55. дан (17. мај)

Поново је бомбардовано складиште „Беопетрола“ код Богутовца. Авијација НАТО је дејствовала по цивилним циљевима на подручју Сјенице и ширем рејону Ужица. У једанаестом нападу НАТО на Чачак погођени су Технички ремонтни завод, фабрика „Цер“ и железничка пруга која повезује Чачак са Краљевом.

Фински председник Марти Ахтисари рекао је да има подршку генералног секретара УН Кофија Анана у преузимању улоге изасланика за тзв. косовску кризу и најавио да би његов мандат требало да ускоро буде формализован. „Генерални секретар Кофи Анан рекао је да ћу имати његов благослов у свему овоме“, рекао је Ахтисари новинарима на аеродрому у Ослу, након састанка са норвешким министром иностраних послова и шефом Организације за европску безбедности и сарадњу Кнутом Волебеком. Он је такође затражио да му „што је могуће брже буде разјашњена потенцијална посредничка улога“, истичући да не жели да тај процес траје дуже него што је потребно. Ахтисари је рекао да још није утврђено путовање у Београд, али да постоје такви планови, јер су „потребни разговори о ситуацији да би се пронашло најбоље могуће решење“.

Председник ДСК Ибрахим Ругова изјавио је да његова странка неће прихватити понуђена места у влади коју је формирала терористичка ОВК, а истовремено је позвао НАТО да настави бомбардовање Србије и Црне Горе док се снаге безбедности не повуку са КиМ.

 

 

56. дан (18. мај)

Десети пут je ракетиран ваљевски "Крушик". Погођена је енергана, а неколико пројектила је пало у дворишта околних кућа. Гађани су цивилни објекти у Врању и Прешеву. Гађан је врх Гобеља на Копаонику, на који су испаљена четири пројектила, а потом су гађани мост преко реке Брвенице, на путу Рашка - Краљево, који је срушен с четири пројектила. Три пројектила испаљена су на заселак Шашево код Биљановца у долини Ибра.

Портпарол Савезног министарства за иностране послове Небојша Вујовић изјавио је у уторак да је "више хиљада цивила убијено" у досадашњем току агресије НАТО на СР Југославију. Вујовић је, међутим, нагласио да је до сада идентификовано више од 1.000 убијених цивила, а да ће тачан број настрадалих бити објављен када експертски тимови заврше истраге. "Ми морамо да упозоримо светску јавност на цињеничу да се број жртава нагло увећава", истакао је Вујовић на конференцији за штампу и додао да велики број жртава још увек није идентификован, попут неких путника из воза који је погођен у Гредличкој клисури. Портпарол СМИП поновио је да Југославија поздравља све мировне иницијативе, нагласивши да је предуслов за постизање политичког напретка заустављање бомбрадовања. Говорећи о постојећим иницијативама за решење кризе, он је рекао да су "принципи Г-8, један од елемената мировног процеса"

Ибрахим Ругова, председник Демократског савеза Косова, изјавио је, после разговора са генералним секретаром НАТО Хавијером Соланом, да жели да послератна влада тзв. Косова буде састављена од представника свих партија. „Сарађиваћемо са сваким у оснивању нове или проширивању постојеће владе“, казао је Ругова новинарима у Бриселу, додајући да све партије косовских Албанаца морају радити заједно и "такође, да ОВК мора поштовати демократски поредак који смо ми створили". Ругова је такође рекао да не инсистира на независности КиМ али се залаже за формирање прелазне владе до изјашњавања народа тзв. Косова о својој будућности.

 

 

57. дан (19. мај)

Са 16 пројектила је бомбардован југоисточни део општине Бујановац. Гађана су насеља Белаћевац и Помазатин у општини Косово Поље. Бомбардовано је село Заградска Хоча надомак Призрена, које је настањено искључиво албанским живљем. Са пет пројектила бомбардована је сточна пијаца на периферији Призрена. Пијаца је у тренутку бомбардовања била празна, али су цивилни објекти у њеној непосредној близини претрпели велика разарања.

Са три пројектила велике разорне моћи погођени су већ раније бомбардовани погони "Биначке Мораве", "Младости" и "Космет превоза". Три жене су погинуле, а један мушкарац је тешко рањен у овом бомбардовању Гњилана. Бомбардовано је складиште "Југопетрола" код београдског излетишта Ада Циганлија.

Председник Финске Марти Ахтисари изјавио је да су разговори представника Русије и САД о изградњи заједничког приступа у решавању тзв. косовске кризе завршени у позитивном тону и да специјални руски изасланик Виктор Черномирдин путује у Београд.

Немачки канцелар Гехард Шредер изјавио је да се слаже са двојним дипломатско-војним напорима да се реши тзв. косовска криза, али да се оштро противи слању копнених трупа на СР Југославију. Притиснут питањима бројних новинара да прокоментарише несхватљиво залагање британског шефа дипломатије Робина Кука за упућивање копнених трупа у јужни део Србије, Шредер је рекао да нема намеру да се упушта у дебату о ставовима Британије нагласивши да копнене трупе не би биле добро решење. Он је рекао да "полаже велике наде у политичко решење" и да НАТО не би требало да сада мења своју стратегију и улази у непланиране подухвате.

Шеф француске дипломатије Ибер Ведрин је саопштио новинарима да је тренутна политика НАТО да се настави са ваздушним нападима, комбинованим са дипломатијом. Представнички дом америчког Конгреса изгласао је хитна средства од 14,6 милијарди долара, највећим делом намењених за наставак агресије против Југославије. Предлог закона о хитним средствима подржало је 269 конгресмена, а против је гласало 158. Подржала га је већина у обе странке, и у Републиканској и Демократској.

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана изјавио је у среду да је Алијанса "отворена према идеји прекида ватре", али да југословенски председник Слободан Милошевић мора дати јасан знак да ће снаге безбедности у потпуности бити повучене са КиМ. Солана је нагласио да ће Алијанса нападе на Југославију наставити све док "Милошевић не промени садашњу позицију". На опаску да НАТО до сада, после два месеца напада, није успео да зада одлучујући ударац југословенској армији, Солана је рекао да је реч о "високо професионалној армији припремљеној за акције у мањим јединицама".

 

 

58. дан (20. мај)

У нападу на Београд, директним поготком је уништена зграда неурологије Клиничко-болничког центра "Драгиша Мишовић". Погинула су три пацијента, док је десетак рањено. Од силовитих детонације оштећена је зграда "Дечије клинике" и "Гинеколошко-акушерске клинике", бараке ГП "Партизански пут", као и просторије правне службе болнице и рачуноводство.

Са 18 пројектила је гађан репетитор на планини Цер. Бомбардовано „Нафтагасово“ складиште у индустријској зони Сомбора. Погођена је и метеоролошка станица на Палићу, у близини Суботице. Бомбардован са три пројектила мост на Старом Бегеју, на међународном путу Зрењанин-Темишвар, код Банатског Двора.

Британска агенција Ројтерс пренела је најважније делове плана за решење тзв. косовске кризе о којем се договарају представници седам најразвијенијих земаља света и Русије.

