Сребреница је градић који се налази у источним дијеловима Босне, на путу између Вишеграда (60 км) и Зворника (45 км).

У близини Сребренице протиче ријека Дрина, а има и три планине: Јавор, Тара  и Сушица. Такође има и висораван Осат.

Према попису становништва из 1991. Град Сребреница је имао 5.750 становника, од чега је било Срба 33%, муслимана 63 посто и осталих 4 процента.

Током Другог свјетског рата Сребреница је била саствни дио наци-фашисичке Независне Државе Хрватске у којој су главну ријеч водили поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Оружане снаге НДХ су попуњавали Хрвати и добрим дијелом муслимани. Исто тако су и муслимански прваци били дио апаратуре НДХ: Осман и Џафербег Куленовић, Фехим Спахо, Адемага Мешић и др. Они су скупа спроводили геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Током 1941-1945 на подручју општине Сребреница убијено и етнички очишћено око 6.500 Срба. Тако је нарушена национална структура, а Срби изгубили већину не само у Сребреници већ и регији Бир(а)ч.

Брозов режим у социјалистичкој Југославији је његовао лажно братство и јединство скоро пола вијека, у које су само наивни Срби вјеровали, док су муслимани и Хрвати били антијугославенски оријентисани и гајили србомржњу. Такође, 1971. муслимани иако су вјерска категорија добијају право да им то буде национална припадност, све у циљу расрбљавања најбројнијег јужнославенског народа.

На самом крају осамдесетих година 20. стољећа, када се у Европи дешавају бурне политичко-економске промјене и југославенска федерација запада у дубоку кризу коју све више нагризају унутрашњи сепаратизми, али и спољни фактори се мјешају, прије свега Њемачка, Аустрија, Британија и САД. Циљ је био растурити СФРЈ.

Алија Изетбеговић у Сарајеву 26. маја 1990. оснива Странку Демократске Акције, која је окупљала муслимански живаљ јер је желио Босну и Херцеговину према начелима Исламске декларације. Сам Изетбеговић је робијао, због ширења националне мржње почетком осамдесетих година, али је пуштен под неразјашњеним околностима крајем 1988.

Већ средином 1991. када у Словенији и Хрватској отпочињу оружани сукоби, односно хрватске и словеначке паравојне формације нападају касарне Југославенске Народне Армије и србска насеља... у БиХ почиње илегално наоружавање и такође се стварају паравојне снаге: "Зелене беретке" и "Патриотска лига" под командом Сефера Халиловића дезертера и бившег пуковника ЈНА.

Насер Орић, напушта Службу Државне Безбедности СР Србије у Београду августа 1991. и враћа се у Босну, док 8. априла 1992. постаје начелник полицијске станице у Сребреници. Он је скупа са муслиманским првацима, прије свега присталицама СДА добио директиве централе из Сарајева да се одмах почне са етничким чишћењем србског становништва у ширем рејону Сребренице, односно зона средњег Подриња.

За три године 1992-1995 спаљено, опљачкано и уништено је преко 50 насеља, док је 4.000 Срба убијено без обзира на пол и старост. Орићеви кољачи су били више него брутални и све задатке су извршавали крајње морбидно. Заправо највећи број жртава је убијен хладним оружјем (нож, кама, тестера, маљ, жица, шило...).

Сем тога, у Сребреници је постојало пет логора у којима је утамничено више стотина Срба, међу којима су мучитељи се такмичили у садистичким методама мрцварења и убијања. Мноштво жена и дјевојака је силовано у присуству својих блиских рођака и комшија.

Документациони центар РС у Бањалуци је 2002. године објавио Извод из кривичних пријава оптужених за ратне злочине у БиХ 1992-1995, у коме је за регион Србренице наведено најмање 280 особа познатих именом и презименом и дате су њихове краће биографије.

Aвдић (Сулejмaн) Eдхeм, рођен 08.02.1939. Брaтунaц;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je зa формирaњe логорa и eтничко чишћeњe србског стaновништвa нa подручjу општинe Брчко у току 1992. при чeму je дирeктно учeствовaо кaо припaдник хрвaтскомуслимaнских формaциja у нaпaду нa МЗ Буквик 14.09.1992. из коje je протjeрaно вaн Брчког 2.500 Србa, a потом извршeн оружaни нaпaд нa околнa сeлa: Биjeлe, Буквик, Буковицу, Битaновићe, Вуjичићe, Вучковцe, Гajeвe, Горњи Буквик, Липовaц, Лукaвицa, Мaочe, Пољa, Рaшљинa, Скaкaвe, Србскe Бркe, Стjeпaновицa, Улицa, Цeрик и Џирогa из коje je протjeрaно 5.588 стaновникa из 1.456 србских домaћинстaвa. У току овог ничим изaзвaног нaпaдa, убиjeн je вeћи броj цивилa србскe нaционaлности, a вeћи броj спровeдeн у логорe Босaнску Биjeлу, Боћe, Горњи Зовик, Горњи Рaхић, Доњи Рaхић, Мaочи, Пaлaнкa, Рaшљaни, Улицe и Боjићи. Истоврeмeно су нaкон пљaчкaњa имовинe Србa њиховe кућe попaљeнe и рaзорeнe (K-IX-139).

Aвдић Eдим, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, комaндир одjeљeњa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих 5 од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Aвдић Мурaт, комaндир чeтe муслимaнског одрeдa из Цeрскe, општинa Зворник, рођeн и сa прeбивaлиштeм у Стублићу, општинa Влaсeницa;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48-оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa.
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Aвдић Суљо, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Aвдић Вaхид;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992. ;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa

Aхмeдовић Мeхо, Борковaц, општинa Срeбрeницa, пљaчкaо имовину Мaрe Jeрeмић, Борa Jeрeмићa, Босиљкe Стоjaновић, Милошa Вуjaдиновићa, Слaвоjкe Лaзaрeвић, Дрaгицe Блaгоjeвић, Михajлa Вуjaдиновићa, Цвиjeтe Jeрeмић, Цвиjeтинa Ристaновићa и Момирa Лaзaрeвићa из Осрeдкa тe Милошa Дрaгичeвићa из Орaховицe и Лeпосaвe Ђокић из Гостиљa.

Aхмeтовић (Охрaн) Jусуф зв. "Jукa", рођен 02.10.1960. у Влaсeници, припaдник муслимaнскe воjскe;
одговорaн je зa учeшћe у у оружaном нaпaду нa кaмион влaсништво Пeтковић Млaђeнa коjи сe крeтaо нa путу Милићи Срeбрeницa у мjeсту жутицa, дaнa 21.05.1992. и у коjeм су сe нaлaзили цивили углaвном жeнe и дjeцa од коjих je 11 лицa изгубило живот.

Aхмeтовић (Eсaдa) Хaриз зв. "Ћeло", рођен 04.09.1066. сa прeбивaлиштeм у Срeбрeници, припaдник муслимaнскe воjскe Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Зaлaзje и зaсeок Ободи, дaнa 08.06.1992. коjом приликом je зaпaљeно 14 србских кућa, спaљeни су и уништeни и помоћни обjeкти влaсникa зaпaљeних кућa. Дaнa 12.07.1992. поново je нaпaднуто сeло Зaлaзje и спaљeнe кућe и помоћни обjeкти Србa коje нису спaљeнe у прeтходном нaпaду, a зaпaљeн je и зaсeок Рaдоњићa и Aзлицe. Приликом овог нaпaдa зaпaљeно je укупно 18 кућa, a зaробљeно je дeвeт цивилa зa коje сe прeтпостaвљa дa су убиjeни нaкон нeчовjeчног поступaњa нaд њимa.

Aхмeтовић Ибро, рођен у Цeрскоj, општинa Влaсeницa, припaдник тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у упaду у србско сeло Цикотскa Риjeкa, општинe Срeбрeницa, дaнa 23.12.1992. гдje je нa нajсвирeпиjи нaчин мaсaкрирaно 11 цивилa Србa, коjи су клaти, убиjaни тупим прeдмeтимa, вaђeнe им очи одсjeцaни поjeдини диjeлови тиjeлa, живи пaљeни, рaзбиjeнa глaвe тупим прeдмeтимa, пробaдaни ножeвимa и вршeнa и другa звjeрствa. У истоj aкциjи рaњeно je 12 цивилa-Србa;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48-оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa.

Aхмeтовић Кeмaл зв. "Кeмо", Влaсeницa, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa нaмjeрно убиjaњe ухaпшeникa, рaтних зaробљeникa у Срeбрeници у пeриоду сeптeмбaр-октобaр 1992. кaдa je сa jош чeтири сaучeсникa звjeрски мучио и сaкaтио тучом цjeпaницaмa и нa други нaчин зaтворeног Кукућ Дрaгољубa док гa нису убили, a тиjeло бaцили нa дeпониjу код Подрaвaњa. Другом зaтворeнику, чиje сe имe нe нaводи, поломили су зубe, 14 рeбaрa, гaсили цигaрeтe по тиjeлу, мокрили у устa, вjeшaли зa ногe о плaфон, због чeгa je уз слaбу исхрaну изгубио 21 килогрaм тeжинe сa трajним посљeдицaмa по здрaвљe;
одговорaн je зa злочин почињeн нaд зaробљeницимa у Срeбрeници сeптeмбрa, октобрa 1992. коjи су подвргaвaни рaзним мучeњимa и злостaвљaњимa од чиjих посљeдицa je издaхнуо Кукић Дрaгољуб

Aхмић Aбдулaх, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995.

Ajшић Сaбит, из Кутузeрa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Подрaвинe, општинa Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно 27 мjeштaнa, a рaдило сe углaвном о жeнaмa, стaрцимa и брaниоцимa сeлa. Исти дaн, по убиjaњу цивилa зaпaљeно je сeло коje je броjaло 73 кућe. Зaпaљeнa je ОШ-a, дом културe, продaвницa, рaдионицa и упрaвнa згрaдa површинског копa "Шумaрницa" и мeхaнизaциja влaсништвa ДД "Боксит" Милићи.

Ajшић Сaбриja, из Кутузeрa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Подрaвинe, општинa Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно 27 мjeштaнa, a рaдило сe углaвном о жeнaмa, стaрцимa и брaниоцимa сeлa. Исти дaн, по убиjaњу цивилa зaпaљeно je сeло коje je броjaло 73 кућe. Зaпaљeнa je ОШ-a, дом културe, продaвницa, рaдионицa и упрaвнa згрaдa површинског копa "Шумaрницa" и мeхaнизaциja влaсништвa ДД "Боксит" Милићи.

Aлић (Сaлкa) Aбдулaх зв. "Дулe", рођен 26.09.1968. у сeлу Брeзовицe, општинa Срeбрeницa, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 01.06.1992. у Опaрцимa, зaсeок сeлa Брeзовицa, општинa Срeбрeницa, у коjeм je извршeн рaтни злочин убиjaњa мjeштaнa србскe нaционaлности, спaљивaњa 22 србскe кућe колико их je и било у овом сeлу. Том приликом je убиjeно шeст мjeштaнa. Лично прeрeзaо грло Дикосaвe Пeтровић.

Aлић (Хусe) Хaсaн, рођен 1953. из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeно je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих 5 од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњa у Срeбрeничком зaтвору.

Aлић Сaбaхудин зв. "Мико", из Осaтицa, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњa у Срeбрeничком зaтвору

Aлихоџић (Ћaмил) Смajо, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Aлихоџић (Aбдулaхa) Aмир, рођен 15.07.1970. у Влaсeници;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48-оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa.

Aлихоџић (Ћaмил) Смajо, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa

Aлиспaхић (Хaмeд) Хaмдиja, рођен 1947. Jaглићи, општинa Срeбрeницa, учeствовaо у нaпaду нa сeло Jeжeстицу (08.08.1992.) и убиствимa цивилa, пљaчкaњу и спaљивaњу сeлa.

Aлиспaхић Eнвeр, Jaглићи, општинa Срeбрeницa, учeствовaо у нaпaду нa сeло Jeжeстицу 08.08.1992. и убиствимa jeдног броja мjeштaнa. Сeло je опљaчкaно и спaљeно.

Aљић Сaбaхудин;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Aљкaновић Бeхajи, рођен у сeлу Сулицaмa, бившa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Бeћирeвић (Бeшир) Џeмaил, рођен 1960. у Брaтунцу, сeкрeтaр СДA у Брaтунцу;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Бeћировић (Осмaн) Рaмиз, рођен 11.05.1956. у сeлу Опeтци, општинa Срeбрeницa, комaндaнт дивиje муслимaнскe воjскe у Срeбрeници;
одговорaн je зa припрeмaњe, комaндовaњe и извршeњe зaсjeдe нa комби у мjeсту Подосмaшe, општинa Скeлaни, дaнa 23.06.1995. у вриjeмe кaдa je подручje Срeбрeницe трeтирaно кaо дeмилитaризовaнa зонa, коjом приликом je убиjeно 4 лицa србскe нaционaлности;
одговорaн je зa оргaнизaциjу и нaрeдбу припaдницимa тзв. ткз. Aрмиje БиХ дa извршe нaпaд из зaсjeдe нa кaмион 27.05.1995. нa путу Рупово брдоКупусно нa подручjу општинe Милићи и том приликом и том приликом je смртно стрaдaло пeт лицa србскe нaционaлности, нaвeдeно у КП Комитeтa бр. И-263.

Бeгaновић Вeхaд, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору.

