Бомбардовање Куршумлије 1999 - www.zlocininadsrbima.com

Бомбардовање Куршумлије 1999



Бомбардовање Куршумлије је назив за ужасан злочин који је од 24. марта до 10. јуна 1999. године извршио НАТО пакт за време трајања геноцидне акције "Милосрдни Анђео".

За 78 дана колико је трајала агресија на Србију и Црну Гору, само на територију општине Куршумлија пало је 432 ракете и мноштво касетних бомби, које су забрањене Женевским конвенцијама о рату.

Куршумлија је једно од места, на које су прве бомбе током агресије пале... Убијени су војници, али највише и цивили. Бројни православни манстири, стари више векова су под бомбама оштећени. Исто тако и школе, болнице, споменици, мостови су срушени итд.

Најмање 15 пута је Куршумлија била жестоко бомбардована авионима НАТО пакта тог пролећа 1999. године, али исто тако су смртоносни пројектили долазили из Јадранског мора, са америчких војних бродова.

Црни дани које Куршумлија памти јесу: 24. март, 2. април, 6. април, 11. април, 13. април, 20. април, 3. мај, 15. мај, 22. мај, 29. мај, 7. јун... Заправо 57 дана је владала ваздушна опасност у кушумлијској општини, на југу Републике Србије подно Копаоника, на гранци централне Србије и АП Косово и Метохија.

Куршумлија је тог црног пролећа изгубила 17 цивила, сви србске националности, а материјална штета је била процењена на 11 милиона немачких марака.

Поред тога бројни грађани Куршумлије су се одазвали позиву отаџбине, те су се прикључили одредима Цивилне заштите, резервним саставима МУП-а Србије и Војске Југославије, на тај начин своје животе уградило у темеље слободе будућих поколења.

 

 

БОМБАРДОВАЊЕ И НАТО АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ 1999.

Нишки хероји - Слађана Станковић - Љиљана Жикић - Паштрик - Абердарева - Обарање Ф117

Милица Ракић - Сања Миленковић - Кошаре - Браћа Милић - Куршумлија - Последице

Миленко Павловић - Зоран Радослављевић - Живота Ђурић - Слободан Перић - Рада Петрушић

Милош Ћирковић - Коста Алексић - Срђан Кошћанин - Бошко Лемић - Горан Шаћировић

Ниш - Бојана Тошовић - Рачак - Мурино - Приштина - Грделичка клисура - Сурдулица

Хронологија 24. март...12. мај - Варварин - Операција Јадран - Марина Милошевић - Нови Пазар

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Савезна Република Југославија (1992-2003) је трећа јужнословенска држава, која је настала крајем априла 1992. током разбијања друге Југославије, проглашењем Устава на Жабљаку, од стране делегата Србије и Црне Горе. У то време на простору Хрватске се водио жестоки рат између снага безбедности Републике Хрватске и крајишких Срба, који су већ формирали Републику Српску Крајину. Док је у Босни и Херцеговини, већ почео крвави рат између Срба и муслимана и Хрвата. Ратови на простору западно од реке Дрине су завршили у лето, односно јесен 1995. године, када је у САД, потписан Дејтоснки мировни споразум.

Одмах након тога америчке војне фирме почињу да активно помажу албанске сепаратисте са Косова и Метохије, тако што су оснивали терористичке кампове у Републици Албанији, дајући им оружје и логистику. Тако је настала албанска ОВК, чији су припадници после илегално убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, шверца, дестабилизације мира и безбедности, провоцирајући са полицијом и Војском Југославије сукобе већих размера.

У пролеће 1998. сукоби између албанских терориста и припадника српске полиције и војске постају све чешћи и жешћи, што се у лето 1998. претворило у отворени рат, са великим губицима на обе стране. Албански терористи су имали цело време подршку Запада.

НАТО пакт је стално претио да ће се укључити у те сукобе и да Београд мора да смањи број војника и полицајаца на Космету, да би се избегла њихова "интервенција".

У јесен 1998. године НАТО пакт почиње да довлачи своје војнике и технику у Вардарску Македонију и Републику Албанију, а некаквим споразумом "Милошевић-Холбрук" избегнута је агресија на Србију 13. октобра 1998. године.