Према британским изворима, кључне тачке тог плана су:

- примена плана ће почети тек онда када Београд у потпуности прихвати резолуцију Савета безбедности Уједињених нација којом се осуђује насиље и окончава сукоб;

- обустава ваздушних удара НАТО када "Београд оконча насиље на Косову и почне видљиво повлачење" својих снага;

- седмодневна пауза у ваздушној кампањи како би се омогућило потпуно повлачење;

- могућ повратак "малог" броја српских снага да штите српске споменике и "веома ограничено присуство на већим граничним прелазима";

- истовремена суспензија офанзивних акција Ослободилачке војске Косова;

- размештање међународних безбедносних снага чим то буде могуће после суспензије ваздушне кампање, са војним и цивилним задацима. Њихов циљ би био да спрече обнављање непријатељстава, одрже прекид ватре, успоставе безбедно окружење за повратак избеглица и почну уклањање мина. На цивилном плану, снаге ће почети да организују привремене институције и евентуално надгледају преношење одговорности на локалне администрације;

- хитна и комплетна истрага злодела, укључујући пуну сарадњу са судом за ратне злочине;

- успостављање нове полицијске структуре, обука локалног становништва да се брине о питањима јавног реда.

 

 

59. дан (21. мај)

Најмање 19 особа је погинуло, а 10 рањено када је авијација НАТО гађала затвор у Истоку. Према речима управника затвора Александра Ракочевића, погинуо је и заменик управника Неџмедин Каличанин. Још четири стражара су теже повређена. Велики број затвореника побегао је за време напада. Од 1.000, колико их је било на издржавању казне, многи су били припадници терористичке ОВК, рекао је Ракочевић.

Бомбардовано складиште „Нафтагаса“, у јужној индустријској зони Сомбора, при чему је један човек погинуо. Гађано складиште „Југопетрола“ у Радничкој улици у Београду. Резиденција швајцарске амбасаде у Београду претрпела је, током овог напада, знатна оштећења. Готово сви прозори швајцарске резиденције на београдском Сењаку, окренути према „Југопетролу“, попуцали су од снажних детонација. У швајцарској резиденцији у време напада био је пријем поводом националног празника те државе.

Завршени су разговори специјалног руског изасланика Виктора Черномирдина са замеником америчког државног секретара Стробом Талботом и финским председником Мартијем Ахтисаријем. Позивајући се на дипломатске изворе Итар-Тас је навео да су разлике између Русије и земаља чланица НАТО и даље остале велике, а посебно када је реч о обустављању напада на СР Југославију. Политички директори министарстава иностраних послова седам индустријски најразвијенијих земаља света и Русије наставили су на Петерсбергу крај Бона разговоре о решавању тзв. косовске кризе. Циљ састанка је било усаглашавање текста нацрта резолуције Савета безбедности УН, на основу које би били обустављени напади НАТО на Југославију.

 

 

60. дан (22. мај)

Са 18 пројектила је гађано насеље Баир, у општини Косовска Митровица, у коме искључиво живи албанско становништво. Бомбардована је термоелектрана Колубара. У нападу је повређено 11 људи од тога један теже, а међу повређенима је и један ватрогасац. Гађана су иста места на која је у претходна три напада дејстовавано графитним бомбама, погођена су и разводна постројења трафо-станица у близини.

Бачене су две бомбе са специјалним материјалима на постројење Есеровина код Бајине Баште, које је повезано са хидроелектраном "Бајина Башта" у Перућцу. Због овог напада дошло је до прекида напајања струјом читавог тог подручја, а нестало је и воде. У нападу на Шабац погођена је зграда СО Шабац, Управа прихода, Републичка финансијска инспекција, као и службе општинског органа за прекршаје и катастар. У потпуности је уништен и магацински простор предузећа "Агрокоп".

Гађани су објекти ЕПС у општини Пожаревац. Услед напада испао је електро-енергетски систем и нестала је електрична енергија у Пожаревцу, Великом Градишту, Кучеву, Колубарици и Смедереву. Бомбардован мост на Бегеју код Банатског Двора у општини Житиште који се налази на магистралном путу Зрењанин - Српска Црња - Темишвар. Поново је бомбардован Рударско-топионичарски басен "Бор", а главна мета је била трафо-станица. Бомбардовано је шире подручје Суботице. Мета тог напада била је хидрометеоролошка станица и средњоталасни предајник Радио Суботице на Палићу. Бомбардован ТВ-торањ на Иришком венцу. Поново је бомбардована индустријска зона у Сомбору, а главна мета напада је било складиште "Нафтагас промета".

Од почетка НАТО напада на СР Југославију убијено је више од 1.200 цивила, међу којима је 30 одсто деце, која имају своје име, презиме, родитеље, другове, рекла је председник Југословенске комисије за сарадњу са УНИЦЕФ-ом и унапређење положаја жена Маргит Савовић. Савовић је нагласила да су деца највише погођена ратом и да од 5.000 цивила, колико је до сада рањено, она чине 40 процената. Истичући да три милиона деце у СРЈ, која немају миран сан ни право на одмор, живе под стресом и у страху да ће постати "колатерална грешка", Савовић је рекла да ће последице таквог начина живота бити видљиве и после рата. Говорећи о здравственим последицама, Савовић је навела да се после рата очекује смањење наталитета, погоршање имунолошког система, раст малигних поремећаја, повећање броја инвалидне и деце без родитељског старања и са поремећајима у понашању, као и раст малолетничке деликвенције и озбиљних менталних поремећаја.

После разговора са генералним секретаром Уједињених нација Кофијем Ананом у Харпсунду, у летњој резиденцији шведског премијера, Ахтисари је рекао да "разматра одлазак у Београд".

 

 

61. дан (23. мај)

Електропривреда Србије је саопштила да је НАТО гађао највеће разводно постројење и трафо-станицу у термоелектрани „Никола Тесла А“ у Обреновцу. У тим дејствима из погона је избачено и неколико важних далековода од Обреновца према Београду што је довело до прекида снабдевања у највећем делу Србије. Након бомбардовања у целом Београду је нестало струје.

На југу, југозападу и западу Румуније су забележене појаве „киселих киша“, за шта су румунски стручњаци окривили НАТО бомбардовање југословенских хемијских фабрика и рафинерија. Животна средина у румунским пограничним подручјима је озбиљно угрожена, навели су румунски стручњаци. У тим подручјима забележен је пад вредности „Ph“ фактора са нормалних 7 на 5 јединица, одакле потиче феномен „киселих киша“.

У америчку базу у Тасару, на југу Мађарске, је стигло 24 ловаца-бомбардера типа „Ф/А-18Д“. Министар одбране Јанош Сабо изразио је наду да ови ловци, популарно названи „стршљенима“, ипак неће учествовати у борбеним дејствима, чему се противи и три четвртине мађарске јавности. Командант мађарске армије, генерал-пуковник Ференц Вег, међутим, није искључио ни ту могућност, додајући да о свему одлучује Брисел, односно да званична Будимпешта у овом конкретном случају нема право гласа.

Вођство терористичке ОВК, које је нашло уточиште у Тирани, упутило је апел НАТО да настави бомбардовање Југославије. Самопрокламовани премијер „привремене владе Косова“ Хашим Тачи апеловао је на Вашингтон, Лондон, Париз и Бон да треба „не само да наставе, него да појачају бомбардовање Југославије“, упркос томе што је погођена касарна у Кошарама, при чему је најмање седам припадника ОВК погинуло, а више њих рањено.

 

 

62. дан (24. мај)

Трећи дан за редом дан за редом су бомбардовани капацитети ЕПС у Нишу, Новом Саду и Дрмну код Костолца. Са два разарајућа пројектила гађано је електроенергетско постројење у Дрмну код Костолца, након чега је избио велики пожар. Седам особа је повређено, од тога најмање двоје деце, од касетних бомби бачених на урошевачко несеље Пуново Поље.