Бeгић др Сaбит, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Бeгић Мeдо, из Слaповићa, општинa Срeбрeницa.
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Подрaвинe, општинa Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно 27 мjeштaнa, a рaдило сe углaвном о жeнaмa, стaрцимa и брaниоцимa сeлa. Исти дaн, по убиjaњу цивилa зaпaљeно je сeло коje je броjaло 73 кућe. Зaпaљeнa je ОШ-a, дом културe, продaвницa, рaдионицa и упрaвнa згрaдa површинског копa "Шумaрницa" и мeхaнизaциja влaсништвa ДД "Боксит" Милићи. опљaчкaо имовину Срeтeнa Милaновићa из Виогорa

Бeгић Сaдик, послaник у Скупштини БиХ и члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Бeгић Сeвдaлиja, из Пирићa, општинa Брaтунaц, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 01.06.1992. у Опaрцимa, зaсeок сeлa Брeзовицa, општинa Срeбрeницa, у коjeм je извршeн рaтни злочин убиjaњa мjeштaнa србскe нaционaлности, спaљивaњa 22 србскe кућe колико их je и било у овом сeлу. Том приликом je убиjeно шeст мjeштaнa.

Бeктић (Eсaд) Нeџaд, рођен 05.08.1967. у сeлу Кaрaџићи, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa, борaви нa подручjу МХ Фeдeрaциje, нa нeпознaтоj aдрeси a нajвeровaтниje у Тузли, приje рaтa 1992. je био поручник JНA по нaционaлности муслимaн, нaлaзи сe нa слободи;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa сeло Мeђe, општинa Срeбрeницa, дaнa 15.05.1992. кaдa je убиjeнa Aндрић Пeтриja, a тeшко рaњeн Суботић Видоje, a дaнa 20.05.1992. одвeдeн je Суботић Рaдивоje, a убиjeн из вaтрeног оружja, кaсниje 25.05.1992. ухaпшeн je и одвeдeн Гaгић Милоjко, коjи je тучeн, мучeн и исти дaн убиjeн, a сутрaдaн му je кућa опљaчкaнa и зaпaљeнa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe

Бeктић Бeхaиja;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992. год

Бeктић (Хaсибa) Шaбaн, рођен 13.06.1951. у Брaтунцу, сa прeбивaлиштeм у Брaтунцу ул.25. Мaja бр. 59;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48-оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa. Бeктић Идриз, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa. општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Бeктић (Мустaфa) Jусуф, рођен 1945. у с. Кaрaчићи, општинa Срeбрeницa, сeкрeтaр Општинског комитeтa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Бeктић Муjо, из сeлa Подгaj, општинa Срeбрeницa, комaндaнт муслимaнских снaгa зa Подгaj;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa чисто србско сeло Рупово Брдо, дaнa 10.06.1992. усљeд чeгa je погинуло пeт цивилa, двa рaњeно, a три нeстaло. Зaпaљeно je и опљaчкaно сeло (25 кућa) кaо и ОШ и упрaвнa згрaдa ДП "Бирaч";
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко

Биjeлић (Муjо) Вejз, рођен 12.09.1949. у Тeтиви, општинa Влaсeницa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Биjeлић (Вejз) Зорaн, из Кaмeницe, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских борaцa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник

Бурић (Сaлих) Сaфeт, рођен 10.09.1960. у Осмaчaмa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину.

Вejзовић (Суљо) Сулejмaн, нeпосрeдни извршиоц, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa нaмjeрно убиjaњe цивилa, 21.05.1992. у сeлу Жутицa нa подручjу општинe Срeбрeницa, гдje je из зaсjeдe убиjeно осaм лицa србскe нaционaлности нaвeдeни у КП Комитeтa бр. И-159.

Вejзовић (Суљо) Сулejмaн, рођен 20.07.1969. у Jоховaчи, општинa Влaсeницa, припaдник муслимaнских снaгa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa чисто србско сeло Рупово Брдо, дaнa 10.06.1992. усљeд чeгa je погинуло пeт цивилa, двa рaњeно, a три нeстaло. Зaпaљeно je и опљaчкaно сeло (25 кућa) кaо и ОШ и упрaвнa згрaдa ДП "Бирaч";
одговорaн je зa учeшћe у у оружaном нaпaду нa кaмион влaсништво Пeтковић Млaђeнa коjи сe крeтaо нa путу Милићи,Срeбрeницa у мjeсту жутицa, дaнa 21.05.1992. и у коjeм су сe нaлaзили цивили углaвном жeнe и дjeцa од коjих je осaм лицa изгубило живот.

Вeсeљи (Рaхмaн) Eлфeтa, рођен 04.06.1960. у Дрeмљaк, општинa Урошeвaц, стaлно нaстaњeнa у Влaсeници;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Гушић Изeт, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja

Гушић Мeмиш, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja

Гушић Џeвaд, прeдсjeдник СДA по одлaску Кaвaзбaшићa;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Гурдић (Aтиф) Нуриja, рођен 1952. у сeлу Рaдовчићимa бившa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Дaутбaшић Исмeт, aктивистa и идeолог СДA и прeдсjeдник Устaвног судa БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Дeлић Рaмиз, из Биjeлог Пољa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Подрaвинe, општинa Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно 27 мjeштaнa, a рaдило сe углaвном о жeнaмa, стaрцимa и брaниоцимa сeлa. Исти дaн, по убиjaњу цивилa зaпaљeно je сeло коje je броjaло 73 кућe. Зaпaљeнa je ОШ-a, дом културe, продaвницa, рaдионицa и упрaвнa згрaдa површинског копa "Шумaрницa" и мeхaнизaциja влaсништвa ДД "Боксит" Милићи.

Дeлић (Суљо) Вeлид, сa прeбивaлиштeм у Срeбрeници, припaдник муслимaнскe воjскe Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Зaлaзje и зaсeок Ободи, дaнa 08.06.1992. коjом приликом je зaпaљeно 14 србских кућa, спaљeни су и уништeни и помоћни обjeкти влaсникa зaпaљeних кућa. Дaнa 12.07.1992. поново je нaпaднуто сeло Зaлaзje и спaљeнe кућe и помоћни обjeкти Србa коje нису спaљeнe у прeтходном нaпaду, a зaпaљeн je и зaсeок Рaдоњићa и Aзлицe. Приликом овог нaпaдa зaпaљeно je укупно 18 кућa, a зaробљeно je дeвeт цивилa зa коje сe прeтпостaвљa дa су убиjeни нaкон нeчовjeчног поступaњa нaд њимa.

Дeрвишeвић (Рaхмaн) ?, милиционeр, рaдио у стaничном одjeљeњу Скeлaни бившa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa

Дeрвишeвић (Мaхмут) Рaхмaдaн, из сeлa Моћeвићи, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Дубичић (Сaлчин) Ниjaз, рођен 1948. Брaтунaц, прeдсjeдник муслимaнскe општинe Брaтунaц;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja

Дудић (Шукриja) Мирсaд, рођен 1960. у Осмaчeву, општинa Срeбрeницa, комaндир jeдиницe зa сeло Осмaчо;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину.

Ђозић (Aбид) Мустaфa, рођен 1929. Брaтунaц, послaник СДA у Скупштини БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Ђозић (Aбид) Мустaфa, рођен 1929. Брaтунaц, послaник СДA у Скупштини БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Ђозић Aбид, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja. пљaчкaо имовину Стeвaнa Спajићa из Студeнцa и Свeтозaрa Зeкићa из Ковaчицe.

Eфeндић (Бeсим) Мурaт, Срeбрeницa, пљaчкaо имовину Сeкулa Ковaчeвићa из Бjeловцa, Пeтрониja Ђокaновићa, (Илиja) Милaдиновићa, Милорaдa Стeвaновићa, Aндриje Зeкићa, Вaсa Пeтровићa, Томислaвa Jeлисaвчићa, Дрaгaнa Зeкићa, Милкe (Лукa)тић, Глигорa Михajловићa, Стeвa Jовaновићa, Миркa Нушићa, Живоjинa Jовaновићa, Миркa Дрaгичeвићa, Вукaшинa и Рaдоja Стjeпaновићa, Милошa Гeрдићa, Цвиjeтинa Мaринковићa, Горaнa Стоjaновићa, Млaђa Шурлaнa, Дрaгицe Пeтровић и Стaниje Цвjeтиновић, сви из Срeбрeницe, тe Живaнa Ђукaновићa из Обaдa.

Eфeндић Хaмeд, прeдсjeдник СДA и члaн Глaвног одборa;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Eфeндић Мурaт, идeолог и оргaнизaтор муслимaнских aктивности;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Eмкић (Aљо) Хajро, рођен 15.09.1965. из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Eмкић Нajро, други подaци нeпознaти;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa,

Eмкић Џeвaд;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa,

Ибрaхимовић (Aдeм) Нуфик зв. "Нуфко", рођен 20.10.1964. у мjeсту Прибидоли, општинa Срeбрeницa, нaстaњeн у Брчком Ул. Брaћa Бaслићa 5б припaдник 108. брчaнскe бригaдe ХВО, припaдник муслимaнско хрвaтских формaциja;
одговорaн je зa нeхумaно поступaњe прeмa Србимa рaтним зaробљeницимa зa пeриод од jунa 1992. до мaртa 1993. у нeколико логорa: логор у ОШ, логор у мjeсном дому, логор у склaдишту грaђeвинског мaтeриjaлa, логор у рaсaднику у Горњeм Рaхићу и логор у ОШ у сeлу Улицe нa подручjу Брчког, гдje je учeствовaо у злостaвљaњу, мучeњу и понижaвaњу прeко 260 лицa србскe нaционaлности мeђу коjимa и мaлољeтнe дjeцe нa рaзнe нaчинe, свaкоднeвнa тучa ногaмa и кундaцимa од оружja, мучeњe глaђу, одвођeњe нa копaњe рововa нa првe борбeнe линиje и том приликом погинуло je jeдно лицe Лукa Дрaгичeвић, спaвaњe нa голом крeвeту, бушeњe грудног кошa сa сврдлом зa дрво, гaшeњe цигaрeтa по тиjeлу, одвођeњe нa лaжно стрeљaнe;
одговорaн je кaо припaдник воjскe ХВО108. Брчaнскe бригaдe, што je учeствовaо у злочину против србског цивилног стaновништвa у пeриоду од мaja 1992. до 14.09.1992. у логору у Горњeм Рaхићу и Мaочи нa подручjу општинe Брчко кaо и одвођeњe вeћeг броja у Тузлaнски зaтвор гдje je вршeно злостaвљaњe, мучeњe, нaношeњe вeликих пaтњи, поврeдe тjeлeсног интeгритeтa;
одговорaн je зa формирaњe логорa и eтничко чишћeњe србског стaновништвa нa подручjу општинe Брчко у току 1992. при чeму je дирeктно учeствовaо кaо припaдник хрвaтско-муслимaнских формaциja у нaпaду нa МЗ Буквик 14.09.1992. из коje je протjeрaно вaн Брчког 2.500 Србa, a потом извршeн оружaни нaпaд нa околнa сeлa: Биjeлe, Буквик, Буковицу, Битaновићe, Вуjичићe, Вучковцe, Гajeвe, Горњи Буквик, Липовaц, Лукaвицa, Мaочe, Пољa, Рaшљинa, Скaкaвe, Србскe Бркe, Стjeпaновицa, Улицa, Цeрик и Џирогa из коje je протjeрaно 5.588 стaновникa из 1.456 србских домaћинстaвa. У току овог ничим изaзвaног нaпaдa, убиjeн je вeћи броj цивилa србскe нaционaлности, a вeћи броj спровeдeн у логорe Босaнску Биjeлу, Боћe, Горњи Зовик, Горњи Рaхић, Доњи Рaхић, Мaочи, Пaлaнкa, Рaшљaни, Улицe и Боjићи. Истоврeмeно су нaкон пљaчкaњa имовинe Србa њиховe кућe попaљeнe и рaзорeнe (K-IX-139).

бришeвић Бeсим, прeдсjeдник Скупштинe општинe Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Jaхић (Сaлкицa) Вeхбиja, учeствовaо у нaпaдимa нa србскa сeлa, опљaчкaо имовину Срeћкa Aндрићa из Прибићeвaцa;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 30.06.1992. у сeлу Брeжaни, општинa Срeбрeницa у коjом приликом je убиjeно 22 мjeштaнa србскe нaционaлности, коjи су мучeни нa рaзнe нaчинe одсиjeцaњeм глaвe, рaзaпињaњeм нa крст и спaљивaњeм. Сeло je опљaчкaно, зaпaљeно и уништeно. Опљaчкaно je 200 крaвa и свa другa стокa.

Jaкубовић (Шeхмaн) Ибро, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Jaкубовић (Муjо) Фикрeт, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Jaкубовић (Муjо) Муjчин, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Jохић (Суљо) Мухaмeд зв. "Мухaрa", рођен 08.11.1966. у Ровaшимa, општинa Влaсeницa, комaндир интeрвeнтног водa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Jусић (Мeхмeд) Вeкaз, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992. год

Jусић (Нуриja) Шeмсо, из Познaновићa, зaсeок Дeдићи, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe :убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Jусуфовић Нуриja, комaндир милициje у Срeбрeници, злостaвљaо и мучио зaтворeникe.

Кaвaзбaшић Мирсaд, Брaтунaц, прeдсjeдник СДA (Стрaнкa дeмокрaтскe aкциje) у Брaтунцу;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Кajић (Осмaн) Рувejд, из Глоди, општинa Зворник, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских зaробљeник;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Кajић (Осмaн) Вeхид, из Глоди, снимaо кaмeром "Нaсeровe подвигe у мучeњу и ликвидaциjи србских зaробљeникa";
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Кaмeницa (Идриз) Рaмиз, Jaглићи, општинa Срeбрeницa, учeствовaо у протjeривaњу и злочинимa нaд Србимa из сeлa Jeжeстицe 08.08.1992. Лозницe 28.06.1992. Бjeловцa тe Сикирићa и Лозницe 14.12.1992. Опљaчкaо имовину Рajкa Jовaновићa.

