Рудолф Перешин (1958-1995) је хрватски војни пилот, дезертер из Југославенске Народне Армије, активни учесник разбијања Југославије и ратова на тлу исте раних деведесетих година 20. вијека.

Широј јавности Перешин је постао познат када је у јесен 1991. са својим авионом Миг-21 пребјегао из ЈНА на аеродром у Аустрију, те је са собом понео строго повјерљиве информације, војне тајне и ратне распореде. Ово је у СР Хрватској дочекано са великим одушевљењем и сматран је за хероја нације. Одмах је приступио паравојним јединицама - ЗНГ, односно касније је био члан Ратног ваздухопловства Хрватске војске.

Иначе, Перешин је учествовао у злочиначко-терористичкој акцији "Бљесак", почетком маја 1995. када су хрватске снаге извршиле агресију на сјеверне дијелове РСК. Тада је бомбардовао колоне Срба цивила које су се повлачиле из југо-западних крајева Славоније ка Босни. У том гранатирању било је и убијања мале дјеце.

Тада је дејствовала противвазушна одбрана Србске војске у БиХ, када је његов авион погођен, а он се катапултирао и пао у Саву гдје се утопио.

Хрватски предсједник Фрањо Туђман га је одликовао са највишим одликовањима за допринос стварању модерне хрватске државе и учешћу у ткз. Домовинском рату.

Био је ожењен са Љерком, која му је родила једну кћер.

ЖИВОТОПИС

Рудолф Перешин је рођен 25. марта 1958. године у селу Јакшинец (на путу између Загреба и Вараждина), код Горње Стубице у хрватском Загорју.

Његов отац се зове Мијо, а мајка Зорица. Има сестру Бисерку и брата Драгу.

Његов отац одлази 1968. године у Западну Њемачку, гдје је било већ пуно његових земљака - хрватских емиграната, на "привременом раду".

Тамо је и његов отац му Мијо похађао терористичко-диверзантске курсеве у камповима који су основани од тајне војске НАТО, познато као саставни дио "Операције Гладио". Вашингтон и Лондон су регрутовали антикомунистички кадар из земаља Источне и Јужне Европе и користили их за подрињивање матичних држава.

Школовање и каријера

Након матурирања у основној школи, млади Рудолф се определио за војни позив, желио је да буде пилот. Дипломирао је на средњој војној школи "Маршал Тито" Југославенског ратног ваздухопловства (ЈРЗ) у Мостару.

На војну академију долази 1977. године у Задар, гдје је био велики наставно-образовни центар за потребе Југославенске Народне Армије. Ту је имао одличне оцјене и похвале претпостављених, па је 1981. промовисан у борбеног пилота и добио чин потпоручника.

Одабран је у групи двадесетак младих пилота који су добили прилику да се усавршавају на (надзвучном) авиону Миг-21, совјетске производње за пресретање. Та група младих официра је имала задатак да извиђају положаје у дубини непријатељске територије.

Како је успјешно завршио курсеве, распоређен је на војни аеродром "Жељава", код Бихаћа, на сјеверо-западу Босне. Ту је био члан 125. ловачке ескадриле ЈРЗ.

Поред тога, имао је усавршавања у Београду и Приштини.

Породица

Оженио се почетком 1979. године са дјевојком Љерком. Она му је наредно љето родила једну кћер: Далиборку.

Породица је живјела у Бихаћу од 1983. године, гдје је Рудолф заправо и радио. Добили су стан од државе.

Када је Перешин већ планирао бијег онда је породицу преселио у Стубличке Топлице код његове мајке. Био је под присмотром тих дана, али је вјешто глумио да је све уреду.

Кћер Далиборка се удала за Игора Кекелића, са којим има двије кћери.

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 4.5 деценије комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге су то искористиле за остваривања својих иредентистичких циљева.