Бомбардовано насеље Ритопек у општини Гроцка, двадесетак километара југоисточно од Београда. Један пројектил погодио је породичну кућу у том насељу и потпуно је срушио, а од силине детонације оштећена су стакла и цреп на десетак околних кућа. У бомбардовању околине Сремске Митровице тешко је оштећен водовод, а без воде је остало око 10.000 житеља пет фрушкогорских села и становници два избегличка насеља у Лежимиру и Лепенки.

Командант Приштинског корпуса Војске Југославије генерал-мајор Владимир Лазаревић оценио је да за два месеца рата НАТО је успео да постигне само један циљ – да изазове невиђену хуманитарну катастрофу у целој нашој земљи, да учини невиђене злочине против цивилног становиштва, против мира и човечности.

 

 

63. дан (25. мај)

У два наврата бомбардован Ремонтни завод у насељу Ждраљица на периферији Крагујевца. У нападу на Шабац оштећена је основна школа „Лаза Лазаревић“ и више околних стамбених зграда. Са седам пројектила је бомбардован далековод у Бољевачкој шуми, код Обреновца.

Министри иностраних послова Грчке и Чешке, Јоргос Папандреу и Јан Каван, најавили су свој мировни план за Балкан, који предвиђа краткотрајан прекид ваздушних удара НАТО на Југославију како би се дала прилика дипломатским напорима за решење тзв. косовске кризе. Папандреу и Каван су у недељу у Пекингу објавили заједнички апел у којем су се заузели за дводневну супензију вадушних напада на СР Југославију. План је обухватао и предлог условног учешћа српских војних снага у међународним мировним снагама које би биле распоређене на КиМ.

У Москви су почеле и руско-француске консултације о тзв. косовској кризи. Руску страну је представљао амбасадор Борис Мајорски, а француску – представници Министарства спољних послова и Министарства одбране. Политички директори министарстава иностраних послова земаља чланица ЕУ су припремили састанак у Бону, како би размотрили пакт о стабилности Балкана у циљу економске реконструкције региона. Овај састанак је био припремни скуп за велику конференцију шефова дипломатија ЕУ.

 

 

64. дан (26. мај)

Два детета су погинула, а једно је тешко рањено од бомбе коју је НАТО бацио у селу Радосте, западно од Ораховца. Једно 13-годишње дете је погинуло на лицу места, док је друго подлегло ранама на путу до болнице. Гађане су старе, напуштене бараке на подручју Раље. Гађан већ срушени мост на аутопуту Београд-Ниш преко реке Јасенице код Велике Плане.

Са неколико пројектила трећи пут од почетка НАТО агресије бомбардована је зграда Телевизије Нови Сад. Бомбардована складишта „Југопетрола“ у Бору и у Прахову, која су у ранијим нападима већ били потпуно уништена. Поново је гађана трафо-станица у кругу фабрике бакра Рударско-топионичарског басена.

Заменик америчког државног секретара Строб Талбот је изјавио да НАТО и даље одлучно тражи потпуно повлачење југословенских трупа са КиМ и централну улогу НАТО у међународним снагама које ће бити послате у покрајину. Талбот се успротивио се идеји да на КиМ остане део снага безбедности СРЈ. Он је додао да би, након потпуног повлачења југословенских снага са КиМ, међународна заједница могла разматрати повратак дела снага које би обављале јасно дефинисане дужности под строгим надзором.

 

 

65. дан (27. мај)

Авијација НАТО је 65. дана извршила највећи број полетања од почетка агресије – 741. У нападима је учествовало 308 авиона.

Дејана (5) и Стефан Павловић (8) и 29-годишња Биљана Момчиловић погинули су у бомбардовању Раље. У исто време гађана су подручја приградских насеља Макиш и Остружница, као и рејон Бубањ потока. Бомбардовани су телевизијски и поштански релеј на брду Забучје код Ужица. Испаљено више од 10 пројектила на фарму пољопривредног добра „Добричево“ код Ћуприје.

У најжешћем нападу на Куршумлију, највише бомбардовано приградско насеље Марковићи. Троје људи је погунуло, а двоје рањено у бомбардовању села Ђелекаре и Горња Будрига у општини Косовска Витина. Са два пројектила гађан је магацин ТП „Грмија“ у мест Лебане.

Тужилац Међународног суда за ратне злочине у бившој Југославији, Луиз Арбур, саопштила је да је подигла оптужнице против председника СРЈ Слободана Милошевића, председника Србије Милана Милутиновића, потпредседника савезне владе Николе Шаиновића, Министра унутрашњих послова Србије Влајка Стојиљковића и начелника Генералштаба Војске Југославије генерала Драгољуба Ојданића. Арбур је додала да је за оптуженима расписана међународна потерница и „апеловала да се сами предају Трибуналу“. Одлука Трибунала да подигне оптужницу против шефа државе и у завршници мировних преговора о КиМ, оцењена је у првим диломатским реаговањима као политички потез, чији је циљ минирање мировног процеса.

Западне земље и специјализоване светске финансијске институције почеле су у Бону разговоре о зачетку својеврсног Маршаловог плана за обнову југоисточне Европе, након окончања агресије на СР Југославију. Шеф немачке дипломатије Јошка Фишер позвао је представнике тридесетак земаља и светских организација да раде на „амбициозном пројекту за унапређење демократије и економског развоја на Балкану“. Поред земаља Европске уније, на састанку су и представници НАТО, ОЕБС, Организације за економску сарадњу и развој, Европске банке за реконструкцију и развој, Европске инвестиционе банке, Светске банке, Међународног монетарног фонда, Јапана и Канаде.

 

 

66. дан (28. мај)

Најмање троје људи је погинуло, а више је рањено у нападу на Алексинац. Срушено је 10 кућа до темеља, а око 30 је оштећено. Потпуно је уништен телекомуникациони релеј на Запучју код Ужица. Поново је бомбардована електро-мрежа у Србији на подручју Београда, Ниша, Алексинца, Пирота, Владичиног Хана и неколико градова на КиМ. Бомбардована индустријска зона у северозападном делу Ниша. У рејону Пирота бомбардовано насеље „Танаско Рајић“ у југоисточном делу града, викенд-насеље „Свети Јован“ и Црни врх на Старој Планини. Гађан мост на Јужној Морави у Владичином Хану.

Војни команданти НАТО су добили политички пристанак да нападају и цивилне телефонске и компјутерске мреже у Југославији како би се пресекла комуникација између Београда и југословенских снага безбедности на КиМ. План НАТО је био да се пресеку главни телефонски системи, направи хаос у компјутерском систему и систему мобилне телефоније.

Специјални изасланик руског председника Виктор Черномирдин је допутовао у Београд. После краће изјаве новинарима на сурчинском аеродрому одмах је отишао на разговор са југословенским председником Слободаном Милошевићем. „Резултат је требало да долети данас са мном“, рекао је Черномирдин, мислећи на Ахтисарија који је требало такође да допутује у Београд. Он је објаснио да Ахтисари није дошао у Београд због одлуке Хашког трибунала да подигне оптужницу против Слободана Милошевића, али је изразио наду да ће заједно са њим ипак доћи у Београд после још једне рунде трипартитних разговора (Талбот-Ахтисари-Черномирдин) у Москви.

Jедан од основних циљева посете специјалног изасланика руског председника Виктора Черномирдина Београду било је разјашањавање позиције југословенског руководства о размештању медународних снага на КиМ.