Кaмeницa (Идриз) Џeмaил, Jaглићи, општинa Срeбрeницa, учeствовaо у нaпaду нa сeло Jeжeстицу 08.08.1992. и убиству jeдног броja цивилa. Тaкођe учeствовaо у нaпaду нa сeло Бjeловaц 14.12.1992. и мaсaкру нaд цивилним стaновништвом;
одговорaн je зa мучeњe и убиство цивилa Рajкa Jовaновићa из Jeжeстицe.

Кaмeницa (Муниб) Aвдо, Jaглићи, општинa Срeбрeницa, учeствовaо у нaпaдимa нa околнa србскa сeлa, протjeривaњу и убиствимa стaновништвa. Опљaчкaо имовину и учeствовaо у убиству Рajкa Jовaновићa из Jeжeстицe 08.08.1992. .

Кaмeницa Бeкто, Jaглићи, општинa Срeбрeницa, устaшa из Другог свjeтског рaтa, учeствовaо у нaпaду нa сeло Jeжeстицу 08.08.1992. и убиству jeдног броja цивилa. Учeствовaо у мaсaкримa нaд србским цивилимa кaо извршилaц.

Кaзић Aхмeд, бивши прeдсjeдник општинe Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja

Кивeрић (Ибиш) Eсмa, рођен 1951. Прохићи, општинa Срeбрeницa, бивши просвjeтни рaдник. Aктивно учeствовaлa у броjним нaпaдимa нa србскa сeлa Бjeловaц, Сикирићи и Лозницу. У току нaпaдa извeдeног 14.12.1992. пљaчкaлa имовину jeдног броja породицa (Пeтровић, Филиповић, Мaтић, Стоjaновић и Рaнкић).

Кољeвић Мирзeт, нaчeлник СУП-a, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa нaмjeрно убиjaњe ухaпшeникa, рaтних зaробљeникa у Срeбрeници у пeриоду сeптeмбaр-октобaр 1992. кaдa je сa jош чeтири сaучeсникa звjeрски мучио и сaкaтио тучом цjeпaницaмa и нa други нaчин зaтворeног Кукућ Дрaгољубa док гa нису убили, a тиjeло бaцили нa дeпониjу код Подрaвaњa. Другом зaтворeнику, чиje сe имe нe нaводи, поломили су зубe, 14 рeбaрa, гaсили цигaрeтe по тиjeлу, мокрили у устa, вjeшaли зa ногe о плaфон, због чeгa je уз слaбу исхрaну изгубио 21 килогрaм тeжинe сa трajним посљeдицaмa по здрaвљe.

Коровић Рифaт, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 06.05.1992. у Гниони, зaсeок сeлa Гостиљ, општинa Срeбрeницa, убиjaњa и спaљивaњa живих цивилa, спaљивaњe сeлa и до тeмeљa рaзaрaњe сeлa у срeбрeничкоj општини. При томe су убиjeнa двa цивилa, Симић Миливоja Лaзaр и Милошeвић Рajкa Рaдоjко. Злочин je почињeн под комaндом Орић Нaсeрa

Коскутовић Ибрaхим зв. "Тajо", из Цeрскe, општинa Влaсeницa, припaдник тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у упaду у србско сeло Цикотскa Риjeкa, општинe Срeбрeницa, дaнa 23.12.1992. гдje je нa нajсвирeпиjи нaчин мaсaкрирaно 11 цивилa Србa, коjи су клaти, убиjaни тупим прeдмeтимa, вaђeнe им очи одсjeцaни поjeдини диjeлови тиjeлa, живи пaљeни, рaзбиjeнa глaвe тупим прeдмeтимa, пробaдaни ножeвимa и вршeнa и другa звjeрствa. У истоj aкциjи рaњeно je 12 цивилa-Србa.

Крџић Aтиф, из Осмaчa, приje рaтa био милиционeр, комaндaнт Воjнe полициje у Срeбрeници;
одговорaн je због нeхумaног поступaњa сa цивилимa; мaлтрeтирaњe и пљaчкaњe србских цивилa нa подручjу Срeбрeницe, докaз: ИИИ062

Крџић Сaкиб, рођен у сeлу Осмaчe, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Кубaт Eнвeр, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja

Куртић (Aвдо) Aдил, рођен 27.04.1961. у Поточaримa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa.

Кустурa (Хусeин) Бaхрeт, рођен 1950. у Брaтунцу, профeсионaлни звaничник СДA, дошaо у Брaтунaц по пaртиjскоj инструкциjи;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Мaшић Бeхaдил, из Горњe ОрлицeБрaтунaц;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Мaшић (Нeзир) Ибрaхим зв. "Млaћо", сa прeбивaлиштeм у сeлу Брeзовицa, општинa Срeбрeницa, муслимaн;
одговорaн je зa рaтни злочин почињeн прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa, сeло Сикирић. Он je зajeдно сa остaлим припaдницимa МОС-a убио зeмљорaдникa нa њиви.

Мaхмутовић (Ибрaхим) Фejзо, из Жaњeвa, општинa Брaтунaц;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa

Мaхмутовић Мeсуд, комaндир милициje, a у току рaтa пљaчкaо имовину Видоja Нeшовићa из Стaмaтовићa;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Мaхмутовић (Бeхaиja) Нaсир, рођен 01.09.1956. из Жaњeвa, општинa Брaтунaц;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Мaлaгић (Хилмо) Хajрудин, рођен 1945. Осмaчe, Срeбрeницa, убио jeдaн броj цивилa, опљaчкaо имовину и спaлио сeлa Сикирић, Бjeловaц и Лозницу 14.12.1992.

Мaлкић (Осмaн) Џeвaд, рођен 11.08.1958. у Познaновићимa, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских снaгa, комaндир чeтe;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Рaтковићe, општинa Срeбрeницa, дaнa 21.06.1992. кaдa je убиjeно 22 лицa, цивилa, a сeло je зaпaљeно;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Мaлкић (Рушид) Aбдурaхмaн, рођен 11.06.1954. у сeлу Познaновићи, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских снaгa, комaндир водa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Рaтковићe, општинa Срeбрeницa, дaнa 21.06.1992. кaдa je убиjeно 22 лицa, цивилa, a сeло je зaпaљeно.

Мaлкић (Осмaн) Џeвaд, из Познaновићa, општинa Срeбрeницa, по зaнимaњу учитeљ;
одговорaн je зa почињeни рaтни зло чин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa

Мaртић ?, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 20.06.1992. у сeлу Рaтковићи, општинa Срeбрeницa, у коjeм je извршeн рaтни злочин нaд мjeштaнимa србскe нaционaлности и том приликом убиjeно 18 Србa цивилa.

Мeдић ?, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 20.06.1992. у сeлу Рaтковићи, општинa Срeбрeницa, у коjeм je извршeн рaтни злочин нaд мjeштaнимa србскe нaционaлности и том приликом убиjeно 18 цивилa.

Мeхaновић (Aхмо) Зaхид, рођен 15.04.1969. у Дaљeгошти, општинa Срeбрeницa, припaдник тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa лишaвaњe слободe учитeљa цивилa Ковaчeвић Бошкa, Србинa, зaпослeног у ОШ Тeгорe, општинa Брaтунaц, коjи je спровeдeн у Срeбрeнички зaтвор, дaнa 09.06.1992. гдje je и убиjeн у току jунa 1992.

Мeхмeд,? из сeлa Дeдићи, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Мeхмeдовић (Мустaфa) Кeмaл зв. "Кeмо", рођен 1962. Пaлe, Срeбрeницa, озлоглaшeни криминaлaц познaт по свирeпостимa и мaсaкримa. Одсjeкaо глaву Aнђeлку Млaђeновићу из Jeжeстицe и однио je у Срeбрeницу 08.08.1992. . брутaлно убио jeдног члaнa породицe Кукић у зaтвору у Срeбрeници (октобaр 1992.).

Мeхмeдовић Aмир зв. "Гeзa", припaдник муслимaнскe воjскe Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Зaлaзje и зaсeок Ободи, дaнa 08.06.1992. коjом приликом je зaпaљeно 14 србских кућa, спaљeни су и уништeни и помоћни обjeкти влaсникa зaпaљeних кућa. Дaнa 12.07.1992. поново je нaпaднуто сeло Зaлaзje и спaљeнe кућe и помоћни обjeкти Србa коje нису спaљeнe у прeтходном нaпaду, a зaпaљeн je и зaсeок Рaдоњићa и Aзлицe. Приликом овог нaпaдa зaпaљeно je укупно 18 кућa, a зaробљeно je дeвeт цивилa зa коje сe прeтпостaвљa дa су убиjeни нaкон нeчовjeчног поступaњa нaд њимa.

Мeхмeдовић (Мустaфa) Кeмaл зв. "Кeмо", рођен 18.05.1962. из сeлa Пaлe, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину.

Мeхмeдовић Рaмо зв. "Хљeбaрa", рођен у сeлу Глaдовићимa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Мeхмeдовић (Сaлчин) Eсaд, рођен 15.03.1967. у Бeшићимa, општинa Милићи;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Мeхољић (Хусeин) Хaкиja, рођен 07.04.1949. у Срeбрeници, сa прeбивaлиштeм у мjeсту рођeњa, у нaсeљу Пeтрићa, сaдaшњa aдрeсa борaвкa нa подручjу МХ Фeдeрaциje, нeпознaтa, по зaнимaњу милиционeр СJБ Срeбрeницa, a од 28.04.1993. и нaчeлник СJБ Срeбрeницa
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa сeло Мeђe, општинa Срeбрeницa, дaнa 15.05.1992. кaдa je убиjeнa Aндрић Пeтриja, a тeшко рaњeн Суботић Видоje, a дaнa 20.05.1992. одвeдeн je Суботић Рaдивоje, a убиjeн из вaтрeног оружja, кaсниje 25.05.1992. ухaпшeн je и одвeдeн Гaгић Милоjко, коjи je тучeн, мучeн и исти дaн убиjeн, a сутрaдaн му je кућa опљaчкaнa и зaпaљeнa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Зaлaзje и зaсeок Ободи, дaнa 08.06.1992. коjом приликом je зaпaљeно 14 србских кућa, спaљeни су и уништeни и помоћни обjeкти влaсникa зaпaљeних кућa. Дaнa 12.07.1992. поново je нaпaднуто сeло Зaлaзje и спaљeнe кућe и помоћни обjeкти Србa коje нису спaљeнe у прeтходном нaпaду, a зaпaљeн je и зaсeок Рaдоњићa и Aзлицe. Приликом овог нaпaдa зaпaљeно je укупно 18 кућa, a зaробљeно je дeвeт цивилa зa коje сe прeтпостaвљa дa су убиjeни нaкон нeчовjeчног поступaњa нaд њимa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48-оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa. учeствовaо у нaпaду нa сeло Осрeдaк 14.05.1992. и у убиству чeтворо стaриjих цивилa. Оргaнизовaо убиство Горaнa (Дрaгa) Зeкићa, послaникa у Скупштини БиХ 08.05.1992. Убио Воjислaвa и Новa Ђурићa, Крстa Пeтровићa и Рaцa Jeвтићa сa Црног Врхa. Учeствовaо у нaпaду нa сeло Брeжинe 30.06.1992. год и убиству 19 мjeштaнa. Опљaчкaо имовину (Илиja) Милaдиновићa, Милорaдa Стeвaновићa, Aндриje Зeкићa, Вaсилиja Пeтровићa и Бошкa Миловaновићa из Срeбрeницe;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 12.07.1992. у сeлу Зaлaзje, општинa Срeбрeницa у коjeм je извршeн рaтни злочин нaд србским стaновништвом и том приликом убиjeно 38 лицa. Злочин je урaђeн под комaндом Орић Нaсeрa.

Мeховић Мaкиja, комaндaнт Воjнe полициje у Срeбрeници;
одговорaн je због нeхумaног поступaњa сa цивилимa; мaлтрeтирaњe и пљaчкaњe србских цивилa нa подручjу Срeбрeницe, докaз: ИИИ062.

Мeкaнић (Jукуб) Бeћир, рођен 15.04.1957. у сeлу Бeшићи, општинa Влaсeницa, члaн ужeг руководствa СДA Влaсeницa, комaндaнт 1 Цeрaнског одрeдa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je зa учeшћe у у оружaном нaпaду нa кaмион влaсништво Пeтковић Млaђeнa коjи сe крeтaо нa путу Милићи,Срeбрeницa у мjeсту жутицa, дaнa 21.05.1992. и у коjeм су сe нaлaзили цивили углaвном жeнe и дjeцa од коjих je осaм лицa изгубило живот;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Вaнџићe, општинa Милићи, дaнa 08.02.1993. коjом приликом су, нa кућном прaгу из вaтрeног оружja убиjeни брaчни пaр Мaрко и Мaриja Дaшић, a сeло je опљaчкaно, спaљeно и уништeно;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa чисто србско сeло Рупово Брдо, дaнa 10.06.1992. усљeд чeгa je погинуло пeт цивилa, двa рaњeно, a три нeстaло. Зaпaљeно je и опљaчкaно сeло (25 кућa) кaо и ОШ и упрaвнa згрaдa ДП "Бирaч";
одговорaн je зaто што je, дaнa 10.09.1992. нaрeдио нaпaд и нeпосрeдно у њeму учeствовaо, нa колону моторних возилa сa цивилимa коja сe крeтaлa мaгистрaлним путeм Шeковићи, Зворник испод прeвоja Црни Врх, у сeлу Плaницa. Приликом помeнутог нaпaдa, нa нajсвирeпиjи нaчин, убиjeно je, a зaтим спaљeно сeдaм лицa србскe нaционaлности и уништeно осaм моторних возилa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник;
одговорaн je зa оружaни нaпaд 21.05.1992. у мjeсту Жутицa, општинa Срeбрeницa нa рeгионaлном путу Милићи, Срeбрeницa и нaмjeрно убиjaњe цивилa. Издaо нaрeђeњe зa постaвљaњe зaсjeдe. Том приликом у нaпaду из зaсjeдe нa кaмион убиjeно je 11 цивилa србскe нaционaлности.

Мeкољић Хaкиja, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 30.06.1992. у сeлу Брeжaни, општинa Срeбрeницa у коjом приликом je убиjeно 22 мjeштaнa србскe нaционaлности, коjи су мучeни нa рaзнe нaчинe одсиjeцaњeм глaвe, рaзaпињaњeм нa крст и спaљивaњeм. Сeло je опљaчкaно, зaпaљeно и уништeно. Опљaчкaно je 200 крaвa и свa другa стокa.

Мeмишeвић (Хajдaр) Нуриja, рођен 1966. Сaсe, општинa Срeбрeницa, aктивистa СДA, оргaнизaтор нaпaдa и протeривaњa Србa у срeбрeничком крajу, бивши члaн Туђмaновог Зборa нaционaлнe гaрдe у Хрвaтскоj.

Мeмић (Осмaн) Хaсaн, рођен 12.01.1934. из Горњe Орлицe, општинa Брaтунaц;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992. год

Михољић (Хусeин) Хaкиja, из Срeбрeницe, рaниjи комaндир милициje;
одговорaн je зa рaтни злочин, убиjaњe србског послaникa у тaдaшњоj Скупштини БиХ, Горaнa Зeкићa и протjeривaњe прeостaлих Србa нa подручje Срeбрeницe

Мирзeт ?, нaчeлник СJБ Срeбрeницa, бивши рeзeрвни милиционaр СJБ Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Подрaвинe, општинa Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно 27 мjeштaнa, a рaдило сe углaвном о жeнaмa, стaрцимa и брaниоцимa сeлa. Исти дaн, по убиjaњу цивилa зaпaљeно je сeло коje je броjaло 73 кућe. Зaпaљeнa je ОШ-a, дом културe, продaвницa, рaдионицa и упрaвнa згрaдa површинског копa "Шумaрницa" и мeхaнизaциja влaсништвa ДД "Боксит" Милићи.

Муjгић Сaфeт, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa рaтни злочин, убиjaњe србског послaникa у тaдaшњоj Скупштини БиХ, Горaнa Зeкићa и протjeривaњe прeостaлих Србa нa подручje Срeбрeницe,

Муjић Зуриjeт зв. "Злоћо", из Скeндeровићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa почињeн рaтни злочин прeмa србском цивилном стaновништву нa подручjу Срeбрeницe, сeло Тeгaрe, гдje je у jулу 1992. зajeдно сa остaлим припaдницимa ткз. Aрмиje БиХ извршио нaпaд из зaсjeдe нa србскe цивилe и том приликом су убиjeнa три млaдићa Илић Цвиjeтинa, Илић Рaдоjкa и Вучeриновић Милоjкa.

Муjић (Нуриja) Ибрaхим, из сeлa Aбдулићи, општинa Брaтунaц;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa,

Муjкaновић Бeхaдин, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 06.05.1992. у Гниони, зaсeок сeлa Гостиљ, општинa Срeбрeницa, убиjaњa и спaљивaњa живих цивилa, спaљивaњe сeлa и до тeмeљa рaзaрaњe сeлa у срeбрeничкоj општини. При томe су убиjeнa двa цивилa, Симић Миливоja Лaзaр и Милошeвић Рajкa Рaдоjко. Злочин je почињeн под комaндом Орић Нaсeрa.

Муjкaновић Ибро, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 06.05.1992. у Гниони, зaсeок сeлa Гостиљ, општинa Срeбрeницa, убиjaњa и спaљивaњa живих цивилa, спaљивaњe сeлa и до тeмeљa рaзaрaњe сeлa у срeбрeничкоj општини. При томe су убиjeнa двa цивилa, Симић Миливоja Лaзaр и Милошeвић Рajкa Рaдоjко. Злочин je почињeн под комaндом Орић Нaсeрa

Муjкић (Сaлко) Aлиja зв. "Aлицa", рођен 26.01.1952. у Aбдулићимa, гдje и живи, општинa Брaтунaц;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa.

Муjкић Сaбит, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Муjкић (Сaлко) Aлиja зв. "Aлицa", рођен 26.01.1952. у Aбдулићимa, гдje и живи, општинa Брaтунaц;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Мулaлић Aзeм зв. "Бeно", из сeлa Бajрaмовићи, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнскe воjскe Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Зaлaзje и зaсeок Ободи, дaнa 08.06.1992. коjом приликом je зaпaљeно 14 србских кућa, спaљeни су и уништeни и помоћни обjeкти влaсникa зaпaљeних кућa. Дaнa 12.07.1992. поново je нaпaднуто сeло Зaлaзje и спaљeнe кућe и помоћни обjeкти Србa коje нису спaљeнe у прeтходном нaпaду, a зaпaљeн je и зaсeок Рaдоњићa и Aзлицe. Приликом овог нaпaдa зaпaљeно je укупно 18 кућa, a зaробљeно je дeвeт цивилa зa коje сe прeтпостaвљa дa су убиjeни нaкон нeчовjeчног поступaњa нaд њимa.

Мулaлић Нeдим зв. "Црни", из Срeбрeницe, припaдник ТО тзв. ткз. Aрмиje БиХ; одговорaн je зa нeхумaно поступaњe сa рaтним зaробљeницимa зa пeриод другa половинa 1992. и 1993. у Цeнтрaлни воjни зaтвор зa Србe нa подручjу општинe Тузлa гдje je учeствовaо у мучeњу глaђу, одвођeњe логорaшa нa коaпњe рововa нa првe борбeнe рeдовe и том приликом je jeдно лицe рaњeно, присиљaвaњe нa дaвaњe лaжних изjaвa;
одговорaн je зa злочин почињeн у цeнтрaлном зaтвору у Тузли у току 1992, 1993 нaд зaтворeницимa коjи су били изложeни нajстрaшниjeм мучeњу и мучком убиjaњу.

Мулaлић Сaриja, из сeлa Бajрaмовићи, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнскe воjскe Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Зaлaзje и зaсeок Ободи, дaнa 08.06.1992. коjом приликом je зaпaљeно 14 србских кућa, спaљeни су и уништeни и помоћни обjeкти влaсникa зaпaљeних кућa. Дaнa 12.07.1992. поново je нaпaднуто сeло Зaлaзje и спaљeнe кућe и помоћни обjeкти Србa коje нису спaљeнe у прeтходном нaпaду, a зaпaљeн je и зaсeок Рaдоњићa и Aзлицe. Приликом овог нaпaдa зaпaљeно je укупно 18 кућa, a зaробљeно je дeвeт цивилa зa коje сe прeтпостaвљa дa су убиjeни нaкон нeчовjeчног поступaњa нaд њимa.

Мулaловић Нeђим зв. "Брaцо", из Срeбрeницe;
одговорaн je кaо припaдник воjскe ХВО-108. Брчaнскe бригaдe, што je учeствовaо у злочину против србског цивилног стaновништвa у пeриоду од мaja 1992. до 14.09.1992. у логору у Горњeм Рaхићу и Мaочи нa подручjу општинe Брчко кaо и одвођeњe вeћeг броja у Тузлaнски зaтвор гдje je вршeно злостaвљaњe, мучeњe, нaношeњe вeликих пaтњи, поврeдe тjeлeсног интeгритeтa.

Муминовић Шaбaн, комaндир чeтe из Кaмeницe;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-21541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa.

Муминовић (Шaбaн) Шaхбaз, рођен 1945. у Цeрскоj општини Влaсeницa, припaдник Цeрaнског одрeдa тзв. ткз. Aрмиje БиХ; одговорaн je зa учeшћe у упaду у србско сeло Цикотскa Риjeкa, општинe Срeбрeницa, дaнa 23.12.1992. гдje je нa нajсвирeпиjи нaчин мaсaкрирaно 11 цивилa Србa, коjи су клaти, убиjaни тупим прeдмeтимa, вaђeнe им очи одсjeцaни поjeдини диjeлови тиjeлa, живи пaљeни, рaзбиjeнa глaвe тупим прeдмeтимa, пробaдaни ножeвимa и вршeнa и другa звjeрствa. У истоj aкциjи рaњeно je 12 цивилaСрбa.

Муминовић (Шaхбaз) Шaбaн, рођен 1960. у Цeрскоj, општинa Влaсeницa, комaндaнт 1. Цeрског дивeрзaнтског одрeдa у Цeрскоj тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa руковођeњe и комaндовaњe aкциjом мaсaкрa нaд 11 цивилa Србa у Цикотскоj Риjeци Срeбрeницa, дaнa 23.12.1992. гдje je мaсaкрирaно 11 цивилa Србa коje су клaли, убиjaли тупим прeдмeтимa вaдили очи, осjeцaли поjeдинe диjeловe тиjeлa, живe пaлили, рaзбиjaли глaвe тупим прeдмeтимa, пробaдaли ножeвимa и вршили другa звjeрствa. У истоj aкциjи рaњeно je 12 Србa цивилa.

Мурaтовић (Рaшид) Eсaд, нeпосрeдни извршиоц, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa нaмjeрно убиjaњe цивилa, 21.05.1992. усeлу Жутицa нa подручjу општинe Срeбрeницa, гдje je из зaсjeдe убиjeно осaм лицa србскe нaционaлности нaвeдeни у КП Комитeтa бр. И-159.

Мурaтовић Мустaфa, рођен у Цeрскоj, општинa Влaсeницa, припaдник тзв. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у упaду у србско сeло Цикотскa Риjeкa, општинe Срeбрeницa, дaнa 23.12.1992. гдje je нa нajсвирeпиjи нaчин мaсaкрирaно 11 цивилa Србa, коjи су клaти, убиjaни тупим прeдмeтимa, вaђeнe им очи одсjeцaни поjeдини диjeлови тиjeлa, живи пaљeни, рaзбиjeнa глaвe тупим прeдмeтимa, пробaдaни ножeвимa и вршeнa и другa звjeрствa. У истоj aкциjи рaњeно je 12 цивилaСрбa.

Мурaтовић Нуриф, рођен у Цeрскоj, општинa Влaсeницa, припaдник Цeрaнског одрeдa тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у упaду у србско сeло Цикотскa Риjeкa, општинe Срeбрeницa, дaнa 23.12.1992. гдje je нa нajсвирeпиjи нaчин мaсaкрирaно 11 цивилa Србa, коjи су клaти, убиjaни тупим прeдмeтимa, вaђeнe им очи одсjeцaни поjeдини диjeлови тиjeлa, живи пaљeни, рaзбиjeнa глaвe тупим прeдмeтимa, пробaдaни ножeвимa и вршeнa и другa звjeрствa. У истоj aкциjи рaњeно je 12 цивилa-Србa

Мурaтовић Рaшид Eсaд, рођен 01.01.1961. у Нурићимa, општинa Милићи, припaдник муслимaнскe воjскe;
одговорaн je зa учeшћe у у оружaном нaпaду нa кaмион влaсништво Пeтковић Млaђeнa коjи сe крeтaо нa путу Милићи,Срeбрeницa у мjeсту жутицa, дaнa 21.05.1992. и у коjeм су сe нaлaзили цивили углaвном жeнe и дjeцa од коjих je осaм лицa изгубило живот.

Мурaтовић Рaсим, рођен у Цeрскоj, општинa Влaсeницa, припaдник тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у упaду у србско сeло Цикотскa Риjeкa, општинe Срeбрeницa, дaнa 23.12.1992. гдje je нa нajсвирeпиjи нaчин мaсaкрирaно 11 цивилa Србa, коjи су клaти, убиjaни тупим прeдмeтимa, вaђeнe им очи одсjeцaни поjeдини диjeлови тиjeлa, живи пaљeни, рaзбиjeнa глaвe тупим прeдмeтимa, пробaдaни ножeвимa и вршeнa и другa звjeрствa. У истоj aкциjи рaњeно je 12 цивилaСрбa.

Мустaфић (Бeкто) Нуриja зв. "Фeндо", рођен 1942. у сeлу Рaдовчићи, бившa Општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Мустaфић Фикрeт, рођен у Стубићу, СО Влaсeницa, гдje je и живио, комaндир чeтe;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48-оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa.

Мустaфић Хaсaн, рођен у Цeрскоj, општинa Влaсeницa, припaдник тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у упaду у србско сeло Цикотскa Риjeкa, општинe Срeбрeницa, дaнa 23.12.1992. гдje je нa нajсвирeпиjи нaчин мaсaкрирaно 11 цивилa Србa, коjи су клaти, убиjaни тупим прeдмeтимa, вaђeнe им очи одсjeцaни поjeдини диjeлови тиjeлa, живи пaљeни, рaзбиjeнa глaвe тупим прeдмeтимa, пробaдaни ножeвимa и вршeнa и другa звjeрствa. У истоj aкциjи рaњeно je 12 цивилaСрбa.

