Франц Беме

Период: Други светски рат

Област: Србија

Франц Беме (1885-1947) је немачки генерал који је ратовао на Балкану и био део окупације Краљевине Југославије као припадник Вермархта током Другог светског рата.

Учествовао је и током Првог светског рата као аустроугарски војник на Источном фронту, борећи се у Галицији против Руске војске.

У немачкој војсци под командом Хитлера обављао је низ одговорних дужности, између осталог командовао је 20. армијом Вермархта.

Генерал Беме је лично писмено наредио масовно стрељање великог броја Срба цивила у Крагујевцу средином октобра 1941. године. Заправо, то је био план етничког чишћења "Дрина-Сава", а што је за три месеца усмртило десетине хиљада Срба на том подручју.

Изведен је пред суд правде у чувеном Нирнбершком процесу након Другог светског рата и после тога извршио је самоубиство маја 1947. у својој 62. години живота.

Носилац је бројних немачких одликовања, међу којима се налази Орден Гвозденог крста.

ЖИВОТОПИС

Франц Беме (нем. Franz Böhme) је рођен 15. априла 1885. године у месту Целтвег, округ Грац, аустријска покрајина Горња Штајерска. У то време то је био саставни део моћне европске силе Хабзбуршке монархије.

Франц Беме је као млад остао без родитеља... 1902. године му умире отац Ернст Фридрих, а већ наредно лето и мајка Марија Стремајр.

Беме је октобра 1900. године приступио аустроугарској војсци и постао питомац кога је царски двор школовао. Чин пешадијског потпоручника добија 1905. године и од тада његова каријера креће узлазном линијом.

Оженио се у позним годинама са Романом Маријом фон Хуленрајд 1929. године. Она је била кћерка немачког генерал-мајора Карла Рудолфа фон Хуленрајда.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Када је Бечки двор објавио рат Краљевини Србији у лето 1914. године дошло је до низа међусобних објава рата у Европи... тиме је започет Велики рат. Аустроугарска је своју војску послала прво у Мачву и Подриње... а касније у Галицију.

Тако је и Франц Беме био у Галицији као припадник угарске 38. коњичке дивизије. Учествовао је прве ратне године у борбама код Халича и Болшовца, касније код Лемберга... па је пребачен на Карапте, где је ратовао у бици код Снине, града Борислава, Лиманова...

Наредне године бива прекомандован у јужну Немачку војску, где је учествовао у низу битака опет у Галицији и на Карпатима: Стери, Трентопоље, Стрипа река, Бескиден и Звинин...

Већ 1917. године постаје припадник 24. корпуса јужне Немачке војске. Тада бива са јединицом пребачен у западну Украјину где је такође учествовао у биткама: Динабург, Јакобштадту. Током те године он са својом јединицом бива пребачен на Тиролско ратиште, где се бори против Италијана.

Ту је остао све до краја 1918. године, односно капитулације Немачке и распада Аустроугарске.

ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

Након што су се поделиле Аустрија и Мађарска, Франц Беме је остао у матичној земљи и наставио да ради у Војсци, где је како су године пролазиле тако и напредовао у хиерархији.

Када је Немачка у марту 1938. године извршила ткз. Аншлус, односно историјско припајање Аустрије, чиме је Трећи Рајх наставио да се шири под надзором Фирера, односно немачког вође - Адолфа Хитлера, чији је циљ био покоравање Европе тј. преуређење целог света. Хитлер је такође имао теорије о суперраси према којој је требало елиминисати "неподобне народе", као што су: Руси, Јевреји, Чеси, Срби, Пољаци, Роми...

У Вермархту Франц Беме је задржао исти официрски чин као што је имао у аустријској војсци.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

У лето 1939. године Хитлер одлучује да своје планове спроведе у дело, тако што је напао Пољску 1. септембра те године. У то време Беме је био генерал и командовао је 32. пешадијском дивизијом. Након тога брзо је био унапређен и добио је команду над Другим корпусом.

Наредно пролеће Хитлер је хтео да осигура залеђину и извршио напад на Белгију и Француску током маја и јуна 1940. године. Генерал Беме је са својом дивизијом такође био прекомандован на Западни фронт и успешно извршавао оно што му је било постављено као задатак. Добија ново унапређење и команду над 18. планинским корпусом јер је генерал Спецк убијен. Тада је добио и високо немачко одликовање Гвоздени крст.

Када је Хитлер одлучио да нападне Југославију крајем марта 1941. године, добар део немачких снага бива пребачен на Балкан, док је инвазија извршена 6. априла те године из више праваца.

У јесен 1941. године Генерал Франц Беме је био опуномоћени командант Трећег Рајха у окупираној Србији. Он лично је наредио (постоји документ о томе) стрељање великог броја Срба цивила, где спадају покољи у Крагујевцу, Краљеву, Драгинцу итд. Ово је био део плана етничког чишћења "Дрина-Сава". За три месеца овакав монструозан план је значио ликвидацију 35.000 Срба цивила.

Такође, нацистичке СС јединице су оформиле неколицину концентрационих логора у које су доводили Јевреје и Србе (цивиле, али и припаднике НОП и ЈуВО). Смртност је била велика, јер је Беме спроводио Хитлерово правило: "Убити 100 Срба за једног Немца и 50 Срба за рањеног Немца".

Генерал Бeмe je своjим jeдиницaмa нaрeђивaо ивзршавањe злочинa под прeтњом рaтног судa:

- "Вaш зaдaтaк je дa нa jeдном поjaсу зeмљe спровeдeтe освeту, гдe су 1914. тeкли потоци нeмaчкe крви због подмуклости Србa, мушкaрaцa и жeнa. Ви стe освeтници мртвих.

Стрељање Срба у Шабцу 1941.

Морa сe створити зaстрaшуjући примeр коje ћe сво стaновништво Србиje нajтeжe погодити. Свaко ко покaжe блaгост огрeшићe сe о живот своjих друговa. Он ћe бити, бeз обзирa нa личност, позвaн нa одговорност прeд рaтним судом...".

Због успешно обављених задатака Генерал Беме је добио команду над Другом оклопном армијом јуна 1944. године, а већ у зиму бива послат у Норвешку где је командовао немачком 20. армијом, све до заробљавања у пролеће 1945. године.

СУЂЕЊЕ И СМРТ

Након што је заробљен на северу Европе, генерал Беме се нашао у логору са својим војницима. Ту је чак протествао код Британске војне команде како се лоше поступа са немачким заробљеницима.

Када је Немачка поражена и капитулирала 9. маја 1945. године, први задатак Савезника је било процесуирање немачких војсковођа који су се борили против слободољубивих народа. Тако је организован Нирнбершки процес у јужним деловима Немачке, покрајина Баварска. Ово суђење је трајало скоро годину дана од новембра 1945. до октобра 1946. године.

Власти у Југославији су захтевале његово изручење за учињена ратна злодела 1941. године над великим бројем цивила. Америчка окупациона команда у Немачкој је саопштила да ће услишити такав захтев, што је самог Бемеа натерало да почини самоубиство 29. маја 1947. године. Он је скочио са 4. спрата зграде затвора где је чекао екстрадикцију у Београд.

Његово тело је касније покопано градској четврти Граца, насеље Фрајдхоф, на гробљу "Свети Леонард".

ОДЛИКОВАЊА

Генерал Беме у каријери је више пута одликован.

Током Првог светског рата: