача“ на аеродрому крај Тиране. Та операција је била посебно рискантна, јер је од аеродрома Поникве до Тиране требало летети скоро сат времена (54 минута), а бити неоткривен од стране радара, НАТО-авијације и „авакса“. Напад је планиран тако да по 2 „галеба“ синхронизовано полете са аеродрома Поникве и Голубовци код Подгорице и неопажено се привуку НАТО бази дубоко у територију Албаније. Акција је изведена тако што су у ниском лету кроз планинске кланце прво долетела 2 „галеба“ са аеродрома Голубовци, а 20 минута касније стигла су још 2 „галеба“ са аеродрома Поникве.

Резултат овог напада је било уништење 5 „апача“, а сва 4 „галеба“ су успела да се неоштећана врате у своје базе (које најчешће нису били аеродроми са којих су узлетели). Пуни ефекат овог напада се огледао и у томе што НАТО до краја агресије на Југославију није користио „апаче“.

35. дан (27. април)

У једном од најјачих  напада НАТО на југу Србије бомбардована је Сурдулица, при чему је убијено 20 цивила, међу којима и 12 деце. Рањено је више од 100 грађана, а срушено или оштећено преко 500 кућа.

Гађани су мостови на Лабу код Милешева, мостови на Ибарској магистрали, на Косаници код Куршумлије и мост „25. мај“ који повезује Бачку Паланку и Илок.

Пут и пруга у Ибарској клисури у делу од Краљева до Рашке оштећена је на више места.У Ћуприји је разорено је око 500 домова, а оштећени су хала спортова, зграда „Електродистрибуције“, робне куће, две средње и једна основна школа, вртићи и локали.

36. дан (28. април)

Неколико пута у току дана бомбардована је Подгорица (највише аеродром Голубовци), Тузи, Бар, Сутоморе, Бијело Поље и Даниловград.

Бомбардовано ромско насеље у Призрену, када су погинула четири лица, од којих су три жртве била деца.

Оштећена је дечија болница и породилиште Клиничко болничког центра (КБЦ) „Драгиша Мишовић“.Поново гађан центар „Ушће“.Седам ракета испаљено је на касарну Војске Југославије у Топчидеру.

На Лађевце испаљено 12 ракета.У Здравчевићима код Пожеге уништено складиште Југопетрола. Поново бомбардована рафинерија нафте у Новом Саду. Гађана викенд-зона код Параћина. НАТО дејствовао углавном по цивилним циљевима на Косову и Метохији.

37. дан (29. април)

Срушен је "Сарајевски мост" у Грделичкој клисури.

Срушен је Авалски торањ, а гађани су и антенски стуб у Борчи и релеји широм Србије - на Фрушкој гори, Овчар Гобељи и Црном Врху.

На Подгорицу и Голубовце пало више од 70 пројектила.

Савезна Република Југославија поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу против земаља чланица НАТО за агресију.

Председник Русије Борис Јељцин и генерални секретар Кофи Анан на  разговорима у Москви сагаласили се да Русија и УН успоставе "тесну сарадњу" у решавању кризе на Балкану.

Британска влада одобрила ангажовање још осам авиона у нападима НАТО на СР Југославију. САД ставиле на располагање још десет стратешких бомбардера Б-52, који врше напада и уништавају по систему "тепиха".

38. дан (30. април)

Авиони НАТО имали су 600 узлетања о току 24 сата, саопштио је портпарол НАТО Џејми Шеј. Кратко време по престанку бомбардовања циљева у центру Београда, снажни земљотрес, јачине 5,5 Рихтера, погодио je град. Епицентар је био у близини Ваљева.

Ступио je на снагу нафтни ембарго ЕУ против СРЈ. Русија саопштила да неће поштовати ембарго на увоз нафте у Југославију, јер је у супротности са међународним правом. Поштујући нафтни ембарго, Бугарска je неформално затворила граничне прелазе према СРЈ. Црна Гора затражила да буде поштеђена нафтног ембарга и изразила спремност да дозволи међународну контролу свог увоза.