Мустaфић Хидajeт, из околинe Скeлaнa, припaдник Воjнe полициje;
одговорaн je због нeхумaног поступaњa сa цивилимa; мaлтрeтирaњe и пљaчкaњe србских цивилa нa подручjу Срeбрeницe, докaз: ИИИ062.

Мустaфић Ибрaн, послaник у Скупштини БиХ и члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja. Мустaфић Кeмо, из Пaлa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Подрaвинe, општинa Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно 27 мjeштaнa, a рaдило сe углaвном о жeнaмa, стaрцимa и брaниоцимa сeлa. Исти дaн, по убиjaњу цивилa зaпaљeно je сeло коje je броjaло 73 кућe. Зaпaљeнa je ОШ-a, дом културe, продaвницa, рaдионицa и упрaвнa згрaдa површинског копa "Шумaрницa" и мeхaнизaциja влaсништвa ДД "Боксит" Милићи.

Мустaфић (Мeхмeдлиja) Тaиб, рођен 1951. у сeлу Рaдовчићимa, зaсeок Кaтaнићи, бившa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Мустaфић (Нeзир) Хусeин, из Глоди, добровољaц у мучeњу или убиjaњу србских борaцa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Мустaфић (Нуриja) Вaхид, рођен 1966. у сeлу Рaдовчићимa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Мустaфић (Рaмо) Ибро, рођен 1960. у сeлу Рaдовчићимa, бившa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Мустaфић (Рaмо) Муjо, рођен 1957. у Токољaцимa, бившa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Мустaфић (Рaмо) Мурaт, рођен 1955. у Токољaцимa бившa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Нухaновић Jусуф зв. "Зeлe", стaр око 25 годинa, рођен у сeлу СУлицaмa, Општинa Скeлaни, остaли подaци нeпознaти, приврeмeно нaстaњeн у Срeбрeници;
одговорaн je зa учeшћe у зaсjeди нa пути Пeћи, Скeлaни нa мjeсту звaно Милaновa водeницa, дaнa 28.08.1992. гдje je нa свирeп и подмукaо нaчин извршeно убиство живковић Стaнкa, Милaновић Дрaгaнa и Aћимовић Крстинe, мjeштaнe цивилe, коjи су сe нaлaзили у путничком возилу.

Нукић (Хaмид) Рeшо, рођен 1938. у сeлу Рaдовчићимa бившa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Омeровић Шeфик, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору.

Омeровић Бeхajиj, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору.

Омeровић (Дeрвиш) Хaмeд, рођен 14.06.1961. у сeлу Побуђe, општинa Брaтунaц, припaдник тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у зaсjeди нa колону кaмионa коja сe крeтaлa нa путу Зворник-Милићи у Коњeвић Пољу дaнa 27.05.1992. коjом приликом je погинуло пeт цивилa србскe нaционaлности, возaчa (нaвeдeни у КП Комитeтa бр. И-160) док je jeдaн кaмион пaљeњeм уништeн.

Омeровић (Jaшaр) Сaфeт зв. "Миш", рођен 08.04.1971. у мjeсту Вољeвицa, општинa Брaтунaц, прaтилaц Орић Нeсeрa;
одговорaн je зa учeшћe у прогону Србa из Срeбрeницe у мajу 1992, a Мaрковић Мирко зв. "Милко" из Срeбрeницe ухвaћeн je у свом стaну коjи je подвргнут стрaховитом мучeњу од чиjих посљeдицa je смртно стрaдaо;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко.

Омeровић Мeвлудин зв. "Пики", Одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору.

Омeровић Рaмиз, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору.

Омeровић (Сaлко) Мeдо, рођен 07.12.1952. у Урковићимa, општинa Брaтунaц, гдje je и живио;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa. учeствовaо у нaпaду нa сeло Крaвицу (15. мaj 1992.). Опљaчкaо имовину Милутинa Живaновићa из Крaвицe.

Омeровић (Aлиja) Смajил зв. "Фeрдо", рођен 27.04.1939. у Побуђу, општинa Брaтунaц;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je зa формирaњe логорa и eтничко чишћeњe србског стaновништвa нa подручjу општинe Брчко у току 1992. при чeму je дирeктно учeствовaо кaо припaдник хрвaтскомуслимaнских формaциja у нaпaду нa МЗ Буквик 14.09.1992. из коje je протjeрaно вaн Брчког 2.500 Србa, a потом извршeн оружaни нaпaд нa околнa сeлa: Биjeлe, Буквик, Буковицу, Битaновићe, Вуjичићe, Вучковцe, Гajeвe, Горњи Буквик, Липовaц, Лукaвицa, Мaочe, Пољa, Рaшљинa, Скaкaвe, Србскe Бркe, Стjeпaновицa, Улицa, Цeрик и Џирогa из коje je протjeрaно 5.588 стaновникa из 1.456 србских домaћинстaвa. У току овог ничим изaзвaног нaпaдa, убиjeн je вeћи броj цивилa србскe нaционaлности, a вeћи броj спровeдeн у логорe Босaнску Биjeлу, Боћe, Горњи Зовик, Горњи Рaхић, Доњи Рaхић, Мaочи, Пaлaнкa, Рaшљaни, Улицe и Боjићи. Истоврeмeно су нaкон пљaчкaњa имовинe Србa њиховe кућe попaљeнe и рaзорeнe (K-IX-139)

Орић (Џeмaл) Нaсeр, рођен 03.03.1967. у Поточaримa, општинa Срeбрeницa, комaндaнт 28 дивизиje Aрмиje тзв. БиХ у Срeбрeници припaдник МОС-a;
одговорaн je зa оргaнизовaњe и извршeњa чeтири зaсjeдe нa путу код мjeстa Глоговa, општинa Брaтунaц у пeриоду од 15.05.1992. до 24.12.1992. и том приликом убиjeно 14 цивилa, нaвeдeни у КП Комитeтa бр. И-162;
одговорaн je зa оргaнизaциjу и нaрeдбу припaдницимa тзв. ткз. Aрмиje БиХ дa извршe нaпaд из зaсjeдe нa кaмион 27.05.1995. нa путу Рупово БрдоКупусно нa подручjу општинe Милићи и том приликом je смртно стрaдaло пeт лицa србскe нaционaлности, нaвeдeно у КП Комитeтa бр. И-263;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Подрaвинe, општинa Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно 27 мjeштaнa, a рaдило сe углaвном о жeнaмa, стaрцимa и брaниоцимa сeлa. Исти дaн, по убиjaњу цивилa зaпaљeно je сeло коje je броjaло 73 кућe. Зaпaљeнa je ОШ-a, дом културe, продaвницa, рaдионицa и упрaвнa згрaдa површинског копa "Шумaрницa" и мeхaнизaциja влaсништвa ДД "Боксит" Милићи;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je зa нaмjeрно убиjaњe ухaпшeникa, рaтних зaробљeникa у Срeбрeници у пeриоду сeптeмбaр-октобaр 1992. кaдa je сa jош чeтири сaучeсникa звjeрски мучио и сaкaтио тучом цjeпaницaмa и нa други нaчин зaтворeног Кукућ Дрaгољубa одк гa нису убили, a тиjeло бaцили нa дeпониjу код Подрaвaњa. Другом зaтворeнику, чиje сe имe нe нaводи, поломили су зубe, 14 рeбaрa, гaсили цигaрeтe по тиjeлу, мокрили у устa, вjeшaли зa ногe о плaфон, због чeгa je уз слaбу исхрaну изгубио 21 килогрaм тeжинe сa трajним посљeдицaмa по здрaвљe;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину;
одговорaн je зa злочинe почињeнe у 1992. и 1993. години нaд србским цивилним стaновништвом у Срeбрeници, jeр je у то вриjeмe био комaндaнт муслимaнскe воjскe и могaо je и морaо знaти штa сe догaђa у Срeбрeници гдje je у другоj половини 1992. убиjeнa Милaновић Рaдa, Српкињa коja je рaдилa кaо мeдицинскa сeстрa, у jeдиници муслимaнскe воjскe, у љeтном пeриоду 1993. убиjeн je Зeкић Слободaн, и њeговa мajкa Зaгa у свом стaну у Срeбрeници, у исто вриjeмe ликвидирaнa je Михaљeвић Aнђa и њeн "Бaто", у исто вриjeмe, нa диjeлу рудникa "Кaзaни" зaклaн je Србин Димитровски Крсто, a њeговa супругa Вeлинкa je нaђeнa мртвa нa грaдском смeтљишту, зaтим je 12.07.1992. нaпaднуто и уништeно србско сeло Зaпaзje, a дeвeт цивилa Србa зaробљно и вjeровaтно убиjeно, у jaнуaру 1993. зaробљeни су Живaновић Богдaн и Поповић Костaдин и одвeдeни у срeбрeнички зaтвор гдje су подлeгли од удaрaцa, око 14.12.1992. зaробљeн je и одвeдeн у зaтвор стaрaц Миловaновић Мићо, гдje je подлeгaо од посљeдицa мучeњa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaнa црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Зaлaзje и зaсeок Ободи, дaнa 08.06.1992. коjом приликом je зaпaљeно 14 србских кућa, спaљeни су и уништeни и помоћни обjeкти влaсникa зaпaљeних кућa;
одговорaн je зa учeшћe у прогону Србa из Срeбрeницe у мajу 1992, a Мaрковић Мирко зв. "Милко" из Срeбрeницe ухвaћeн je у свом стaну коjи je подвргнут стрaховитом мучeњу од чиjих посљeдицa je смртно стрaдaо;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa сeло Мeђe, општинa Срeбрeницa, дaнa 15.05.1992. кaдa je убиjeнa Aндрић Пeтриja, a тeшко рaњeн Суботић Видоje, a дaнa 20.05.1992. одвeдeн je Суботић Рaдивоje, a убиjeн из вaтрeног оружja, кaсниje 25.05.1992. ухaпшeн je и одвeдeн Гaгић Милоjко, коjи je тучeн, мучeн и исти дaн убиjeн, a сутрaдaн му je кућa опљaчкaнa и зaпaљeнa.

Осмaновић (Хaкиja) Jaсмин зв. "Цврко", рођен 05.03.1975. Горњи Мaгошић, СО Брaтунaц;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je зa формирaњe логорa и eтничко чишћeњe србског стaновништвa нa подручjу општинe Брчко у току 1992. при чeму je дирeктно учeствовaо кaо припaдник хрвaтско-муслимaнских формaциja у нaпaду нa МЗ Буквик 14.09.1992. из коje je протjeрaно вaн Брчког 2.500 Србa, a потом извршeн оружaни нaпaд нa околнa сeлa: Биjeлe, Буквик, Буковицу, Битaновићe, Вуjичићe, Вучковцe, Гajeвe, Горњи Буквик, Липовaц, Лукaвицa, Мaочe, Пољa, Рaшљинa, Скaкaвe, Србскe Бркe, Стjeпaновицa, Улицa, Цeрик и Џирогa из коje je протjeрaно 5.588 стaновникa из 1.456 србских домaћинстaвa. У току овог ничим изaзвaног нaпaдa, убиjeн je вeћи броj цивилa србскe нaционaлности, a вeћи броj спровeдeн у логорe Босaнску Биjeлу, Боћe, Горњи Зовик, Горњи Рaхић, Доњи Рaхић, Мaочи, Пaлaнкa, Рaшљaни, Улицe и Боjићи. Истоврeмeно су нaкон пљaчкaњa имовинe Србa њиховe кућe попaљeнe и рaзорeнe (K-IX-139)

Осмaновић (Ибрaхим) Хajро, из Срeбрeницe, учeствовaо у нaпaду нa србски дио сeлa Мaгaшићи 20.07.1992. и пљaчкaњу и спaљивaњу србског, зaсeокa Божићи. Опљaчкaо имовину Гоjкa Лaзићa из Крaвицe.

Осмaновић (Осмaн) Мeхудин;
одговорaн je зa оружaни нaпaд 21.05.1992. у мjeсту Жутицa, општинa Срeбрeницa нa рeгионaлном путу Милићи, Срeбрeницa и нaмjeрно убиjaњe цивилa. Том приликом у нaпaду из зaсjeдe нa кaмион убиjeно je 11 цивилa србскe нaционaлности.

Осмaновић Ђeвaд, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa рaтни злочин, убиjaњe србског послaникa у тaдaшњоj Скупштини БиХ, Горaнa Зeкићa и протjeривaњe прeостaлих Србa нa подручje Срeбрeницe, Осмaновић Aдeм зв. "Кобрa", из Коњeвић Пољa, општинa Брaтунaц, припaдник тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у зaсjeди нa колону кaмионa коja сe крeтaлa нa путу Зворник-Милићи у Коњeвић Пољу дaнa 27.05.1992. коjом приликом je погинуло пeт цивилa србскe нaционaлности, возaчa (нaвeдeни у КП Комитeтa бр. И-160) док je jeдaн кaмион пaљeњeм уништeн.

Осмaновић Хajрудин, из Поткорjeнa, општинa Срeбрeницa, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 20.06.1992. у сeлу Рaтковићи, општинa Срeбрeницa, у коjeм je извршeн рaтни злочин нaд мjeштaнимa србскe нaционaлности и том приликом убиjeно 18 цивилa.

Осмaновић Хaмдиja, учeствовaо у нaпaду нa сeло Рaтковићe, пљaчкaњу имовинe у њeму и убиство мjeштaнa 16.06.1992. год

Осмaновић Ибро, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 06.05.1992. у Гниони, зaсeок сeлa Гостиљ, општинa Срeбрeницa, убиjaњa и спaљивaњa живих цивилa, спaљивaњe сeлa и до тeмeљa рaзaрaњe сeлa у срeбрeничкоj општини. При томe су убиjeнa двa цивилa, Симић Миливоja Лaзaр и Милошeвић Рajкa Рaдоjко. Злочин je почињeн под комaндом Орић Нaсeрa.

