Косметом се зора буди,
на огањ мирише.
Сад обуци црно мајко,
нећу доћи више.

Па у небо ти погледај,
ја сам сада горе.
Тамо где је плаветнило
и небеско море.

Својом крвљу бранио
сам своју отаџбину.
Не дам мајко ја Србију,
не дам дедовину!

Пуно их је мајко било,
ал' се Србин не да
И до задње капи крви
неће да се преда!

Не боли ме метак мајко.
Немој сузе лити.
За Србију вреди мрети,
живот изгубити.

Отргну ме од вас мајко
ова земља света.
Душа моја чува стражу,
Кошарама шета.

Написала: Бранка Максимовић

Стихови су посвећени Браниславу Негићу (21) из Бање Ковиљаче, припаднику Војске Југославије који је храбро погинуо од снајперског метка на Косову и Метохији 14. априла 1999. у рејону карауле Кошаре, где су се водиле жестоке борбе са албанским теористима и њиховим помагачима.

Са њим на вечној стражи тог дана остао је војник Данило Војводић и капетан 1. класе Крунослав Иванковић.