Портпарол југословенског МИП Небојша Вујовић изјавио да само Савет безбедности УН има легитимитет да одлучује о међународном присуству на КиМ и да СРЈ може прихватити само ненаоружане мировне снаге. САД и НАТО оценили да предлози СРЈ не удовољавају условима које је НАТО поставио за окончање ваздушних удара.

Специјални руски изасланик Виктор Черномирдин изјавио након разговора са југословенским председником Слободаном Милошевићем да "постоји солидан  помак" ка мирном решењу косовске кризе.

Челници НАТО разговарали у Бриселу с представницима косовских Албанаца,  који су изјавили да је једино решење за долазак трупа НАТО.

Злочин НАТО-а у Мурину

Један од најтежих злочина током НАТО агресије на СР Југославију десио се 30. априла 1999. године у варошици Мурино, на североистоку Црне Горе, између Андријевице и Плава.

НАТО авијација је без са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин нису учествовали у ратним дејствима, међу њима две девојчице и један дечак. Погинули су ученици Основне школе "Петар Дедовић" Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић. У нападу су тешко повређени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.

Мост на Лиму је оштећен, а није било ниједне куће у окружењу која није претрпела штету. Страдали су и погон текстилне конфекције, стари хотел, месна продавница, као и Дом културе.

НАПАД НА ЦЕНТАР БЕОГРАДА

У нaпaду НAТО aвиjaциje нa цeнтaр Бeогрaда, како пише Глас Јавности, три особe су погинулe a 40 je поврeђeно. Од 11 тeшко поврeђeних, шeсторо сe нaлaзи нa интeнзивноj нeзи. Чeтворо je опeрисaно и њихов опорaвaк зaсaд добро тeчe.
У нaпaду нa згрaду Гeнeрaлштaбa Војске Југославије у улици Кнeзa Милошa, нaброjниje жртвe су били спaсиоци, полицajци, вaтрогaсци и случajни пролaзници. Они су стрaдaли у другом удaру, 15 минутa послe пaдa првог проjeктилa.
Код Гeнeрaлштaбa су тeшко поврeђeни Рaтко Булaтовић, Нeбоjшa Стaрчeвић (1964), Зорaн Бaковић (1972), Игор Губeринић (1962), Влaдимир Ристић (1975), Дejaн Филиповић (1973), Aлeксaндaр Вулићeвић (1975), Влaдaн Ђeнaдић (1970), Ђорђe Ћурић (1972), Зорaн Ћурчић (1975) и Aлeксaндaр Пejчић (1971).

Лaкшe су поврeђeни комaндaнт штaбa цивилнe зaштитe Дрaгaн Човић (1951), Брaнислaв Стeфaновић (1952), Момчило Пaнчић (1975), Мирослaв Мрђeн (1954), Дejaн Рaдуновић (1961), Нeнaд Видовић (1968), Дрaжeнко Срeбро (1961), Николa Кризмaрић (1974), Михajло Живковић (1970), Нeбоjшa Aлeксић (1967), Нeнaд Вуличeвић (1975), Зорaн Кићовић., Мaрко Кризмaрић (1974), Горaн Билбиja (1968), Борко Рaкић (1973), Горaн Пaвловић (1963), Слaво Миливоjeвић (1956), Aлeксaндaр Лaзaрeвић (1962), Игор Мaринковић (1974), Сaвкa Рaдовић (1950) и Слободaн Мaринковић (1940).
У бомбaрдовaњу Врaчaрa, тeшко су поврeђeни Софиja Jовaновић (1976) и њeнa мajкa Живкa Jовaновић (1950), коje су сe у трeнутку нaпaдa нaлaзилe у породичноj кући у Вaрдaрскоj 7. Зорaну Кузмaновићу (1973) пружeнa je првa помоћ у ортопeдскоj aмбулaнти.
Гeлeр je у Жaркову лaкшe поврeдио Срeћкa Мaрковићa (1978) и Милaнa Михaиловићa (1963).

39. дан (1. мај)

На мосту код Лужана на путу Приштина-Подујево погођен је аутобус. Погинуло је 47, а рањено 16 људи.

Бомбардовано је село Јабланица код Призрена при чему су убијене 2 особе, а рањено 16. Бомбардовано је и насеље Кула у Призрену где је убијено 7 људи, а 15 рањено.

Бомбардован је стари мост у Трстенику, при чему је убијена једна особа. У Београду је бомбардована зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезне полиције, а пројектили НАТО-а погодили су и Врачар, густо насељени крај у ширем центру града. Гађани су предајници код Шапца.

СРЈ затражила од Савета безбедности УН да укине одлуку ЕУ о забрани испорука нафте. САД су прошириле санкције Југославији, трговинским ембаргом и замрзавањем југословенских средстава.

НАТО је одбацио предлоге Београда за излазак из "косовске кризе" формулисане у разговорима са Черномирдином, а разговоре оценио као "трећи неуспех руске дипломатије у Београду" (Примаков 30. марта, Черномирдин 22. и 29. априла). Председник Милошевић у интервјуу америчкој агенцији УПИ одбацио могућност страног војног присуства на КиМ, али је рекао да је мисија УН, у којој неће учествовати чланице НАТО, добродошла и да те трупе могу да носе оружје за самоодбрану, али не и офанзивно оружје.

Ослобођена су тројица заробљених америчких војника и предата америчком свештенику Џесију Џексону. Милошевић је Џексону предао и писмо за Клинтона са позивом да се састану и окончају кризу. САД су поздравиле ослобађање и саопштиле да ће бомбардовање бити настављено, а Клинтон је одбио понуду Милошевића да се састану.

40. дан (2. мај)

На Нови Сад је бачено преко 40 бомби, погођена је рафинерија нафте, а град је остао без струје и воде. Срушен је железнички мост у Подини код Житорађе. Избачено је више десетина касетних бомби на градове на КиМ, највише на Пећ. Срушена је зграда  МУП-а у Косовској Митровици, погинуле су две особе, а рањено је 35.

Први пут су употребљене графитне бомбе, које су изазвале распад електроенергетског система у Србији, а 70% тетриторије Србије је остало без струје.

Портпарол југословенског Министарства иностраних послова Небојша Вујовић је рекао да ће СРЈ на КиМ прихватити само ненаоружану мисију под мандатом  УН.

41. дан (3. мај)

Бомбардован је аутобус „Ђаковица превоза“ код Савиних Вода, на путу Пећ - Кула - Рожаје. Погинуло је 20 људи, а рањно 43.

На светски дан слободе штампе, НАТО је два пута бомбардовао Телевизију Нови Сад, једном за штампу, једном за слободу.

Гађани су мостови на Увцу код Пријепоља и Кокиног Брода. Бомбардоване су касарне у Нишу и Приштини. Гађани су Радановићи код Котора.

НАТО у Бриселу саопштио да је за 40 дана ваздушних напaда на СР Југославију изведено 14.000 летова авиона.

42. дан (4. мај)

Шеф југословенске дипломатије Живадин Јовановић је изјавио америчкој ТВ мрежи Си-Ен-Ен да је у нападима НАТО на СР Југославију за 41 дан бомбардовања погинуло 1.200 људи, а 5.000 је рањено, погођено је 300 школа, уништена три радио-телевизијска центра.

Специјални изасланик руског председника за Југославију Виктор Черномирдин је изјавио, након разговора са америчким председником Билом Клинтоном, да је дипломатско решење тзв. косовског проблема сада "ближе" него што је било. Амерички званичници саопштили да су разлике у ставовима Русије и САД смањене након разговора, али да није постигнут пробој ка политичком решењу са Милошевићем. НАТО је потврдио "приближавање ставова" са Русијом и саопштио да ће бомбардовање прекинути кад се "увери да је председник СРЈ Слободан Милошевић обуставио акције на Косову и да повлачи своје снаге".

Милошевић се сусрео са највишим војним и полицијским функционерима којима је у надлежности одбрана земље на простору КиМ. Констатовано да су "потпуно уништене јединице, штабови и инфраструктура терористичке ОВК и да на читавој територији Косова и Метохије функционише цивилна власт."

Руски министар одбране Игор Сергејев предложио слање на КиМ војних снага које би чиниле трупе из земаља северне Европе и оних које не учествују у ваздушним нападима на СР Југославију.

Амерички Сенат се изјаснио против усвајања резолуције којом би председник Бил Клинтон добио овлашћење да у агресији н СРЈ употреби "сву неопходну силу".

Бугарски парламент одобрио НАТО-у употребу ваздушног простора Бугарске за ваздушне нападе на СР Југославију.

Према подацима УНХЦР, од почетка агресијe, КиМ је напустило око 875.000 људи, од којих се 677.000 налази у суседним земљама.

Сећање на хероја одбране, пуковника Миленка Павловића

Пуковник Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, погинуо је 4. маја у борби са ескадрилом авиона НАТО на небу изнад Ваљева.

43. дан (5. мај)

Портпарол Министарства иностраних послова СРЈ Небојша Вујовић изјавио да СРЈ прихвата мисију УН чији мандат, обим и модалитети морају бити одређени у директном контакту СРЈ и УН.

Амерички председник Бил Клинтон и генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјаснили се у Бриселу за подстицање дипломатских напора у решавању тзв. косовске кризе, али и за наставак и појачање војних операција НАТО све док председник СРЈ Слободан Милошевић не прихвати кључне захтеве изнете на самиту НАТО 23. априла.

Заменик главног тужиоца Међународног трибунала за ратне злочине у Хагу Грејем Блуит изјавио да је Трибунал надлежан за евентуалне повреде међународног хуманитарног права 19 земаља НАТО које бомбардују СРЈ.

Авијација НАТО је бомбардовала хуманитарни конвој организације „Лекари без граница“ у непосредној близини Урошевца.

Лидер Демократског савеза Косова, Ибрахим Ругова, стигао је специјалним авионом у Рим. Подсекретар италијанске владе Марко Минити је рекао да су се власти у Београду "сложиле са Руговином жељом да оде у Италију. Стејт департмент оценио овај гест као "позитиван развој".

Македонија је затворила границу према СРЈ да би спречила даљи долазак избеглица са КиМ. Око 1.000 људи остало на граничном прелазу Блаце, а око 4.000 код Ћенерал Јанковића. Под притиском западних дипломата граница је сутрадан поново отворена.

44. дан (6. мај)

Срушен је железнички мост код Ватина на прузи Београд – Букурешт.

Бомбардовано је насеље детелинара у Новом Саду, повређено преко 40 људи.

Представници НАТО у Бриселу су најавили да би Алијанса обуставила бомбардовање СРЈ после евентуалног изгласавања резолуције Савета безбедности УН о политичком решавању тзв. косовске кризе и тек ако "јасно буде зајамчено повлачење војних, полицијских и паравојних снага".

Министри иностраних послова седам најразвијенијих земља Запада и Русије (Г8) сагласили се у Бону о принципима којима ће се руководити у даљим политичким напорима за окончање рата на КиМ.

Усвојеним принципима се захтева:

1) брза обустава насиља на Косову и Метохији која се може међународно проверити,

2) повлачење свих војних и паравојних снага са КиМ,

3) међународно безбедносно и цивилно присуство на КиМ уз мандат УН које би омогућило безбедни повратак избеглица и

4) преговори о остваривању аутономног статуса за КиМ, уз очување територијалног интегритета СРЈ.

Принципи проистичу из захтева које је поставио НАТО на самиту 23. априла.

Немачки канцелар Герхард Шредер и амерички председник Бил Клинтон најавили су, након разговора у Бону, наставак политичких напора за решавање сукоба, али истовремено и наставак напада НАТО на Југославију. Руски председник Борис Јељцин је оценио да је његов специјални изасланик за Југославију Виктор Черномирдин успео да приближи ставове НАТО-а и председника СРЈ Слободана Милошевића. Комесар УН за избеглице Садако Огата изјавила је да су неопходне међународне војне снаге које ће обезбеђивати повратак избеглица на КиМ.

Поводом Руговиног одласка у Рим, амерички председник Бил Клинтон изјавио током посете Немачкој да се председник СРЈ Слободан Милошевић можда "приближава" прихватању захтева НАТО-а за решавање тзв. косовске кризе. Ибрахим Ругова је изјавио на конференцији за новинаре у Риму, да на КиМ треба да дођу међународне мировне снаге у којима би, поред других, учествовале и земље НАТО.

Битка на Кошарама

Војска Југославије је кренула у контранапад на позиције тзв. ОВК на Раша Кошаресу, које је ова терористичка организација заузели још 9. априла. Следила је крвава битка са великим губицима са обе стране али Војска Југославије није тада заузела Раша Кошарес.

45. дан (7. мај)

Бомбардована је кинеска амбасада у Београду. Четири лица су погинула, а пет је задобило тешке телесне повреде.

У Београду су на удару биле зграде Генералштаба, Министарства одбране, Владе Србије, савезног МУП и хотела „Југославија“. Графитним бомбама је гађана електрана у Обреновцу.

Злочин у Нишу -  напад касетним бомбама

Тог преподнева, после бесане ноћи, током које су се авиони НАТО-а на град обрушавали неколико пута, многе Нишлије су се запутиле у набавку на централну пијацу. Тачно у 11 часова и 20 минута, готово истовремено су се зачуле сирене за ваздушну опасност и прве детонације.

У трену се дигао велики облак прашине изнад Горице и Делијског виса, одјекивале су експлозије у северозападном делу града. Куљао је дим из круга Клиничког центра и околине великог здравственог центра, прштало је по Чаиру, око зграде Универзитета (Бановине), на Градској пијаци и оближњим улицама. Зачули су се јауци и запомагање. Са мотороле, у једном склоништу, у близини Позоришта лутака и недалеко од Клиничког центра, стизале су вести о ужасу, о погинулима и рањенима од дејства касетних бомби код Бановине и Клиничког центра.

У Шуматовачкој, Улици Љубе Дидића, Чаиру од касетних пројектила погинуло је много људи, међу њима и трудница у деветом месецу. Као покошени падали су људи поред пијачних тезги, мртвих је било у двориштима породичних кућа уз Клинички центар, горели су аутомобили на паркингу болнице и у околним улицама.

У нападу касетним бомбама на Ниш је погинуло 17 цивила, а рањено је 70, од којих 20 тешко.

46. дан (8. мај)

На мети су били радио и телевизијски репетитори на Космају и Руднику. У Нишу погођен и тешко оштећен Камени мост. У Богутовцу је срушена зграда поште и оближњи мост. Гађан је пољопривредни комбинат у Ковачици. Ђаковица је засута касетним бомбама. У Ужицу је уништена зграда поште, а гађани су дом здравља, позориште и библиотека.

Стални представник СРЈ у Уједињеним нацијама Владислав Јовановић изјавио је у да напад НАТО на кинеску амбасаду у Београду представља "злочин", чији ће починиоци морати да сносе последице. Упитан да ли се, по његовом мишљењу, радило о намерном гађању амбасаде, или случајној грешци, Јовановић је одговорио: "Злочин је злочин. Право не познаје институт извињења за злочин. Када почините злочин, можете бити само злочинац и ништа друго".

На КиМ убијен албански политичар Фехми Агани, сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове.

Специјални изасланик руског председника Бориса Јељцина, Виктор Черномирдин, допутовао је у Бон на састанак с немачким канцеларом Герхардом Шредером о могућностима реализације договора Групе 8 о принципима за политичко решење кризе у Југославији.

47. дан (9. мај)

НАТО авијација је напала Ужице и Ваљево, дејствовала по планини Голеш у општини Липљан и ширем подручју Дечана на КиМ, као и на Космају. Бомбардован је хуманитарни конвој из Румуније.

Амбасада Кине у Београду била је прецизно утврђен циљ, саопштили су стручњаци министарства унутрашњих послова Србије. По местима где је зграда погођена, специјалисти полиције су оценили да су нападачи "тачно знали распоред просторија у амбасади и да су зато упутили ракете у те делове".

Јапански министар иностраних послова Масахико Комура изјавио је у недељу да је Јапан затражио од НАТО да обустави бомбардовање квартова Београда у којима се налазе амбасаде. „НАТО је преценио своје могућности у спровођењу хируршки прецизних напада.“ - рекао је Комура у интервјуу јапанској телевизији коментаришући напад на кинеску амбасаду у Београду.

Специјални изасланик руског председника за СР Југославију Виктор Черномирдин изјавио је да се председник Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова изјаснио за аутономију покрајине у оквиру СРЈ и разоружање терористичке Ослободилачке војске Косова.

После разговора са Руговом, који је допутовао из рима у Бон, Черномирдин је руским новинарима рекао да се Ругова "недвосмислено изјаснио за аутономију КиМ у оквиру Југославије", и да је подржао идеју о међународним снагама на КиМ које би омогућиле безбедан повратак избеглица у јужну српску покрајину.

Амерички милионер, оснивач ТВ-мреже ЦНН, Тед Тарнер упозорио је да би агресија НАТО-а на СР Југославију могла да доведе до нуклеарног рата. У обраћању дипломцима Универзитета у Атланти, он је рекао да је као дете током хладног рата страховао да неће доживети да види крај овог миленијума. У 60. години, додао је, има иста страховања. Алудирајући на бомбардовање кинеске амбасаде у Београду, Тарнер је рекао: „Ако бацимо бомбу на руску амбасаду, могли би сутра да будемо у рату са Русијом и Кином, а оне обе имају много нуклеарног наоружања. Могло би да се деси да не дочекамо да видимо крај миленијума.“

48. дан (10. мај)

Авијација НАТО је нападала искључиво цивилне циљеве на Косову и Метохији. Са четири пројектила, гађано је село Врело у општини Исток. Са неколико пројектила гађано је подручје између села Црнољева и општинског седишта Штимље. НАТО авијација је у три напада ракетирала околину Дечана, а дејствовала је и у ширем рејону Пећи.

У Косовско-поморавском округу, на мети НАТО било је село Пасјане, које је гађано с неколико пројектила. Истог дана бомбардована је и околина Урошевца.

Председници Кине и Русије Ђианг Цемин и Борис Јељцин затражили су прекид НАТО бомбардовања СРЈ као предуслов за постизање политичког решења тзв. косовске кризе. Јељцин је позвао телефоном Ђианга да би лично изразио "највеће огорчење због америчко-натовског варварског бомбардовања кинеске амбасаде у Београду". Јељцин је осудио бомбардовање које врши НАТО игноришући улогу УН, и затражио да НАТО "одмах заустави бомбардовање и врати се политичком решавању проблема на КиМ". Ђианг је нагласио да је напад НАТО, предвођен Америком, на кинеску амбасаду "највећи варварски акт и грубо кршење кинеског суверенитета, што је преседан у историји дипломатије" и додао да НАТО и САД "треба да сносе сву одговорност која ће из тога произаћи". Ђианг је рекао Јељцину да Кина и Русија имају добру сарадњу у главним међународним питањима, укључујући КиМ.