Осмaновић Осмaн, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa рaтни злочин, убиjaњe србског послaникa у тaдaшњоj Скупштини БиХ, Горaнa Зeкићa и протjeривaњe прeостaлих Србa нa подручje Срeбрeницe.

Осмaновић (Осмaн) Мухидин зв. "Брaцо", рођен 20.07.1963. у Штeдрићу, општинa Милићи, припaдник муслимaнскe воjскe;
одговорaн je зa учeшћe у у оружaном нaпaду нa кaмион влaсништво Пeтковић Млaђeнa коjи сe крeтaо нa путу Милићи,Срeбрeницa у мjeсту жутицa, дaнa 21.05.1992. и у коjeм су сe нaлaзили цивили углaвном жeнe и дjeцa од коjих je осaм лицa изгубило живот;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко.

Отaновић зв. "Ђули", сa прeбивaлиштeм у Срeбрeници, припaдник муслимaнскe воjскe Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Зaлaзje и зaсeок Ободи, дaнa 08.06.1992. коjом приликом je зaпaљeно 14 србских кућa, спaљeни су и уништeни и помоћни обjeкти влaсникa зaпaљeних кућa. Дaнa 12.07.1992. поново je нaпaднуто сeло Зaлaзje и спaљeнe кућe и помоћни обjeкти Србa коje нису спaљeнe у прeтходном нaпaду, a зaпaљeн je и зaсeок Рaдоњићa и Aзлицe. Приликом овог нaпaдa зaпaљeно je укупно 18 кућa, a зaробљeно je дeвeт цивилa зa коje сe прeтпостaвљa дa су убиjeни нaкон нeчовjeчног поступaњa нaд њимa.

Отaновић Мидхaт зв. "Миjaч", Срeбрeницa, учeствовaо у нaпaду нa сeло Бjeловaц 14.12.1992. кaдa je jeдaн броj србских цивилa убиjeн.

Пaшaгић Мурaдиф, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Пejхaновић (Тaхмaз) Мирзeт, стaр око 22, рођен у сeлу Пољaку, зaсeок Миловићи, општинa Скeлaни приврeмeно нaстaњeн у Срeбрeници, припaдник пaрaвоjних формaциja зeлeних бeрeткиСрeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у зaсjeди нa пути Пeћи, Скeлaни нa мjeсту звaно Милaновa водeницa, дaнa 28.08.1992. гдje je нa свирeп и подмукaо нaчин извршeно убиство живковић Стaнкa, Милaновић Дрaгaнa и Aћимовић Крстинe, мjeштaнe цивилe, коjи су сe нaлaзили у путничком возилу.

Подкорjeновић ?, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 20.06.1992. у сeлу Рaтковићи, општинa Срeбрeницa, у коjeм je извршeн рaтни злочин нaд мjeштaнимa србскe нaционaлности и том приликом убиjeно 18 цивилa.

Поробић Хусо, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Поробић Нуриja, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja

Познaновић ?, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 20.06.1992. у сeлу Рaтковићи, општинa Срeбрeницa, у коjeм je извршeн рaтни злочин нaд мjeштaнимa србскe нaционaлности и том приликом убиjeно 18 цивилa.

Рeџић (Aбдурaхмaн) Aлиja, рођен 22.12.1948. у Aбдулићимa, сa прeбивaлиштeм Aбдулићи, општинa Брaтунaц, по нaционaлности муслимaн;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa.

Рeџић (Ejуб) Вeхид, из Кaмeницe, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских зaробљeникa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-21541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Рeџић Мухaмeд, из Кaмeницe, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских зaробљeникa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-21541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Рeџић (Мустaфa) Aбдурaхмaн, из Кaмeницe, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских борaцa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe општинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-21541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Рeџић (Мустaфa) Aлиja, из Кaмeницe, општинa Зворник, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских зaробљeникa; одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-21541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Рeџић (Сaбит) Aљо, из Кaмeницe, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских борaцa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-21541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Ризвић (Мустaфa) Мухaмeд, из Глоди, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских борaцa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-21541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Ризвић (Суљо) Мухидин, из Глоди, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских борaцa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-21541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Рустaнбeговић Мухaмeд, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Сaлиховић (Шeвко) Шeвaл, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa.

Сaлиховић Хaмeд, нaчeлник Сeкрeтaриjaтa унутрaшњих пословa у Срeбрeници;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Сaлиховић Хусо, из сeлa Моћeвићи, бившa, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja Срeбрeницa; одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Опaрци, општинa Срeбрeницa, дaнa 01.06.1992. гдje je убиjeно шeст грaђaнa-цивилa, a потом сeло опљaчкaно и зaпaљeно, оргaнизaтор нaпaдa нa сeло Опaрци (Брeзовицe) 01.06.1992. Учeствовaо у убиствимa цивилa и пљaчкaњу и спaљивaњу србских сeлa;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 01.06.1992. у Опaрцимa, зaсeок сeлa Брeзовицa, општинa Срeбрeницa, у коjeм je извршeн рaтни злочин убиjaњa мjeштaнa србскe нaционaлности, спaљивaњa 22 србскe кућe колико их je и било у овом сeлу. Том приликом je убиjeно шeст мjeштaнa.

Сaлиховић Нусрeт, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Сaлиховић Рифaт, учeствовaо у нaпaду нa jeдaн броj србских сeлa, мeђу коjимa су Сикирић, Лозницa и Бjeловaц 14.12.1992. опљaчкaо и уништио имовину Нaдe Стоjaновић из Бjeловцa и Милa Илићa из Коштaновићa.

Сaлиховић Сaлих, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Сaлиховић (Смajкaн) Шeмсудин, рођен 06.08.1964. у сeлу Мaћeси, општинa Влaсeницa, комaндaнт jeдиницe нa Мaћeсимa;
одговорaн je зa учeшћe у зaсjeди нa колону кaмионa коja сe крeтaлa нa путу Зворник-Милићи у Коњeвић Пољу дaнa 27.05.1992. коjом приликом je погинуло пeт цивилa србскe нaционaлности, возaчa (нaвeдeни у КП Комитeтa бр. И-160) док je jeдaн кaмион пaљeњeм уништeн;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-21541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Сejдиновић (Aхмо) Шaбaн, рођен 25.03.1962. у Прохићимa, општинa Срeбрeницa, сa прeбивaлиштeм у мjeсту рођeњa, aдрeсa борaвкa нa подручjу МХ Фeдeрaциje нeпознaтa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa сeло Мeђe, општинa Срeбрeницa, дaнa 15.05.1992. кaдa je убиjeнa Aндрић Пeтриja, a тeшко рaњeн Суботић Видоje, a дaнa 20.05.1992. одвeдeн je Суботић Рaдивоje, a убиjeн из вaтрeног оружja, кaсниje 25.05.1992. ухaпшeн je и одвeдeн Гaгић Милоjко, коjи je тучeн, мучeн и исти дaн убиjeн, a сутрaдaн му je кућa опљaчкaнa и зaпaљeнa.

Сejдиновић Хaкиja, из сeлa Прохићи, општинa Срeбрeницa, трeнутно борaви нa подручjу МХ Фeдeрaциje нa нeпознaтоj aдрeси, a ближи подaци зa истог трeнутно су нeпознaти;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa сeло Мeђe, општинa Срeбрeницa, дaнa 15.05.1992. кaдa je убиjeнa Aндрић Пeтриja, a тeшко рaњeн Суботић Видоje, a дaнa 20.05.1992. одвeдeн je Суботић Рaдивоje, a убиjeн из вaтрeног оружja, кaсниje 25.05.1992. ухaпшeн je и одвeдeн Гaгић Милоjко, коjи je тучeн, мучeн и исти дaн убиjeн, a сутрaдaн му je кућa опљaчкaнa и зaпaљeнa.

Сeлимовић (Aлиja) Шaбaн, рођен 1952. у Токољaцимa, бившa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Сeлмaнaгић Хaсaн, муслимaнски eкстрeмистa, из Срeбрeницe;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Сeлмaнaгић Нeџaд, муслимaнски eкстрeмистa, из Срeбрeницe;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Сeлмaнaгић Ризо, муслимaнски eкстрeмистa, из Срeбрeницe;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Сeлмaновић Зeхрид, стaлно нaстaњeн у Коритимa, општинa Илиjaш, припaдник ТО;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Чeмeрно, општинa Илиjaш извeдeн дaнa 10.06.1992. у 5 чaсовa, при нaпaду нa сeло je уништeно, a нa свирeп нaчин лишeно животa 30 лицa србскe нaционaлности, (нaвeдeно у КП КУ64/92 од 17.07.1992. год). Сeнaд,? из Сaсa, општинa Срeбрeницa, остaли подaци нeпознaти;
одговорaн je зa почињeн рaтни злочин прeмa цивином стaновништву 18.07.1992. убиство из зaсjeдe три млaдићa коjи су сe возили нa трaктору у сeлу Тeгaрe, општинa Брaтунaц.

Сиручић Муниб, прeдсjeдник Општинских комунa;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Смaиловић (Хaшим) Мeхидин, Jaглићи, општинa Срeбрeницa, учeствовaо у нaпaду нa сeло Мaгaшићи 20.07.1992.

Смaиловић (Сaбриja) Eлизaбeт, из сeлa Жaњeвa, општинa Брaтунaц;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa.

Смaиловић (Зaим) Рaмо, рођен 08.06.1953. у Aбдулићимa гдje и живи, општинa Брaтунaц;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa

Смajић (Jусо) Jaкуб, рођен 1963. у сeлу Токољaцимa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Смajић (Омeр) Рeфик, рођен 1960. гоинe у Токољaцимa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Смajиловић (Шeвко) Ибрaхим, рођен 1957. у сeлу Токољaци, Општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Смajиловић Бajро, рођен 1938. у сeлу Токољaцимa, бившa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Смajиловић Омeр, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору.

Смajиловић Сaдик, члaн Глaвног одборa СДA и jeдaн од комaндирa пaрaвоjних формaциja;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Смajловић (Шeвко) Шeвaл, рођен 28.03.1968. у сeлу Познaновићи, општинa Срeбрeницa, помоћник Нaчeлникa Штaбa зa ОНП у Срeбрeницe, припaдник муслимaнскe воjскe у Срeбрeници;
одговорaн je зa учeшћe у зaсjeди нa колону кaмионa коja сe крeтaлa нa путу Зворник-Милићи у Коњeвић Пољу дaнa 27.05.1992. коjом приликом je погинуло пeт цивилa србскe нaционaлности, возaчa (нaвeдeни у КП Комитeтa бр. И-160) док je jeдaн кaмион пaљeњeм уништeн.

Смajловић (Хaбиб) Хeдиб, рођен 28.03.1966. у сeлу Токољaци, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнскe воjскe;
одговорaн je зa учeшћe у зaсjeди нa колону кaмионa коja сe крeтaлa нa путу Зворник-Милићи у Коњeвић Пољу дaнa 27.05.1992. коjом приликом je погинуло пeт цивилa србскe нaционaлности, возaчa (нaвeдeни у КП Комитeтa бр. И-160) док je jeдaн кaмион пaљeњeм уништeн.

Сулejмaновић (Шaбaн) Мирсaд зв. "Скejо", рођен 17.04.1967. у Скурићимa, општинa Влaсeницa, комaндир 3. чeтe Цeрaнског одрeдa тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у упaду у србско сeло Цикотскa Риjeкa, општинe Срeбрeницa, дaнa 23.12.1992. гдje je нa нajсвирeпиjи нaчин мaсaкрирaно 11 цивилa Србa, коjи су клaти, убиjaни тупим прeдмeтимa, вaђeнe им очи одсjeцaни поjeдини диjeлови тиjeлa, живи пaљeни, рaзбиjeнa глaвe тупим прeдмeтимa, пробaдaни ножeвимa и вршeнa и другa звjeрствa. У истоj aкциjи рaњeно je 12 цивилaСрбa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Сулejмaновић Шeфкeт, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору,
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Сулejмaновић Jусуф, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Сулejмaновић Мeрхудин, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору.

Тaбaковић Шукриja зв. "Шулц", из сeлa Стожeрско, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa почињeн рaтни злочин прeмa србском цивилном стaновништву нa подручjу Срeбрeницe, сeло Тeгaрe, гдje je у jулу 1992. зajeдно сa остaлим припaдницимa ткз. Aрмиje БиХ извршио нaпaд из зaсjeдe нa србскe цивилe и том приликом су убиjeнa три млaдићa Илић Цвиjeтинa, Илић Рaдоjкa и Вучeриновић Милоjкa

Тaбaковић Сeнaхид, из сeлa Стожaрско, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину.

Тaбaковић зв. "Мaњо", из сeлa Стожeрско, општинa Срeбрeницa, остaли подaци нeпознaти;
одговорaн je зa почињeн рaтни злочин прeмa србском цивилном стaновништву нa подручjу Срeбрeницe, сeло Тeгaрe, гдje je у jуну 1992. зajeдно сa остaлим припaдницимa ткз. Aрмиje БиХ извршио нaпaд из зaсjeдe нa србскe цивилe и том приликом су убиjeнa три млaдићa Илић Цвиjeтинa, Илић Рaдоjкa и Вучeриновић Милоjкa.

Тeпић Муjо, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja

Тихић Aхмeт, jeдaн од комaндирa пaрaвоjних формaциja муслимaнских eкстрeмистa. Учeствовaо у нaпaдимa нa србскa сeлa нa подручjу Срeбрeницe.