Наредне године, 15. јануара 1999. у косметском селу Рачак, општина Штимље, долази до сукоба припадника србске полиције и албанских терориста, које су западни медији фалсификовали, тако што су лажно извештавали по налогу Виљема Вокера, шефа косовске веривикационе мисије, како су наводно србски полицајци побили албенске цивиле.

Управо тај случај је био окидач за агресију и бомардовање Србије и Црне Горе 1999. што је покушано избећи у Рамбујеу, некаквим преговорима представника Владе Србије и косметских Албанаца. Како ни то није успело, амерички генерал Весли Кларк је наредио бомбардовање, односно покренуо геноцидну акцију "Милосрдни Анђео"... 

 

 

Ситуација у Куршумлији

Куршумлија је насељено место у југоисточној Србији, подно планине Копаоник, удаљено 65 км западно од Ниша, а јужно од Београда 250 км. Надморска висина је 366 метара. Налази се у моравско-нишавској удолини, односно важној раскрсници путева који повезују Европу са Малом Азијом. Данас је Крушумлија на раскрсници регионалног пута Ниш-Приштина. Данас Куршумлија има у околини бројна лечилишта и бање.

Трагови људске цивилизације у овом крају сежу и до праисторијског доба. У доба Римљана Куршумлија је носила назив "Ad Fines", што у преводу значи "на крају", јер се налазила уствари на граници царевине. Касније се у XI веку спомиње у повељама византијских императора.

Стефан Немања, родоначелник династије Немањића и оснивач средњовековне србске државе је своју прву престоницу имао у Куршумлији, а касније у Старом Расу. Управо он је подигао два православна манастира. Приликом осамостаљивања СПЦ, Архиепископ Сава је у Куршумлији успоставио Топличку епархију.


Православни манастир Светог Николе Топличког код Куршумлије

 

Средином XV столећа читав Топлички крај потпада под власт Турака, који су дошли из Мале Азије и донели исламску религију у ове крајеве. Спроводили су терор и страховладу највиших размера, па се део становништва Топлице исељавао на север и запад Балканског полуострва. Тада је Куршумлија добила данашњи назив, јер на турском језику "куршун" значи метак. У то време Куршумлија је била општински центар, а на главном тргу се одвијала купо-продаја олова и сребра далеко позната у целом Османлијском царству.

Почетком XIX века када је Карађорђе подигао устанак Куршумлија је више пута пута нападана, али Станоје Главаш ослободио за кратко само 1806. године. Коначно 1878. године бива ослобођена и улази у састав Кнежевине Србије под власт Милана Обреновића. Тада је кренуо убрзани привредни развој и културни напредак. Муслиманско становништво се повукло ка Стамболу, а долазе досељеници из Црне Горе и Херцеговине, нешто мање и Далмације. У Балканским ратовима 1912-1913 мештани Куршумлије дали су велики допринос у ослобађању Старе Србије.

У Првом светском рату овај крај је буквално опустео, јер је много Топличана попуњавало редове Другог пешадијског пука "Књаз Михаило" Моравске дивизије, једини од педесет пукова Србске војске који је понео титулу Гвоздени пук. И не само то, у читавој Европи за време Великог рата, једино су Топличани подигли устанак против окупатора, што је довело до сурове освете Бугара и Аустроугара 1917. године. У време Краљевине Југославије, Куршумлија је административно потпала под Моравску бановину.


Јунаци бесмртног Гвозденог пука

 

За време Другог светског рата Куршумлија је прво била 1941. окупирана од Немаца, који су је 1942. године уступили Бугарима. Они су спроводили бугаризацију и уништавали све што има везе са Србима. Поред тога, велики злочини су почињени у Блажеву, Бозољину и околним селима. Долазило је и до сукоба партизана и четника, али уз помоћ Црвене армије лета 1944. уследила је превласт комуниста, који су годинама након Другог светског рата спроводили чистке. У време социјалистичке индустријализације много становника овог краја је одлазило "трбухом за крухом" у Прокупље, Ниш, Београд... што је довело до још веће пустоши.

Почетком 1990-их дошло је до нових економских потреса, услед разбијања СФРЈ и ратова у окружењу, хиперинфлације, санкција, прохибиције и сл. Курушумлија опет има одлив становника, који је за кратко заустављен насељавањем србских прогнаника из Крајине и Босне током 1995-1996...