Руска позиција у вези с овим питањем је била да снаге СРЈ не треба да буду потпуно повучене са КиМ, већ само смањене до одређеног нивоа, јер међународне снаге неће моћи да делују у безбедносном вакууму. Русија је предлагала и да команду над међународним контигентом преузме једна од неутралних држава, рецимо Финска, док су САД упорно тражиле да команду има НАТО. САД су Русији предлагале да командант руског контигента преузме и улогу заменика командата међународних снага на КиМ. Руски војно-дипломатски кругови су истицали да је Русија спремна да у мировној операцији на КиМ учествује са 10.000 војника.

 

 

67. дан (29. мај)

Због дејствовања авијације НАТО на електро-енергетски систем дошло је до готово потпуног прекида снабдевања електричном енергијом у Србији.

После бомбардовања пруге и железничког моста у Штрпцима и Бистрици, као и моста за друмски саобраћај, такође у Бистрици, Прибој је сасвим одсечен од осталих делова и Србије и Црне Горе. Гађана фабрика грађевинског материјала „Милоје Закић“ у Вучитрну. Бомбардован ужи центар Ћуприје са дванаест пројектила. У Новом Саду је поново на мети била већ готово потпуно разорена зграда ТВ Нови Сад. Бомбардовано куршумлијско приградско насеље Марковићи. Са најмање седам пројектила бомбардовано је село Висибаба код места Шеварице у ужичком крају.

Бела кућа је „реаговала опрезно“ на саопштење југословенских власти да прихватају основне принципе за решавање тзв. косовске кризе које је 6. маја у Бону усвојила група седам индустријски најразвијенијих земаља и Русије (Г8). „Ако су стварно спремни да прихвате оквир који је усвојила Г8, ми морамо да проверимо да ли ће то прихватање бити праћено и делима“, рекао је један званичник Беле куће. НАТО је такође са „великом опрезношћу“ примио вест да Југославија прихвата принципе седам водећих земаља Запада и Русије (Г8), изјавио је један званичник алијансе. „Ми са великом опрезношћу примамо ту врсту изјава и видећемо да ли ће дела пратити речи“, изјавио је званичник. Француска и Немачка су предложиле сазивање састанка политичких директора министарстава иностраних послова Г-8 на коме би се размотрила изјава Београда о спремности да прихвати мировни план те групе. „Француска и Немачка сматрају да је неопходно да се испита да ли садржај те изјаве може да води до политичког решења на основама наших принципа“, наведено је у саопштењу немачког Министарства иностраних послова о заједничкој изјави са немачко-француског самита у Тулузу.

 

Битка на караули Морине

Командант Приштинског корпуса Војске Југославије генерал-мајор Владимир Лазаревић оптужио је НАТО да директно помаже „настојања наоружаних група албанских терориста да продру на југословенску територију“ и оценио да је „тим покушајима почела нова фаза агресије на СР Југославију“.

НАТО је током послеподнева „вршио снажне ударе у рејону карауле Морине“ на југословенско-албанској граници, након чега је нешто источније од тог места „почео напад наоружаних терориста и припадника албанске армије“, рекао је Лазаревић у интервјуу америчком дневнику „Вашингтон пост“. Према Лазаревићевим речима, НАТО је у околини карауле Морине за око пола часа лансирао више од 30 пројектила, али је истакао да су „терористи разбијени уз велике губитке“. Лазаревић је рекао, такође, да је „пре два дана у раним јутарњим часовима, група од око 600 терориста из Албаније, уз артиљеријску подршку албанске армије покушала да пређе југословенску границу на Врбничком правцу, односно на путу Кукеш-Призрен, преко планине Паштрик“.

„Те снаге су разбијене и нанети су им огромни губици, о чему су писала чак и страна средства информисања, а међу погинулима били су и плаћеници из редова Легије странаца, муџахедини и припадници специјалних британских одреда САС“, рекао је генерал Лазаревић. „Антитерористичка операција на КиМ завршена је још 9. маја, када су разбијене албанске терористичке групе, након чега је Врховна команда донела одлуку да се део јединица врати у матична касарне“, рекао је Лазаревић.

 

 

68. дан (30. мај)

Седам пројектила је пало је на подручје Врања. Једна особа је погинула, а једна је тешко рањена. Бомбардовано је подручје полуострва Луштица, на улазу у Боку которску. У бомбардовању Пирота причињена је велика метеријална штета. Гађан је и телевизијски репетитор на брду Козарица, поред Димитровграда. Са неколико пројектила гађана је Дуванска индустрија у Нишу.

Бомбардовано је приградско насеље Валакоње-Буково у Бољевцу. Силина детонација обарала је чак и дрвеће на земљу. Преко 30 пројектила пало је на Београд. Бомбардовани су село Звечка код Обреновца, Остружница, брдо Стражевица, село Јаково и Бубањ Поток. Једно лице је погинуло, а шест рањено у бомбардовању тунела на путу Призрен-Брезовица код Горњег села. У Косовској Витини је бомбардовано православно гробље. Авијација НАТО дејствовала на подручју села Дубрава код Истока и Бијело Поље код Пећи, као и подручју општине Липљан. У исто време гађана је околина Качаника и планина Голеш.

 

Злочин на мосту у Варварину

Са четири пројектила, срушен је мост преко Велике Мораве у Варварину. Мост је због пијачног дана, али и празника Света Тројица био пун људи. У том нападу, погинуло је 10 цивила, а 16 их је теже повређено.

У првом налету су два авиона надлетали мост и испалили две ракете, које су га потпуно уништиле. Мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом срушен у Морави. У првом нападу је убијено троје људи, а најмање пет је рањено. Неколико минута касније су се авиони вратили и испалили још две ракете при чему је убијено седам људи који су у међувремену дошли на мост како би помогли настрадалима у првом удару. У другом налету рањено је још 12 људи.

 

 

69. дан (31. мај)

Авијација НАТО бомбардовала је санаторијум у Сурдулици. Са два пројектила погођен је старачки дом у санаторијуму и павиљон у тој здравственој установи насељен избеглицама. Погинуло је 20 људи.

У бомбардовању Рипња погинула је једна особа, а једна је тешко рањена. У том нападу срушене су три куће. Гађан је објекат у Волгиној улици, у густо насељеном делу Звездаре. Од гелера су оштећени многи стамбени објекти на потезу од Волгине до Булевара Краља Александра. У Клиничко-болничком центру "Звездара" је амбулантно збринуто осам грађана који су посечени стаклом или лакше рањени у ракетирању Волгине улице.

У поновљеном нападу на подручје Београда, гађани су на далековод у Бољевачкој шуми према Обреновцу, радио-предајник у селу Звечка код Обреновца, а поново је бомбардован Рипањ.

Гађано је разводно постројење термоелектране "Никола Тесла А" у Обреновцу. Испаљено је пет пројектила на Макишко поље, а гађано је и подручје Миљаковачке шуме. У бомбардовању православног гробља у Приштини оштећено је преко сто гробова и споменика, а знатно је оштећена и стара капела.

Трећи пут од почетка агресије, бомбардована су постројења за снабдевање Војводине електричном енергијом на Римским шанчевима надомак Новог Сада. Бомбардована је и Рафинерија уља на Панчевачком путу.

Представник ЕУ за Југославију, фински председник Марти Ахтисари изјавио да ће Русија одустати од противљења мировним снагама за КиМ са НАТО у језгру и да све коначно зависи од пристанка власти у Београду, а не од преговора других страна. Изјаснивши се против "претераног оптимизма", он је рекао да се нада да ће са руским изаслаником Виктором Черномирдином допутовати у Београд и донети заједничку понуду. Понуда ће бити утемељена на раније договореној основи, укључујући повлачење војске и полиције са КиМ и улазак "врло јаких" снага безбедности, са језгром сачињеним од војника из "кључних земаља НАТО и Русије". Као кључне тачке договора САД, ЕУ и Русије он је описао "снагу и природу мировне мисије и нужност повлачења српских снага". Према његовим речима, војно присуство на КиМ неће бити класичне мировне снаге Уједињених нација, за какве се Москва залаже, него снаге сличне онима у БиХ.