Кина је суспендовала војну сарадњу и разговоре о поштовању људских права са САД због бомбардовања кинеске амбасаде у Београду, саопштено је у Пекингу. "Кина је одлучила да одложи војне контакте са САД на високом нивоу", наведено је у саопштењу министарства спољних послова Кине. Пекинг је одлучио да одложи консултације са САД у области спречавања ширења наоружања, контроле наоружања и међународне безбедности. Одлука о отказивању дијалога са САД о људским правима објављена је такође у овом саопштењу.

Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, изјавио је да "ОВК" није одбацила мировну иницијативу Г-8, него да је само са резервом оценила нека начела предлога, захтевајући пре свега независност покрајине. Описавши иницијативу Г-8 као "напредак у косовском мировном процесу", Тачи је у интервјуу за сервис Би-Би-Си на албанском језику проценио да је "реалност ипак превазишла нека од предложених начела".

- "После свега што се десило, Косово будућност не може да гради у Југославији", рекао је Хашим Тачи.

Расправа пред МСП о захтеву Југославије да се прекине агресија НАТО

Југословенски представници оценили су пред Међународним судом правде у Хагу да је бомбардовање СРЈ незаконито и да се ничим не може оправдати.

"Чланице НАТО-а бомбардују цело подручје СРЈ, и намеравају да униште целу нацију, у чему их треба спречити", рекао је Родољуб Етински, на почетку расправе о захтеву СРЈ да суд УН нареди прекид бомбаровања које траје, од 24. марта, са катастрофалним последицама - цивилним жртвама, масовним разарањем, загађењем околине и кориштењем оружја са осиромашеним уранијумом. Он је тражио хитну одлуку суда, наводећи да је до подношења тужбе 29. априла у бомбардовању убијено више од 1.200 људи, а више од 4.500 повређено, а да је после подношења тужбе убијено више од 2.00 људи.

Професор Универзитета у Оксфорду Иан Браунли, признати ауторитет, чији се уџбеници користе у многим англосаксонским земљама, који, је такође, заступао СРЈ, истакао је да је војна акција НАТО-а супротна Повељи УН и да се не може оправдати никаквим правним наечлима или нормама. Он је рекао да правни ауторитети не подржавају хуманитарне интервенције, јер су широке могућности злоупотребе најснажнији аргумент против признавања хуманитарних интервенција као изузетка од темељног наечла неинтервенције. "Целокупно становиштво изложено је нељудском поступању из политичких разлога." - оценио је оксфордски професор.

Други страни заступник СРЈ, професор међународног права у Амстердаму Паул де Варт окарактерисао је бомбаровање кинеске амбасаде у Београду као најтежу могућу повреду међународног права.

Битка на Кошарама

Команда Војска Југославије је послала два тенка Т-55 да помогну офанзиву на Раша Кошарес. Када су тенкови прошли преко терена који је био готово непроходан за борбена возила, успели су да заузму мање од 100 метара територије, али је тзв. ОВК још увек држала Раша Кошарес.

49. дан (11. мај)

Авијација НАТО је нападала током целог дана околину Приштине. У тим нападима погинули су четворогодишња Драгана Димић и брачни пар Бошко (60) и Јевросима (59) Јанковић, док су тешко рањени петогодишњи Бојан Димић, његов отац Синиша, и Окица Шешлија (71) пребачени у приштински клинички центар.