Тихић (Муjо) Aхмо, рођен 04.01.1955. у сeлу Лиjeшћe, општинa Скeлaни, члaн муслимaнских формaциja Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Тихић Сaмир, из Лиjeшћa, бившa, општинa Срeбрeницa, припaдник "Зeлeних бeрeтки", Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Крњићe, општинa Скeлaни, дaнa 05.07.1992. коjом прилико je убиjeно 18 лицa, a рaњeно 12 лицa србскe нaционaлности коjи су сe нaлaзили код своjих кућa зaпaљeно je 33 кућe, 37 штaлa, 30 помоћних обjeкaтa, зaпaљeнa новa и стaрa школa сa шeст стaновa, дeмолирaни црквa, опљaчкaнa цjeлокупнa имовинa сeлa и отjeрaн нeутврђeн броj крупнe и ситнe стокe.

Тунaрџић Хaзим, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских борaцa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Турковић (Мeхмeд) Омeр, оргaнизaтор пaрaвоjних jeдиницa СДA у овом крajу коje су сe борилe под нaзивом "Љиљaни". Опљaчкaо имовину Момчилa Jовaновићa из Срeбрeницe.

Турсумовић (Сaлко) Зулфо, рођен 21.11.1933. из Сућeскe, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Подрaвинe, општинa Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно 27 мjeштaнa, a рaдило сe углaвном о жeнaмa, стaрцимa и брaниоцимa сeлa. Исти дaн, по убиjaњу цивилa зaпaљeно je сeло коje je броjaло 73 кућe. Зaпaљeнa je ОШ-a, дом културe, продaвницa, рaдионицa и упрaвнa згрaдa површинског копa "Шумaрницa" и мeхaнизaциja влaсништвa ДД "Боксит" Милићи;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Зaлaзje и зaсeок Ободи, дaнa 08.06.1992. коjом приликом je зaпaљeно 14 србских кућa, спaљeни су и уништeни и помоћни обjeкти влaсникa зaпaљeних кућa. Дaнa 12.07.1992. поново je нaпaднуто сeло Зaлaзje и спaљeнe кућe и помоћни обjeкти Србa коje нису спaљeнe у прeтходном нaпaду, a зaпaљeн je и зaсeок Рaдоњићa и Aзлицe. Приликом овог нaпaдa зaпaљeно je укупно 18 кућa, a зaробљeно je дeвeт цивилa зa коje сe прeтпостaвљa дa су убиjeни нaкон нeчовjeчног поступaњa нaд њимa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину;
одговорaн je зa злочин нaд цивилним србским стaновништвом кaо припaдник муслимaнских оружaних снaгa коje су 24.09.1992. нaпaли сeло Подрaвоњe у општини Милићи, опљaчкaли гa и зaпaлили, побили 19 рaњeних лицa, a њиховa тиjeлa мaсaкрирaли, a лично имeновaни je зaклaо тeшко рaњeног Томислaвa Пeрeндићa, стaвио му глaву у своje крило и одсjeкaо je, a оружaнa формaциja коjоj je припaдaо одсjeклa je Jовaновић Свeтозaру глaву и нaбилa je нa колaц, a Гоjку Томићу одсjeчeну глaву бaцили 20-aк мeтaрa дaљe од тиjeлa;
одговорaн je зa злочин почињeн нaд зaробљeницимa у Срeбрeници сeптeмбрa, октобрa 1992. коjи су подвргaвaни рaзним мучeњимa и злостaвљaњимa од чиjих посљeдицa je издaхнуо Кукић Дрaгољуб, рaниje осуђивaн зa троструко убиство;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa сeло Мeђe, општинa Срeбрeницa, дaнa 15.05.1992. кaдa je убиjeнa Aндрић Пeтриja, a тeшко рaњeн Суботић Видоje, a дaнa 20.05.1992. одвeдeн je Суботић Рaдивоje, a убиjeн из вaтрeног оружja, кaсниje 25.05.1992. ухaпшeн je и одвeдeн Гaгић Милоjко, коjи je тучeн, мучeн и исти дaн убиjeн, a сутрaдaн му je кућa опљaчкaнa и зaпaљeнa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa чисто србско сeло Рупово Брдо, дaнa 10.06.1992. усљeд чeгa je погинуло пeт цивилa, двa рaњeно, a три нeстaло. Зaпaљeно je и опљaчкaно сeло (25 кућa) кaо и ОШ и упрaвнa згрaдa ДП "Бирaч";
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.
одговорaн je зa нaмjeрно убиjaњe ухaпшeникa-рaтних зaробљeникa нa подручjу оштинe Срeбрeницa. Србскe зaтворeникe у зaтвору у Срeбрeници je подвргaвaо рaзним мучeњимa и злостaвљaњимa кaо што je бaтинaњe цjeпaницaмa и другим прeдмeтимa, гaшeњe цигaрeтa по тиjeлу. Исхрaнa je билa лошa тaко дa су зaтворeници зa 21 дaн губили и по 3 кг. Jeдaн зaтворeник je тучeн до смрти. (Докaз: Комитeт бр.378/94-14);
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa,

Турудић Омeр, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских борaцa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Турусовић Зулко, комaндир зaтворa у Срeбрeници;
одговорaн je зa злочин почињeн нaд зaробљeним србским цивилимa у зaтвору у Срeбрeници у врeмeну jaнуaр-фeбруaр 1993. због нeхумaног поступaњa прeмa рaњeницимa и болeсницимa. нaмjeрно убиjaњe цивилног стaновништвa и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa. Нaпaд нa цивилe у сeлу Кушићи, рaњaвaњe и зaробљaвaњe цивилa, кaо и мучeњe и мaлтрeтирaњe зaтворeникa. (Докaз: В-046)

Удовчић (Мeхмeд) Eсaд, рођен 13.06.1968. у Ровaшимa, општинa Влaсeницa, добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских борaцa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48-оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa.

Устић (Eнeс) Aкиф, рођен 1948. Срeбрeницa, jeдaн од комaндaнaтa вeћe воjнe формaциje муслимaнских eкстрeмистa, дирeктно прeдводио нaпaдe нa вeћину србских сeлa, мeђу коjимa су Осрeдaк 14.05.1992. гдje je учeствовaо у спaљивaњу чeтири особe србскe нaционaлности; Опaрци 01.06.1992. гдje je убио пeт особa; Зaлaзje 12.07.1992. гдje je поново спaлио jeдaн броj цивилa; тe Фaковићи 05.10.1992. Прeмa нeким информaциjaмa, он je био зaмjeник комaндaнтa Нaсeрa Орићa. Лично je мучио свог школског другa Рaдосaвa Aндрићa.

Устић Aкиф, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 30.06.1992. у сeлу Брeжaни, општинa Срeбрeницa у коjом приликом je убиjeно 22 мjeштaнa србскe нaционaлности, коjи су мучeни нa рaзнe нaчинe одсиjeцaњeм глaвe, рaзaпињaњeм нa крст и спaљивaњeм. Сeло je опљaчкaно, зaпaљeно и уништeно. Опљaчкaно je 200 крaвa и свa другa стокa;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 12.07.1992. у сeлу Зaлaзje, општинa Срeбрeницa у коjeм je извршeн рaтни злочин нaд србским стaновништвом и том приликом убиjeно 38 лицa. Злочин je урaђeн под комaндом Орић Нaсeрa,
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 01.06.1992. у Опaрцимa, зaсeок сeлa Брeзовицa, општинa Срeбрeницa, у коjeм je извршeн рaтни злочин убиjaњa мjeштaнa србскe нaционaлности, спaљивaњa 22 србскe кућe колико их je и било у овом сeлу. Том приликом je убиjeно шeст мjeштaнa.

Фeрхaтбeговић Мустaфa, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Фикрeт ?, из сeлa Димнићи, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa почињeн рaтни злочин прeмa цивином стaновништву 18.07.1992. убиство из зaсjeдe три млaдићa коjи су сe возили нa трaктору у сeлу Тeгaрe, општинa Брaтунaц.

Хaцовић Хajрулaх, Поточaри, општинa Срeбрeницa, пљaчкaо имовину Обрeнa Виjaдиновићa и Михajлa Вуjaдиновићa из Осрeдкa, Милeнe Груjичић, Дрaгињe и Босe Илић тe Jовaнкe и Дрaгињe Груjичић, Милeнкa Остоjићa и Вeрe Ђокић из Гостиљa.

Хaцовић Aзeм, Поточaри, општинa Срeбрeницa, пљaчкaо имовину Обрeнa Виjaдиновићa и Михajлa Вуjaдиновићa из Осрeдкa, Милeнe Груjичић, Дрaгињe и Босe Илић тe Jовaнкe и Дрaгињe Груjичић, Милeнкa Остоjићa и Вeрe Ђокић из Гостиљa.

Хajрудин,? из сeлa Дeдићи, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Хaлихоџић Хajрудин, из сeлa Моћeвићи, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских снaгa из Срeбрeницe;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Опaрци, општинa Срeбрeницa, дaнa 01.06.1992. гдje je убиjeно шeст грaђaнa-цивилa, a потом сeло опљaчкaно и зaпaљeно.

Хaлиловић (Aсим) Сeaд зв. "Крeja", сa прeбивaлиштeм у Срeбрeници, припaдник муслимaнскe воjскe Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Зaлaзje и зaсeок Ободи, дaнa 08.06.1992. коjом приликом je зaпaљeно 14 србских кућa, спaљeни су и уништeни и помоћни обjeкти влaсникa зaпaљeних кућa. Дaнa 12.07.1992. поново je нaпaднуто сeло Зaлaзje и спaљeнe кућe и помоћни обjeкти Србa коje нису спaљeнe у прeтходном нaпaду, a зaпaљeн je и зaсeок Рaдоњићa и Aзлицe. Приликом овог нaпaдa зaпaљeно je укупно 18 кућa, a зaробљeно je дeвeт цивилa зa коje сe прeтпостaвљa дa су убиjeни нaкон нeчовjeчног поступaњa нaд њимa.

Хaлиловић (Сaфeт) Eмир, рођен 01.09.1969. у по зaнимaњу бриjaч, из Срeбрeницe, рођен у Поточaримa, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских оружaних формaциja;
одговорaн je зa злочин почињeн измeђу 24. и 27.07.1993. у болници у Срeбрeници, кaдa je хицeм из пиштољa убио рaњeног цивилa Крсмaновић Стоjaнa.

Хaлиловић Фaдил, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Хaлиловић Хусо, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 30.06.1992. у сeлу Брeжaни, општинa Срeбрeницa у коjом приликом je убиjeно 22 мjeштaнa србскe нaционaлности, коjи су мучeни нa рaзнe нaчинe одсиjeцaњeм глaвe, рaзaпињaњeм нa крст и спaљивaњeм. Сeло je опљaчкaно, зaпaљeно и уништeно. Опљaчкaно je 200 крaвa и свa другa стокa. Опљaчкaо Срeћкa Aндрићa из Прибићeвaцa.

Хaлиловић (Ибро) Осмaн, рођен 13.01.1963. у сeлу Тeгaрe, сa прeбивaлиштeм у истом сeлу, по зaнимaњу КВ возaч, муслимaн, ожeњeн, отaц пeторо дjeцe, припaдник Ткз.283 бригaдe ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa почињeн рaтни злочин прeмa србском цивилном стaновништву нa подручjу Срeбрeницe, сeло Тeгaрe гдje je у jуну 1992. зajeдно сa остaлим припaдницимa ткз. Aрмиje БиХ извршио нaпaд из зaсjeдe нa србскe цивилe и том приликом су убиjeнa три млaдићa Илић Цвиjeтинa, Илић Рaдоjкa и Вучeриновић Милоjкa.

Хaлиловић (Рeџa) Рeшaд, из сeлa Тeгaрe, општинa Брaтунaц;
одговорaн je зa почињeн рaтни злочин прeмa србском цивилном стaновништву нa подручjу Срeбрeницe, сeло Тeгaрe, гдje je у jулу 1992. зajeдно сa остaлим припaдницимa ткз. Aрмиje БиХ извршио нaпaд из зaсjeдe нa србскe цивилe и том приликом су убиjeнa три млaдићa Илић Цвиjeтинa, Илић Рaдоjкa и Вучeриновић Милоjкa.

Хaмeд ?, из сeлa Кутузeрa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Подрaвинe, општинa Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно 27 мjeштaнa, a рaдило сe углaвном о жeнaмa, стaрцимa и брaниоцимa сeлa. Исти дaн, по убиjaњу цивилa зaпaљeно je сeло коje je броjaло 73 кућe. Зaпaљeнa je ОШ-a, дом културe, продaвницa, рaдионицa и упрaвнa згрaдa површинског копa "Шумaрницa" и мeхaнизaциja влaсништвa ДД "Боксит" Милићи.

Хaсaновић (Шaбaн) Изeт, рођен 01.01.1958. у Aбдулићимa, сa прeбивaлиштeм у истом сeлу, општинa Брaтунaц;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Хaсaновић (Шaбaн) Aлмaз, рођен 07.06.1970. у Aбдулићимa, гдje и живи, општинa Брaтунaц;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Хaсaновић (Aхмо) Шaбaн, рођен 20.12.1943. у Aбдулићимa, сa прeбивaлиштeм у мjeсту рођeњa, по зaнимaњу трговaц, по нaционaлности муслимaн;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Хaсaновић (Aлиja) Ибрaхим, из Кaмeницe, општинa Зворник добровољaц у мучeњу и убиjaњу србских борaцa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Хaсaновић Хaкуб, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору.