 

 

70. дан (1. јун)

У нападу НАТО на Нови Пазар погинуо је двогодишњи Марко Симић, и још најмање девет становника тог града. Више од 20 људи је рањено у овом нападу. Бомбардоване су трафо-станице на Бежанијској коси и у Лештанима, због чега је било потпуно прекинуто снабдевање потрошача у Београду и већем делу Војводине. Поново је гађано складиште „Југопетрола“ у Смедереву. Са више од 50 пројектила бомбардовани су углавном цивилни циљеви на КиМ и реон карауле Горожуп. У извештају Покрајинског центра за обавештавање наводи се да је најжешћи напад претрпела општина Призрен, на чију је територију испаљено 34 пројектила, од којих је 20 пало у реону карауле Горожуп.

Министар иностраних послова СР Југославије Живадин Јовановић послао је писмо шефу немачке дипломатије Јошки Фишеру у којем истиче да СРЈ прихвата принципе групе седам најразвијенијих држава света и Русије (Г8) за решење тзв. косовске кризе. Савезни министар је у писму истакао да СРЈ прихвата принципе групе Г8, укључујући присуство Уједињених нација, о чему треба да се донесе резолуција Савета безбедности.

Председник Финске Марти Ахтисари изјавио је да ће у отпутовати у Београд са специјалним изаслаником руског председника Виктором Черномирдином како би југословенским званичницима представио мировне услове. „Разјаснићемо под којим условима је могуће доћи до мира. Заправо то ће бити пријатељска понуда народу Југославије за постизање услова за мир“, рекао је Ахтисари финском радију.

 

 

71. дан (2. јун)

Поново су гађана складишта „Нафтагас промета“, десетак километара удаљена од Сомбора. На овај објекат испаљене су две ракете које су потпуно разориле остатке складишта. Оштећења су нанета и кућама у оближњем селу Чонопља.

Гађани су ТВ репетитори: Радио-телевизије Србије на Бесној Кобили код Врања,  предајник ТВ Краљево на Борчи код Краљева, репетитор на Црном врху у општини Јагодина, репетитор на брду Козарица изнад Димитровграда и репетитор РТС на Иришком венцу недалеко од Новог Сада.

Поново је бомбардовано и пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја. Авијација НАТО дејствовала је у општинама Призрен, Липљан, Пећ и Приштина, углавном по цивиним циљевима.

Грчки премијер Костас Симитис изјавио је да се окончање рата у Југославији може очекивати до 13. јуна када су избори за Европски парламент.

После вишедневног договарања и одлагања, руски посредник Виктор Черномирдин и представник Европске уније Марти Ахтисари допутовали су у Београд да би председнику СРЈ Слободану Милошевићу представили коначни план за окончање агресије, претходно усаглашен у Бону. Черномирдин је пре поласка за Београд изјавио да постоје „реалистичне шансе да мировни план усаглашен у Бону доведе до прекида сукоба на Косову“.

„Управо смо завршили врло тежак преговарачки процес. Дошли смо до заједничког приступа“, реко је Черномирдин. Нагласили смо принцип да је КиМ део Југославије. Мировни процес треба да буде под окриљем УН. Нагласили смо да морамо створити услове за повратак избеглица и безбедан живот“, истакао је руски изасланик. Према његовим речима, најважније је било да се сачини документ између Југославије и НАТО „о повлачењу српских снага и роковима за размештање мировних снага“. После тога, рекао је Черномирдин новинарима, „прогласиће се примирје“ после кога ће уследити резолуција УН.

Међународни суд правде одбио је захтев СРЈ да нареди прекид бомбрадовања. Суд је оценио да није надлежан за изрицање такве привремене мере, коју је Југославија тражила налазећи да је жртва флагрантног кршења међународног права нелегалном употребом силе.

 

 

72. дан (3. јун)

Авијација НАТО је  извршила више од 20 напада на подручју Косова и Метохије, испаливши око 200 пројектила. Посебно је на мети била околина Призрена: фабрика чајева „Фармакос“, подножје планине Паштрик и десна обала Белог Дрима. У пет налета је бомбардовано насеље Марковићи код Куршумлије, у најжешћем нападу од почетка агресије. Четврти пут од почетка агресије бомбардован је мост преко реке Јасенице на аутопуту Београд-Ниш код Велике Плане. У исто време са два пројектила је гађан и железнички мост преко Јасенице на прузи Велика Плана-Београд. Бомбардовано је складиште предузећа „Нафтаплин“ између Кљајићева и Чонопље.

Председник СР Југославије Слободан Милошевић је прихватио мировни предлог за који су у Београд донели међународни посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин.

 

Текст плана који су донели Ахтисари и Черномирдин

Да би се кренуло према решењу кризе, треба да буде постигнут споразум о следећим приниципима:

1. Тренутно и проверљиво окончање насиља и репресије на КиМ.

2. Проверљиво повлачење са КиМ свих војних, полицијских и паравојних снага према брзом временском распореду.

3. Распоређивање на КиМ под окриљем УН, ефикасних међународних цивилних и безбедносних контингената, која ће деловати као што то може да буде одлучено на основу главе 7. Повеље УН и способних да гарантују испуњење заједничких циљева.

4. Међународно безбедносно присуство, уз суштинско учешће НАТО, мора бити распоређено под уједињеном командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за цело становништво на КиМ и да олакша безбедан повратак свих расељених лица и избеглица својим домовима.

5. Установљавање привремене администрације за КиМ, као дела међународног цивилног присуства, о којој ће одлучити Савет безбедности УН, под којим ће народ КиМ моћи да ужива суштинску аутономију унутар СРЈ. Привремена администрација ради обезбеђења прелазне управе, за време док се успоставља и надгледа развој услова за миран и нормалан живот за све становнике КиМ.

6. Након повлачења, једном договореном броју југословенског и српског особља биће дозвољено да се врати ради обављања следећих дужности:

- веза са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством,

- обележавање и чишћење минских поља,

- одржавање присуства на местима српске баштине,

- одржавање присуства на кључним граничним прелазима.

7. Безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица под надгледањем УНХЦР и неометан приступ хуманитарних организација КиМ.

8. Политички процес усмерен према постизању привременог политичког оквирног споразума којим се обезбеђује суштинска самоуправа за КиМ, уз пуно узимање у обзир споразума из Рамбујеа и принципа суверенитета и територијалног интегритета СРЈ и других држава у региону, као и демилитаризација ОВК. Преговори између страна око решења не би смели да одложе или ометају успостављање демократских самоуправних институција.

9. Свеобухватан приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона. То ће укључити спровођење Пакта стабилности за југоисточну Европу уз широко међународно учешће ради даљег унапређивања демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње.

10. Прекид војних активности ће захтевати прихватање горе изложених принципа, уз истовремену сагласност са другим петходно идентификованим тражењем елемената који се прецизирају у доњој фусности. Затим ће бити брзо закључен Војно-технички споразум којим ће, између осталог, бити прецизирани додатни модалитети, укључујући и улогу и функције југословенског/српског особља на КиМ.

Повлачење

- Поступак повлачења, укључујући и фазни, детаљан временски редослед, као и обележавање тампон зоне у Србији, иза које ће се снаге повући.

Особље које се враћа

- опрема за особље које се враћа
- делокруг њихових функционалних одговорности
- временски распоред њиховог повратка
- одређивање географских зона њиховог деловања
- правила која руководе њихов однос са међународним безбедносним присуством и међународном цивилном мисијом.

Текст садржи фусноту која гласи:

- Убрзан и прецизан временски распоред за повлачење који значи, нпр. седам дана за окончање повлачења, извлачење наоружања ПВО ван зоне међусобне сигурности од 25 километара, у року од 48 сати.

- Повратак особља ради обављање четири горе неведене функције биће извршен уз синхронизацију међународног безбедносног присуства биће ограничен на мали договорени број (стотине, а не хиљаде).

- Суспензија војних дејстава ће се догодити након отпочињања повлачења, које се може проверити.

- Расправа о војно-техничком споразуму и његово постизање неће продужити претходно утврђено време за повлачење.

 

Скупштина Републике Србије прихватила план, само Радикали против

Скупштина Србије прихватила је предлог који су донели Ахтисари и Черномирдин, и који је већ прихватио Слободан Милошевић. За прихватање предлога је гласало 136 посланика, 74 је било против, три су била уздржана, а један посланик није гласао. Једино су посланици Српске радикалне странке гласали против овог предлога. Лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ је рекао да су радикали у Скупштини Србије гласали против плана за КиМ који су понудили руски изасланик Виктор Черномирдин и изасланик Европске уније Марти Ахтисари јер је то „план НАТО-а“.

 

 

73. дан (4. јун)

Са неколико пројектила је гађан реон Батајничког аеродрома. Бомбардована је околина фрушкогорских села Бранковац и Чот.

Европска унија је изјавила да је спремна да преузме организацију прелазне цивилне управе на КиМ, као и да прихвати значајну улогу у послератној обнови КиМ. На Самиту ЕУ у Келну затражено је од Комисије ЕУ да већ до краја јуна изради предлоге за стварање агенције која би се бавила спровођењем програма обнове. Та агенција би требало већ до краја лета да започне да ради. Истовремено, ЕУ је позвала и друге земље да дају што је могуће великодушније прилоге. На самиту, последњем у организацији Немачке, која је до 1. јула председавајући ЕУ, изречено је мишљење да би за финансирање повратка избеглица одмах могла да буду стављена на располагање средства од око 400 милиона марака из постојећих резерви буџета ЕУ.

Постигнут је договор да се војни представници НАТО и Војске Југославије састану 5. јуна на југословенско-македонској граници. Одређено је да тим НАТО предводи британски генерал Мајкл Џексон.

Политички директори министарстава иностраних послова седам најразвијенијих земаља света (Г-7) сагласили су се о садржају нацрта резолуције Савета безбедности УН о КиМ. Остало је да се са текстом сложи и Русија, на састанку који је паниран за 6. јун. После министарског састанка Г-8, текст би требало да буде упућен Уједињеним нацијама у Њујорк, где би требало да започне формална процедура за доношење резолуције о КиМ.

 

 

74. дан (5. јун)

Авијација НАТО углавном је дејствовала на подручју Косова и Метохије. Бомбардовано је шире подручје општине Призрен, као и Приштина, а на село Пиране на путу Призрен-Ђаковица су бачене касетне бомбе. Бомбардована је пољопривредна организације "Агровршац" у Вршцу.

Састанак представника Војске Југославије и НАТО о детаљима повлачења југословенских снага са КиМ почео је код места Блаце на југословенско-македонској граници. Састанак је одржан у кафани "Европа", иза затворених врата. Југословенску страну је предводио генерал Обрад Ковачевић, а НАТО британски генерал Мајкл Џексон. Један од представника НАТО, мајор Треј Кејт, је изјавио да ће југословенској страни бити предочен споразум о повлачењу снага око којег неће бити преговарања. Он је још рекао да ће Војска Југославије добити 24 часа да започне повлачење са КиМ, након чега би бомбардовање СРЈ било заустављено.

"Циљ сусрета је да генерал Џексон преда војно-технички споразум којим се детаљно прецизирају обавезе ВЈ, МУП и других југословенских снага на КиМ и одређују рокови за поштовање услова које је утврдила Група 8", наведено је у саопштењу НАТО из Скопља.

Међунардони монетарни фонд и Светска банка су саопштили да ће агресија НАТО на СР Југославију коштати суседне земље око 2,2 милијарде долара, што је више од предвиђеног. Крајем априла ММФ и Светска банка су проценили да ће у најгорем случају за ове сврхе бити потребно око 1,8 милијарди долара. Од укупне суме од 2,2 милијарде, 760 милиона долара било би издвојено као хуманитарна помоћ за шест најугроженијих земаља.

 

 

75. дан (6. јун)

На подручје Косова и Метохије испаљено је више од 30 пројектила. Бомбардовано је село Церово код Бијелог Поља. Терористи ОВК су код места Бесиње, на путу Подујево-Приштина напали аутобус "Космет турса", при чему је рањено петоро људи.

У бази НАТО у Куманову су настављени разговори југословенске делегације и представника НАТО. Југословенску делегацију је предводио заменик начелника Врховне команде Војске Југославије, генерал пуковник Светозар Марјановић, који није учествовао у првим разговорима у месту Блаце на југословенско-македонској граници 5. јуна. Делегацију је чинило 13 представника, од којих је било десет представника ВЈ, међу којима су били помоћник начелника штаба Врховне команде, генерал пуковник Благоје Ковачевић, високи официр Министарства унутрашњих послова Србије, генерал пуковник Обрад Стевановић и помоћник савезног министра иностраних послова и портпарол МИП-а Небојша Вујовић.

Портпарол НАТО потпуковник Робин Клифорд изјавио је да би разговори у Куманову могли да трају цео дан, али је додао да верује да ће југословенска страна потписати план о повлачењу њених снага са КиМ. Југословенска делегација је предложила да време повлачења не буде 7, већ 14 дана, како би се избегао безбедносни вакуум на КиМ.

Немачки министар одбране Рудолф Шарпинг оценио је да ће најмање три године бити потребно да међународне мировне снаге остану на КиМ.

НАТО је саопштио да постоје први знаци припрема повлачења Војске Југославије са КиМ, као и смањивање војних активности на северу и централном делу Покрајине. Портпарол НАТО Џејми Шеј на конференцији за новинаре у седишту НАТО у Бриселу је изнео податке да је један воз са опремом и војним особљем кренуо из Урошевца, на југу КиМ, према северу покрајине, и прошао кроз Липљан према Косову Пољу.

 

 

76. дан (7. јун)

Бомбардовани су телевизијски репетитори на Руднику. Метохија је бомбардована са више од 30 пројектила. Бомбардовано је куршумлијско насеље Марковићи.

Шеф војне делегације НАТО у Куманову, генерал Мајкл Џексон, изјавио је да са југословенским војним званичницима није постигнут договор о повлачењу Војске Југославије са КиМ. Он је новинарима рекао да НАТО "нема алтернативу него да настави и чак интензивира" ваздушне ударе против Југославије. Џексон се новинарима обратио након разговора који су трајали од 5. јуна и прочитао изјаву у којој је навео да је задатак две војне делегације био да се договоре како да "политички договор постане војна реалност на терену". "Југословенска делегација је изнела предлог који не би гарантовао безбедан повратак свих избеглица нити потпуно повлачење југословенских снага", казао је Џексон.