Петоро људи је рањено у нападу НАТО авијације на село Јарчујак недалеко од Краљева. Једна особа је погинула, а пет је рањено у нападу на складишта "Југопетрола" и "Енергогаса" у Нишу. Једна жена је погинула у селу Орљане код Дољевца. Пет лица је лакше повређено у нападу на село Мрчајевци, удаљено неколико километара од Чачка. Поново је бомбардовано насеље Мурино у општини Плав, на северу Црне Горе. Мост на Лиму је срушен, али срећом, није било погинулих и рањених. На мети НАТО авијације је био и железнички надвожњак на аутопуту Београд-Ниш, два километра од Велике Плане. Детонације су биле веома јаке тако да су на оближњим кућама у Великој Плани и суседном Великом Орашју попуцала сва стакла на прозорима. Железнички саобраћај је обустављен.

Кина је одбацила објашњење НАТО поводом ракетирања њене амбасаде у Београду и искључила могућност да је та зграда "грешком" гађана. Кина је затражила да НАТО обустави агресију на СР Југославију, пре него што Пекинг уопште размотри да ли да подржи план Групе 8  изјавио је у Пекингу специјални изасланик руског председника за Југославију Виктор Черномирдин. Основни принцип је престанак бомбардовања, и то је главна позиција, објаснио је Черномирдин становиште Пекинга након разговора са кинеским званичницима, и додао да политика употребе силе НАТО на СР Југославију само отежава преговарачки процес.

Министар одбране Републике Српске генерал Манојло Миловановић изјавио је да авиони НАТО у нападе на СР Југославију полећу и са аеродрома у БиХ и Хрватској.

Портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин изјавио је у Вашингтону да су захтеви НАТО за решавање тзв. косовске кризе остали неизмењени и да ће се, ако не буду испуњени, бомбардовање СРЈ наставити. Он је одбацио као "недовољно" саопштење Врховне команде Војске Југославије о повлачењу неких снага са КиМ.

Битка на Кошарама

Током ноћи између 10. и 11. маја 1999. године НАТО авијација је бацила забрањене касетне бомбе на војнике Војска Југославије који су нападали позиције ОВК испод Раша Кошареса, убивши 8 војника и једног официра, а ранивши преко 40. То је омогућило терористима да одбију снаге Војска Југославије са те позиције на почетну.

50. дан (12. мај)

Приликом напада НАТО авијације са четири пројектила на Владичин Хан, два лица су погинула, петоро је рањено, а мост усред града погођен је на два места. Према подацима Окружног штаба Цивилне заштите у Врању, погинули су Милан Душана Игњатовић (19) и Гордана Момчила Николић (18).

На мети НАТО била су подједанко села настањена и српским и албанским живљем у општинама Подујево, Ново Брдо, Косовска каменица, Вучитрн, Ораховац, Штимље и Липљан. Бомбардована је земљорадничка задруга у селу Светље, у којој су била смештена расељена лица са подручја општине Подујево.

Касетним бомбама засуто село Ливађе у општини Липљан. Бомбардовано је избегличко насеље у Параћину, у коме је смештено око 20 породица прогнаних из БиХ и Хрватске, и резервоари пијаће воде, одакле се снабдева становништво Параћина. Срушен је надвожњак изнад међународне железничке пруге Суботица-Хоргош-Сегедин. У нападу на подручју Куршумлије авиони НАТО су осми пут ракетирали мост на ушћу Косанице у Топлицу, на магистралном путу Ниш - Приштина.

Америчка влада наредила власницима сателита за пренос Интернета да искључе везе према Југославији.

Шеф француске дипломатије Ибер Ведрин изјавио је да ће на КиМ након садашње кризе бити успостављена "привремена међународна администрација". Ведрин је рекао да би та привремена администрација требало временски да буде што краћа, "све док се не успоставе аутономне институције полазећи од статуса базираног на идејама из Рамбујеа, али који ће Савет безбедности УН успоставити". "Не можемо више дати Србима администрацију Косова, нити можемо то поверити ОВК, после свега што се догодило. ЕУ би могла то да обавља, али то не би чинила сама, већ у координацији са ОЕБС." - рекао је Ведрин.

Ову хронологију је урадио Р. Вуканић са сајта Србел.
Објављена је у периоду 24. март - 12. мај 2013.