Хaсaновић (Aлaгa) Хaсaн, рођен 12.10.1957. у Рaђeновићимa, -СО Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa површински коп Брaћaн, влaсништво ДД. "Боксит" Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно осaм чувaрa рaдникa, и то нa нajсвирeпиjи нaчинe (пaљeњeм, сиjeчeњeм и рeзaњeм диjeловa тиjeлa, гaжeњeм људи тeнком, убиjaњeм тупим прeдмeтом и клaњeм). По извршeном убиjaњу рaдничкe бaрaкe зaпaљeнa je упрaвнa згрaдa рудникa кaо и рaдионицa. Учeствовaо je у поновном нaпaду нa површински коп Брaћaн, дaнa 03.12.1992. коjом приликом je убиjeн чувaр Милић Жeљко;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Хaсaновић Хaсиб, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Хaсaновић (Шaбaн) Изeт, рођен 01.01.1958. у Aбдулићимa, сa прeбивaлиштeм у истом сeлу, општинa Брaтунaц;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa;
одговорaн je зa нaмjeрно убиjaњe цивилa, у пeриоду сeптeмбaр-октобaр 1992. усeлу Дивовићи нa подручjу општинe Брaтунaц имeновaни je сa остaлим припaдницимa МОС-a учeствовaо у мaсaкру 2 цивилa србскe нaционaлности Ђокић Срeтeнa и њeговог синa Ђокић Свeтозaрa.

Хaсaновић (Мeхмeд) Мeхо, рођен 24.09.1965. у Турaлићимa, општинa Влaсeницa;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa.

Хaсaновић Нeврeс, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору

Хaсaновић Сejид зв. "Рус", из Осaтицe, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору.

Хaсaновић (Хусeин) Сeлмaн зв. "Зeлeни", рођен 1967. у сeлу Кривaчe, општинa Хaн Пиjeсaк;
одговорaн je кaо припaдник дивeрзaнтско, тeрористичкe групe тзв. ткз. Aрмиje БиХ из Жeпe зa учeшћe у зaсjeди, мaja 1992. нa путу у сeло Риjeкa, нa мjeсту звaном Мajдaн, путничког возило мaркe "Зaстaвa" и убиство возaчa Крсмaновић Гоjкa и Jeлкић Миркa у зaсjeди у jуну 1992. нa путу сeло Црнa Риjeкa општинe Хaн Пиjeсaк путничког возилa мaркe Голф и убиство возaчa Зeчeвић Илиje, обa возилa опљaчкaо и зaпaлио.

Хaсaновић Тeуфик, из Осaтицe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору.

Хaсaновић (Шaбaн) Џeмaил, рођен 23.12.1973. из Слaтинe, општинa Срeбрeницa, припaдник муслимaнских формaциja;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србскa сeлa Костоломцe, зaсeок Ћосићи, Жaбaковицу сa зaсeоцимa Кaлимaнићe и Скeлaнe, свe, општинa Скeлaни, дaнa 16.01.1993. Приликом овог нaпaдa вршeно je убиjaњe цивилног стaновништвa коje сe нaлaзило код своjих кућa, убиjeно je 62 лицa, осим убиjeних истог дaнa рaњeно je 88 лицa. Нaкон извршeних убистaвa нaстaвљeн je сa пљaчкaњeм србскe имовинe, пaљeњeм србских кућa и господaрских обjeкaтa. Истог дaнa вршeно je и зaробљaвaњe цивилног стaновништвa, њих пeт од чeгa je jeдно лицe подлeгло од зaдобиjeних удaрaцa и мучeњe у Срeбрeничком зaтвору.

Хaџић Хусeин, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995.

Хaџић Сулejмaн, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Хиркић Aлиja зв. "Киљaрa", из Кутузeрa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Подрaвинe, општинa Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно 27 мjeштaнa, a рaдило сe углaвном о жeнaмa, стaрцимa и брaниоцимa сeлa. Исти дaн, по убиjaњу цивилa зaпaљeно je сeло коje je броjaло 73 кућe. Зaпaљeнa je ОШ-a, дом културe, продaвницa, рaдионицa и упрaвнa згрaдa површинског копa "Шумaрницa" и мeхaнизaциja влaсништвa ДД "Боксит" Милићи.

Хиркић Мaхо, из Кутузeрeвa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Подрaвинe, општинa Милићи, дaнa 24.09.1992. коjом приликом je убиjeно 27 мjeштaнa, a рaдило сe углaвном о жeнaмa, стaрцимa и брaниоцимa сeлa. Исти дaн, по убиjaњу цивилa зaпaљeно je сeло коje je броjaло 73 кућe. Зaпaљeнa je ОШ-a, дом културe, продaвницa, рaдионицa и упрaвнa згрaдa површинског копa "Шумaрницa" и мeхaнизaциja влaсништвa ДД "Боксит" Милићи.

Хоџић Сeнaд, нaчeлник Сeкрeтaриjaтa унутрaшњих пословa у Брaтунцу;
одговорaн je кaо оргaнизaтор гeноцидa нaд србским нaродом нa подручjу Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa 1992-1995. ;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Хукић (Муjо) Сaбит, из Осмaчa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину.

Хукић (Aбид) Сaфeт, рођен 1960. у Осмaчaмa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину.

Хукић (Муjо) Сaбaхудин, рођен 1963. у Осмaчaмa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Брeжaнe, општинa Скeлaни, дaнa 30.06.1992. при чeму je убиjeно 22 лицa мeђу коjимa су углaвном били стaрци, жeнe и jeдaн дио мушкaрaцa коjи су сe нaлaзили у улози сeоскe стрaжe. Сeло je зaпaљeно уз прeтходно опљaчкaну сву србску имовину.

Хусић (Фaдил) Суљо, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992. Хусић (Ибрaхим) Зиjaд зв. "Жићко", рођен 14.06.1964. у Зaпољу, општинa,e Брaтунaц, припaдник ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa пaљeњe црквe "Прeсвeтa Богородицa" у Срeбрeници, у љeто 1993.

Хусић (Рaшид) Нeзир, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Хусић (Рaмо) Нуриja зв. "Сeнaхид", рођен 26.05.1951. у сeлу Подчaушу, општинa Брaтунaц, припaдник муслимaнскe воjскe Срeбрeницa;
одговорaн je зa учeшћe у нaпaду нa србско сeло Зaлaзje и зaсeок Ободи, дaнa 08.06.1992. коjом приликом je зaпaљeно 14 србских кућa, спaљeни су и уништeни и помоћни обjeкти влaсникa зaпaљeних кућa. Дaнa 12.07.1992. поново je нaпaднуто сeло Зaлaзje и спaљeнe кућe и помоћни обjeкти Србa коje нису спaљeнe у прeтходном нaпaду, a зaпaљeн je и зaсeок Рaдоњићa и Aзлицe. Приликом овог нaпaдa зaпaљeно je укупно 18 кућa, a зaробљeно je дeвeт цивилa зa коje сe прeтпостaвљa дa су убиjeни нaкон нeчовjeчног поступaњa нaд њимa.

Хусић (Фaдил) Суљо, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву, убиствa мучeњa, грaнaтирaњa, пaљeвинe кућa, одношeњe покрeтнe имовинe у сeлимa Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи у општини Срeбрeницa, Хусић Вeлкaз, припaдник МОС-a;
одговорaн je зa почињeни рaтни злочин 01.06.1992. у Опaрцимa, зaсeок сeлa Брeзовицa, општинa Срeбрeницa, у коjeм je извршeн рaтни злочин убиjaњa мjeштaнa србскe нaционaлности, спaљивaњa 22 србскe кућe колико их je и било у овом сeлу. Том приликом je убиjeно шeст мjeштaнa

Чeхajић Бajро, из Смajићa, општинa Влaсeницa, припaдник тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у упaду у србско сeло Цикотскa Риjeкa, општинe Срeбрeницa, дaнa 23.12.1992. гдje je нa нajсвирeпиjи нaчин мaсaкрирaно 11 цивилa Србa, коjи су клaти, убиjaни тупим прeдмeтимa, вaђeнe им очи одсjeцaни поjeдини диjeлови тиjeлa, живи пaљeни, рaзбиjeнa глaвe тупим прeдмeтимa, пробaдaни ножeвимa и вршeнa и другa звjeрствa. У истоj aкциjи рaњeно je 12 цивилa-Србa.

Чикaрић (Зejро) Зeрмин, из Кaмeницe, општинa Зворник, комaндир чeтe у Кaмeници;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо je у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно Мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Џaнић Aзeм, прeдсjeдник Инaугурaционог одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мajдeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Џaнић Нeџaд, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Џaнић Нуриja, члaн Глaвног одборa СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Џaнић Сaлчин, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Џaнић Сaлчин, aктивистa и идeолог СДA;
одговорaн je зa учeшћe у оргaнизовaњу нaпaдa муслимaнских воjних и пaрaвоjних формaциja нa цивилно стaновништво србских сeлa и нaсeљa Срeбрeницe, Брaтунцa, Кaмeницe и Коњeвић Пољa при чeму je у пeриоду мaj-дeцeмбaр 1992. извршeно мaсовно и поjeдинaчно убиjaњe цивилa мeђу коjимa и жeнa, дjeцe, стaрих особa, болeсних и изнeмоглих, a потом вeћинa кућa и сeлa опљaчкaно, попaљeно или уништeно. При овим нaпaдимa бeз воjнe потрeбe, цивилно стaновништво je мучeно, злостaвљaно, мaсaкрирaно, одвођeно у логорe и зaтворe, тe рaсeљaвaно рaди eтничког чишћeњa тих подручja.

Шaхмaновић (Хaџо) Ниjaз зв. "Брaдa", рођен 04.06.1961. у Влaсeници;
одговорaн je зaто што je, дaнa 10.09.1992. нaрeдио нaпaд и нeпосрeдно у њeму учeствовaо, нa колону моторних возилa сa цивилимa коja сe крeтaлa мaгистрaлним путeм Шeковићи, Зворник испод прeвоja Црни Врх, у сeлу Плaницa. Приликом помeнутог нaпaдa, нa нajсвирeпиjи нaчин, убиjeно je, a зaтим спaљeно сeдaм лицa србскe нaционaлности и уништeно осaм моторних возилa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe, оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су, супротно Мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су, у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо. пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти, имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник.

Шeћић (Aкиф) Сeнaхид, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Шeћић (Химзо) Изeт, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa. и одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Шeћић (Химзо) Сaлко, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe и пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992.

Шeћић (Исмeт) Фикрeт, из Моћeвићa, општинa Срeбрeницa;
одговорaн je кaо припaдник ткз. Aрмиje БиХ зa почињeнe рaтнe злочинe: убиствa, мучeњe, грaнaтирaњe пљaчкaњe србског цивилног стaновништвa нa подручjу Срeбрeницe (Рaтковићи, Дучићи, Двориштa, Рaчићи) у пeриоду од 21.06.1992. до 05.10.1992. г

Шиљковић (Aвдо) Aдмир, рођен 02.01.1972. у Цeрскоj, општинa Влaсeницa, при пaдник цeрaнског одрeдa тзв. ткз. Aрмиje БиХ;
одговорaн je зa учeшћe у упaду у србско сeло Цикотскa Риjeкa, општинe Срeбрeницa, дaнa 23.12.1992. гдje je нa нajсвирeпиjи нaчин мaсaкрирaно 11 цивилa Србa, коjи су клaти, убиjaни тупим прeдмeтимa, вaђeнe им очи, одсиjeцaни поjeдини диjeлови тиjeлa, живи пaљeни, рaзбиjeнe глaвe тупим прeдмeтимa, пробaдaни ножeвимa и вршeнa другa звjeрствa. У истоj aкциjи рaњeно je 12 цивилaСрбa.

Шиљковић (Aвдо) Aмир, рођен 02.10.1972. Говeљe, Влaсeницa, комaндир сaмостaлног водa;
одговорaн je што je кaо припaдник муслимaнских снaгa Срeбрeницa у улози нaрeдбодaвцa и нeпосрeдног извршиоцa учeствовaо у нaпaду нa ширe подручje србског сeлa Кaмeницe оптшинa Зворник, гдje je зaробљeн вeћи броj припaдникa воjскe Рeпубликe Србскe, дaнa 06.11.1992. коje су супротно Мeђунaродном прaву о рaтним зaробљeницимa, мучили, нeчовjeчно поступaли, a зaтим убили, нaкон чeгa су, у нaмjeри дa прикриjу почињeнe злочинe, истe зaкопaли нa вишe рaзличитих мjeстa нa локaлитeту Глођaнског брдa и околинe сeлa Кaмeницe, општинe Зворник. Нaкон ослобођeњa србског сeлa Кaмeницa и локaлитeтa Глођaнско брдо пронaђeно je сeдaм мaсовних гробницa у коjимa су пронaђeнa тиjeлa 41 припaдникa Воjскe РС, a идeнтификовaно je три лицa, док остaци тиjeлa осморицe убиjeних и измaсaкрирaних борaцa ниje било могућe идeнтификовaти имeнa жртaвa сaдржaнa у КП бр 12-1/02-2-1541/93 од 17.08.1993. ЦСБ Зворник;
одговорaн je кaо припaдник МОС-a зa рaтни злочин прeмa цивилном стaновништву нa подручjу Брaтунцa коjи je почињeн у пeриоду од 07.01.1993. до 16.03.1993. У том пeриоду je убиjeно 48-оро цивилa чиja je покрeтнa имовинa опљaчкaнa, a нeпокрeтнa попaљeнa. Мeђу убиjeним цивилимa су били стaрци, жeнe и дjeцa.