САД су саопштиле да се бомбардовање Југославије наставља после неуспеха преговора о повлачењу југословенских снага са КиМ и да ће разговарати са својим савезницима и Г-8 како би се одлучили следећи кораци. Министри иностраних послова Г-8 су започели у Бону састанак посвећен формулисању нацрта резолуције Савета безбедности УН.

Седамдесет дана ваздушне агресије на Југославију коштало је НАТО седам милијарди долара, или сто милиона долара дневно, објавио је лондонски "Financial Times".

 

 

77. дан (8. јун)

НАТО је интензивирао ваздушне нападе на СР Југославију. Након седам мирних дана подручје Новог Сада је поново било на удару. Бомбардовани су рафинерија нафте и насеља Шангај, Буковац, Бранковац и околина Бешке. Рањено је више од десет људи. После пет дана, бомбардован је Београд, посебно подручје Батајнице. Бомбардована је рафинерија нафте у Панчеву. Подручје Дечана и Косовске Митровице је гађано са више од 20 пројектила. Поново је бомбардовано пољопривредно добро „Добричево“ код Ћуприје.

Министри иностраних послова Г-8 су постигли споразум о нацрту резолуције Савета безбедности УН којом се одобравају мировне снаге за КиМ, чије ће језго чинити НАТО, изјавио је у Келну портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин. Нацрт резолуције Савета безбедности УН о КиМ о којој су се договорили министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља света и Русије (Г-8) није садржао појединости о командној структури међународних мировних снага. Текст који је усвојен после дводневног министарског скупа Г-8 предвиђа да ће ваздушни напади НАТО бити обустављени када почне повлачење југословенских снага са КиМ, после чега започиње права примена резолуције.

САД су саопштиле да ће НАТО појачавати нападе на Југославију све док председник Слободан Милошевић не почне да повлачи војску и полицију са КиМ. "Предвиђам појачање напада у наредних неколико дана", изјавио је портпарол Пентагона, Кенет Бејкон.

Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, је изјавио да ће се ова организација обавезати да неће нападати југословенске снаге које се буду повлачиле са КиМ. "ОВК ће ускоро објавити да ће се уздржати од напада на српске снаге у повлачењу", рекао је Тачи новинарима након што је у Келну разговарао са америчким државним секретаром Мадлен Олбрајт.

 

 

78. дан (9. јун)

Потписан војно-технички споразум у Куманову. Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244.

 

Резолуција 1244

Савет безбедности,

Имајући у виду принципе и циљеве Повеље Уједињених нација, укључујући примарну одговорност Савета безбедности за очување међународног мира и безбедности,

Подсећајући на своје резолуције 1160 (1998) од 31. марта 1998, 1199 (1998) од 23. септембра 1998, 1203 (1998) од 24. октобра 1998. и 1239 (1999) од 14. маја 1999,

Изражавајући жаљење због тога што није дошло до потпуног поштовања захтева из ових резолуција,

Одлучан да разреши озбиљну хуманитарну ситуацију на Косову, у Савезној Републици Југославији, и осигура безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица њиховим домовима,

Осуђујући све акте насиља против становника Косова као и терористичке акте било које стране,

Подсећајући на саопштење генералног секретара УН од 9. априла 1999. у коме се изражава забринутост због хуманитарне трагедије која се одвија на Косову,

Поново потврђујући право свих избеглица и расељених лица да се врате својим домовима у безбедности,

Подсећајући на надлежност и мандат Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију,

Поздрављајући опште принципе о политичком решењу за косовску кризу који су усвојени 6. маја 1999. године (С/1999/516, анекс 1 уз ову резолуцију) и такође поздрављајући то што СР Југославија прихвата принципе који су наведени у тачкама 1-9 у папиру који је поднет у Београду 2. јуна 1999. године (С/1999/649, анекс 2 уз ову резолуцију) и сагласност СР Југославије на тај папир,

Поново потврђујући приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава региона, како је наведено у Хелсиншком документу и Анексу 2,

Поново потврђујући апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово,

Утврђујући да ситуација у региону и даље представља претњу међународном миру и безбедности,

Одлучан да обезбеди сигурност и безбедност међународног особља и спровођење обавеза које проистичу из ове резолуције од стране свих на које се она односи, и делујући у том циљу у складу са Главом VII Повеље Уједињених нација,

1. Одлучује да политичко решење за кризу на Косову треба да буде засновано на општим принципима из анекса 1 и како је даље разрађено у принципима и другим траженим елементима из анекса 2;

2. Поздравља то што СР Југославија прихвата принципе и друге тражене елементе који се помињу у горе наведеном ставу 1, и захтева пуну сарадњу СР Југославије у циљу њихове брзе примене;

3. Нарочито тражи да СР Југославија одмах обустави насиље и репресију на Косову на начин који се може верификовати, и да започне и оконча повлачење у фазама са Косова, на начин који се може верификовати, свих војних, полицијских и паравојних снага, у складу са хитним распоредом, са чим ће бити синхронизовано распоређивање међународног безбедносног присуства на Косову;

4. Потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2;

5. Одлучује о распоређивању цивилног и безбедносног присуства на Косову, под покровитељством УН, са одговарајућом опремом и особљем, како се то тражи, и поздравља сагласност СР Југославије за такво присуство;

6. Тражи од генералног секретара да именује, након консултација са Саветом безбедности, специјалног представника који ће контролисати имплементацију цивилног присуства и даље тражи од генералног секретара да да инструкцију свом специјалном представнику да врши координацију са међународним безбедносним присуством како би се обезбедило да оба присуства раде у правцу истих циљева и да се међусобно помажу;

7. Овлашћује државе чланице и одговарајуће међународне организације да успоставе међународно безбедносно присуство на Косову, како се наводи у ставу 4 анекса 2 уз сва неопходна средства како би могло да обави своје одговорности из доле наведеног става 9;

8. Потврђује потребу за хитним и што скоријим распоређивањем ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, и захтева да стране у потпуности сарађују приликом његовог распоређивања;

9. Одлучује да ће одговорности међународног безбедносног присуства које ће бити распоређено и деловати на Косову укључивати:

a) одвраћање од обнове непријатељстава, одржавање и према потреби, наметање прекида ватре, обезбеђивање повлачења и спречавања повратка на Косово снага савезне и републичке војске, полиције и паравојних јединица, осим како је предвиђено у тачки 6 анекса 2;

b) демилитаризацију Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, како се захтева у ставу 15;

c) успостављање безбедног окружења у коме избеглице и расељена лица могу да се врате својим кућама у безбедности, а међународно цивилно присуство може да функционише, у коме привремена управа може да буде успостављена и хуманитарна помоћ испоручивана;

d) осигурање јавне безбедности и реда док међународно цивилно присуство не преузме одговорност за спровођење тог задатка;

e) надгледање уклањања мина док међународно цивилно присуство, према потреби, не преузме одговорност за тај задатак;

f) одговарајућу подршку и блиску координацију са радом међународног цивилног присуства;

g) обављање дужности надгледања границе како је тражено;

h) обезбеђење заштите и слободе кретања за себе, за међународно цивилно присуство и друге међународне организације;

10. Овлашћује генералног секретара да уз помоћ одговарајућих међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, и које ће обезбедити прелазну управу при ћему ће успостављати и надгледати развој привремених демократских институција самоуправе, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова;