Према попису становништва из 1991. године Куршумлија је имала око 12.500 становника, од чега 97% србске националности.

 

 

БОМБАРДОВАЊА

Генерал Весли Кларк, командант Северноалтанског савеза за Европу је у договору са Хавијером Соланом, генералним секретаром НАТО пакта и Ричардом Холбруком, америчким изаслаником за Балкан покренуо 24. марта 1999. године операцију "Милосрдни Анђео", односно агресију на Србију и Црну Гору. Скоро сва места у СР Југославији су бомбардована, а највише пројектила је испаљено на Косову и Метохији, јер је циљ био отети јужну србску покрајину и предати албанским сепаратистима.

24. март 1999.

У вечерњим сатима падају прве бомбе, и то на касарну Војске СР Југославије на локацији Боровњак, пало је 13 ракета "Томахавк" лансиране из америчког ратног брода из Јадранског мора. Том приликом је убијено 11 војника, док је 27 њих рањено.


Све уништено и разорено у Куршумлији

 

 

2. април 1999.

Увече тог дана је погођена приватна кућа Вучине Степановића у насељу Самаково, када је он погинуо, а његов брат Верољуб пуком срећом преживео, док је од куће остала само рушевина. Поред тога гранате су пале и на насеље Кастрат, као и предузеће ШИК "Копаоник", па чак и дечији вртић... Авијација НАТО пакта је дејствовала по православним храмовима Манастиру Светог Николе и Цркви Свете Богородице, старе неколико векова.

Наредних дана су град закрчиле колоне избеглица са Космета. Само у првој колони дошло је 2.000 прогнаних Срба.

 

6. април 1999.

Авиони НАТО пакта су увече око 21:30 сати бомбама засули Косанички мост на магистралном путу Ниш-Приштина, и то је први пут да је он гађан, а у наредне три недеље је још шест  пута је бомбардован и на крају срушен 15. маја са укупно 32 ракете.

 

12. април 1999.

Стравичан напад авиона Севрноатланског савеза десио се на село Мердаре, када је сручена велика количина бомби на цивилно насеље. Усмрћено је петоро цивила, а међу њима и беба Бојана Б. Тошовић, стара непуну годину дана. Ово планинско село је гађано чак 7 пута све до 29. маја... укупно је 140 бомби пало.


Кућа Тошовића у Мердарама после бомбардовања

 

 

13. април 1999.

Авијација НАТО савеза је гранатирала и Височки мост, исто на магистралном путу Ниш-Приштина. На њега је испаљено у шест налета преко 40 пројектила, и срушен је 15. маја.

 

14. април 1999.

Село Пепељевац је гађано у ноћи 13. на 14. април, када је после поноћи погођена гранатама породична кућа домаћина Добривоја Грчака, чији су се чланови породице налазили у подруму, срећом су преживели. Поред тога, погођена је и железничка пруга између Ниша и Косова Поља... пруга је потпуно оштећена.

 

20. април 1999.

У ноћи између 19. и 20. априла, пар сати након поноћи страховито је бомбардован центар Куршумлије и то са 18 пројектила велике разорне моћи. Две ракете су погодиле фирму "Металац", и готово уништле све погоне. Погођени су још: Главна аутобуска станица, затим Црвени Крст и Дом здравља, Основна школа "Дринка Павловић"... и још једном је гађана касарна југославенске војске на Боровњаку.


 

 

2. мај 1999.

Овог дана се на мети нашла Куршумлијска Бања, где је бомбардована Вила "Југославија".

 

3. мај 1999.

Поново је гађано село Мердаре, али овај пут забрањеним касетним бомбама.

 

22. мај 1999.

У вечерњим сатима у периоду 21-23 сата гађани су телефонски репетитори на Преполцу, који је срушен. Исте вечери је гађана Мирничка Река, тачније војно складиште тамо. За само три недеље на ово село је пало преко 150 пројектила, а од тога је било и десетак Напалм бомби које приликом удара изазивају велики пожар.
 

10. јун 1999.

Последњих дана агресије гађани су предузеће Мeтaлaц, затим Куршумлиjскa Бaњa, Мирничкa Рeкa и Прeполaц...