11. Одлучује да ће главне одговорности цивилног присуства укључивати:

a) унапређење успостављања, до коначног решења, суштинске аутономије и самоуправе на Косову, узимајући у потпуности у обзир анекс 2 и споразуме из Рамбујеа (С/1999/648);

b) обављање основних цивилно-управних функција тамо где је и колико је то потребно;

c) организовање и надгледање развоја привремених институција за демократску и аутономну самоуправу, до коначног политичког решења, укључујући и одржавање избора;

d) преношење, у складу са успостављањем тих институција, својих административних задатака, а надгледајући и подржавајући учвршћивање локалних привремених институција Косова и других активности у правцу грађења мира;

e) олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова, узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа (С/1999/648);

f) у коначној фази, надгледање преноса власти са привремених институција Косова на институције које ће бити успостављене у складу са политичким решењем;

g) подршку реконструкцији кључних објеката инфраструктуре и другој економској реконструкцији;

h) подршку сарадњи са међународним хуманитарним организацијама, и хуманитарној помоћи унесрећенима;

i) одржавање цивилног реда и закона, укључујући и успостављање снага локалне полиције, а у међувремену, путем распоређивања међународног полицијског особља које ће радити на Косову;

j) заштиту и унапређење људских права;

k) осигурање безбедног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове на Косову;

12. Истиче потребу координираних операција хуманитарне помоћи, као и да СР Југославија дозволи неометан приступ Косову хуманитарним организацијама за пружање помоћи и сарађује са таквим организацијама како би се обезбедила брза и ефикасна достава хуманитарне помоћи;

13. Подстиче све државе чланице и међународне организације да дају допринос економској и социјалној обнови као и безбедном повратку избеглица и расељених лица, и истиче, у том контексту, значај сазивања, што је пре могуће, међународне конференције донатора, (нарочито за циљеве у горе наведеном ставу 11г);

14. Захтева пуну сарадњу свих на које се то односи, укључујући и међународно безбедносно присуство, са Међународним кривичним судом за бившу Југославију;

15. Захтева од ОВК и других наоружаних група косовских Албанаца да одмах прекину са свим офанзивним акцијама и да се повинују захтевима за демилитаризацију како то тражи шеф међународног цивилног присуства, у консултацијама са специјалним представником генералног секретара;

16. Одлучује да се забране које су наметнуте у ставу 8 резолуције 1160 (1998) неће односити на оружје и сродну војну опрему које користи међународно цивилно безбедносно присуство;

17. Поздравља рад који је у току у ЕУ и другим међународним организацијама у циљу развијања свеобухватног приступа економском развоју и стабилизацији региона који је погођен косовском кризом, укључујући и имплементацију Пакта стабилности за југоисточну Европу, уз широко међународно учешће, како би се подстакло унапређење демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње;

18. Захтева од свих држава у региону да у потпуности сарађују у спровођењу свих аспеката ове резолуције;

19. Одлучује да се међународно цивилно и безбедносно присуство успостави за почетни период од 12 месеци, које ће се наставити после тога уколико Савет безбедности не одлучи другације;

20. Тражи од генералног секретара да у редовним интервалима подноси Савету извештаје о спровођењу ове резолуције, укључујући и извештаје руководства цивилног и безбедносног присуства, при чему први извештај треба да буде поднет у року од 30 дана од усвајања ове резолуције;

21. Одлучује да се и даље активно бави овим питањем.

Анекс 1

Изјава председавајућег о закључцима са састанка министара Групе 8, одржаног у Петерсбургу, 06. маја 1999. године

Министри Групе 8 су усвојили доле наведене опште принципе о политичком решењу кризе на Косову:

- тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову;

- повлачење војске, полиције и паравојних снага са Косова;

- распоређивање ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства на Косову, које ће подржати и усвојити Уједињене нације, способног да гарантује остваривање заједничких циљева;

- успостављање привремене администрације за Косово о чему ће донети одлуку Савет безбедности Уједињених нација, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот за све становнике Косова;

- безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица и неометан приступ хуманитарних организација Косову;

- политички процес ка успостављању споразума о привременом политичком оквиру, који ће обезбедити суштинску самоуправу на Косову, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверености и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља у региону, и демилитаризацију ОВК;

- свеобухватни приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона.

Анекс 2

Споразум треба да буде постигнут на основу доле наведених принципа како би се кренуло у правцу решавања кризе на Косову:

1. Тренутна и проверљива обустава насиља и репресије на Косову.

2. Проверљиво повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага са Косова, у складу са хитним распоредом.

3. Распоређивање на Косову, под покровитељством Уједињених нација, ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства, способног да гарантује постизање заједничких циљева, које ће деловати, ако се тако одлучи, у складу са Главом VII Повеље.

4. Међународно безбедносно присуство уз суштинско учешће НАТО мора да буде распоређено под јединственом командом и контролом и овлашћено да успостави безбедно окружење за све људе на Косову, као и да олакша безбедан повратак свих расељених лица и избеглица њиховим домовима.

5. Успостављање привремене администрације за Косово као дела међународног цивилног присуства под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије о чему ће одлуку донети Савет безбедности УН. Привремена администрација треба да обезбеди прелазну управу, и да при томе успоставља и надгледа развој привремених демократских самоуправних институција како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова.

6. Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:

- везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством;

- обележавање/чишћење минских поља;

- одржавање присуства на местима српске културне баштине;

- одржавање присуства на главним граничним прелазима.

7. Безбедан и слободан повратак свих избеглица и расељених лица уз надзор УНХЦР (Високог комесара УН за избеглице) и неометан приступ хуманитарних организација Косову.

8. Политички процес у циљу успостављања споразума о привременом политичком оквиру који ће обезбедити суштинску самоуправу за Косово, узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије и других земаља региона, као и демилитаризацију ОВК. Преговори између страна у правцу постизања решења не треба да одлажу или ометају успостављање демократских самоуправних институција.

9. Свеобухватни приступ економском развоју и стабилизацији кризног региона. Ово ће укључити спровођење Пакта стабилности за југоисточну Европу, уз широко међународно учешће како би се даље подстицало унапређење демократије, економског просперитета, стабилности и регионалне сарадње.

10. Суспензија војних активности ће захтевати прихватање горе наведених принципа, уз сагласност за друге већ идентификоване тражене елементе, који су садржани у доле наведеним напоменама.

Затим ће бити хитно закључен војно-технички споразум који ће, између осталог, прецизирати додатне модалитете укључујући улоге и функције југословенског-српског особља на Косову.

Повлачење

Процедуре повлачења, укључујући и повлачење у фазама, детаљни план и разграничење тампон зоне у Србији иза које ће снаге бити повучене;

Особље које се враћа

- Опрема особља које се враћа;

- Оквир за функције које ће обављати;

- Распоред њиховог враћања;

- Географско разграничење области у којима ће они деловати;

- Правила која ће регулисати њихов однос са међународним безбедносним присуством и међународном цивилном мисијом.

Други тражени елементи

- Брз и прецизан распоред повлачења што значи, нпр. 7 дана за окончање повлачења; повлачење оружја за ваздушну одбрану 25 км изван зоне безбедности у оквиру 48 сати;

- Повратак особља за четири горе наведене функције обавиће се уз надзор међународног безбедносног присуства и биће ограничено на мали договорени број (стотине, не хиљаде);

- Обустава војне активности по отпочињању проверљивог повлачења;

- Разговори и постизање Војно-техничког споразума неће прекорачити раније договорени рок за окончање повлачења.

 

 

 

 

Ова хронологија је преузета
са сајта Србел.нет
Објављена је у периоду 13. мај - 31. мај 2013.