 

 

СВЕДОЧЕЊА

Резервни официр Војске Југославије Светозар Ковачевић из Прокупља, о гранатирању касарне 'Топлички јунаци' на Боровњаку где је он једини преживели, каже следеће:

- "Нa дужности сaм био 24. мaртa 1999. годинe у Куршумлиjи. Кaо и обично у врeмe узбунe ми смо пошли у склоништe коje je у сaстaву комaндe. Послe три минутa нaстaлaje стрaховито jaкa дeтонaциja. Свимa нaм je било jaсно дa je то бомбa нaмeњeнa дирeктно склоништу у Куршумлиjи. Ja сaм полeтeо зajeдно сa столицом нa коjоj сaм сeдeо, помислио сaм дa ли je ту нeгдe и моj крaj. Дошао је мој пријатељ Никола Вирјевић који ме носио на рукама...

Пребачен сам прво у куршумлијски Дом здравља, потом у Прокупље, али пошто је било критично одвезли су ме до Ниша. Од последица опекотина нису ме препознали ни најближи рођаци... Кaдa je у собу гдe сaм лeжaо ушaо моj рођeни стриц и питa мeнe гдe можe дa мe нaђe. Можeтe дa схвaтитe кaко сaм изглeдaо, био сaм изгорeо, отeкaо и црн. Имaо сaм поврeду глaвe, ондa бутнe кости, однeсeн je био мишић сaмо сe кост видeлa.

Нajтeжe ми je било кaдa сaм први пут сaзнaо ко je свe погинуо, дa су свих дeвeт мојих сабораца погинуло, а ja сaм био дeсeти jeдини остaо жив. То ми je нajтeжи трeнутaк у животу".

 

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Погинули војници

  1. Рaдосaв Бaловић,
  2. Миодрaг Глaдишeв,
  3. Ивицa Ђeлић,
  4. Миливоje Илић,
  5. Слaвишa Милeнковић,
  6. Влaдимир Нeдeљковић,
  7. Брaнимир Пeрић,
  8. Зорaн Пeтровић,
  9. Дрaгaн Рaдовић,
  10. Жaрко Рaдовaновић
  11. Влaстимир Стaноjeвић

Убијени цивили

  1. Бојана Б. Тошовић из Мердара
  2. Божина Тошовић из Мердара
     

 

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Укупно током пролећа 1999. године на куршумлијску општину пало је преко 430 пројектила, као и мноштво касетних бомби, које су према Женевским договорима о рату забрањене, повељама из 1947. године. Гађана је 21 локација, док је сама авијација НАТО пакта имала 72 лета у 33 дана. Сирене за ваздушну опасност су оглашаване 137 пута, односно преко 1300 сати је било опасно.


Споменик жртвама агресије

 

Поред тога, велики број грађана општине Куршумлија је учествао у одбрани земље кроз резервне саставе МУП-а Републике Србије, Војске Југославије и Цивилне заштите.

Материјална одштета је процењена на 10 милијарди југославенских динара, односно 11.000.000 DEM.

 

Табела где су приказана места која су гађана више од 10 пута

Мирничка Река Мердаре Пепељевац Висока Куршумлија Боровњак Бања 
158 140 36 30 18 14 10


 

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Радољуб Глигоријевић, као један од хроничара куршумлијске општине је написао и објавио књигу "78 дана пакла", у којој је навео појединости НАТО агресије и последице.

Амерички генерал Весли Кларк, један од одговорних за ове злочине у својој књизи "Модерно ратовање" наводи да је агресија на Србију и Црну Гору планирана од јуна до августа 1998. године.



ПОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Грделичка клисура 1999

Хронологија НАТО агресије на СРЈ (13. мај - 9. јун 1999.)

Хронологија НАТО агресије на СРЈ (24. март - 12. мај 1999.)

Случај Рачак 1999

Бомбардовање Ниша 1999

Бомбардовање Приштине 1999

Списак уништених православних светиња од 10. јуна 1999. до данас




Оцените нам овај чланак:


Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!

 


СРБИЈО ПАМТИ! ЗБОГ СЕБЕ, ЗБОГ БУДУЋНОСТИ!

























Skip Navigation Links