Сепаратисти су имали такође и помоћ страних сигурносно-обавјештајних служби (Њемачке, Британије, Аустрије, Канаде и САД) јер им је исти био циљ - растурање СФРЈ.

Уједињење: Љевица, Црква и Десница

У СР Хрватској на вишестраначким изборима побјеђује Фрањо Туђман и милитанта партија Хрватска Демократска Заједница. Они нису скривали своје намјере о етнички чистој и самосталној држави, а исто тако су јавно показивали симпатије према усташким крволоцима из Другог свјетског рата.

Почело је илегално наоружавање, стварање паравојних формација ткз. Збор Народне Гарде, промјењен је Устав, итд. Преко ноћи је ситуација се измјенила, док су Срби осјећали велику несигурност, јер су добијали пријетње, отказе, имали психо-физичка малтретирања. С друге стране, код Хрвата је наступила еуфорија, пошто се њихов Тисућљетни сан остваривао.

У то вријеме Перешин је имао чин пуковника ЈНА. Иако јесте био припадник савезне војске, он истински није осјећао да је Југославија његова домовина, јер је васпитаван у србомржњи и антијугославенским осјећањима.

Усљед политичких неприлика Генералштаб ЈНА је покушао након растурања Савеза комуниста Југославије 22. јануара 1990. године да оформи нову политичку опцију названо "Савез комуниста - Покрет за Југославију". Овдје су главну ријеч водили високи функционери ЈНА: Вељко Кадијевић, Бранко Мамула, Стеван Мирковић и Никола Љубичић. Перешин је одбио да приступи њима.

Ипак, Рудолф  је дошао је контакт са првацима ХДЗ-а, коју је предводио Фрањо Туђман, скупа са сарадницима који су имали у архивама сигурносно-информативних служби СФРЈ ознаке "унутрашњи непријатељ".

Дезертирање

Средином 1991. у СР Словенији је дошло до оружаног сукоба, односно агресије словеначких паравојних јединица према ЈНА. Овај рат је потрајао скоро двије седмице, а завршено је Брионском декларацијом 7. јула 1991. Према том документу ЈНА је имала три мјесеца времена да повуче своје снаге из алпског дијела Југославије. Генералштаб ЈНА је направио мјере којима се предвиђало повлачење људства и технике.

Те активности је требало да надгледа и пилот Перешин са својим борбеним авионом Миг-21. Он је кренуо на задатак, али је у једном моменту 25. октобра 1991. одбио да се врати у Бихаћ, већ је прелетео на територију Републике Аустрије, тачније слетео на аеродром у Клагенфурт.

Аустријским званицама Перешин је изјавио сљедеће: "Ја сам Хрват! Не могу и нећу да пуцам на Хрвате...". У том моменту нико није то тражио од њега, што је хрватској пропаганди био одличан аргумент против ЈНА и Срба. Поента је да су хрватске паравојне јединице у то вријеме имале злочиначку активност познато као "Напад на касарне". С обзиром да Перешин није био у души Југославен, он се поистовјећивао са Туђманом и његовим идејама.

Иако је држава Југославија и војска ЈНА Перешину много тога омогућила, он је погазио заклетву и дезертирао. Са собом је понео војне тајне, односно строго повјерљиве информације, као и ратне распореде, то је стекао услове за кривично гоњење. Он је све предао генералу Антуну Тусу, још једном дезертеру из редова ЈНА који су одмах прешли на страну хрватске паравојске. Процјене су да је око 3.500 Хрвата овако нешто урадило 1991-1992.

Наставак

У оружаним снагама Републике Хрватске наставио је каријеру као пилот. Ту се између осталог бавио и пословима инструктора за авионе.

Почетком 1995. године бива постављен за команданта ловачке ескадриле на аеродрому "Плесо". Добио је чин бригадира.

Хрватски војни врх је у прољеће 1995. детаљно разрадио активности злочиначко-терористичке акције "Бљесак", коју је тражио предсједник Фрањо Туђман. Циљ је био етничко чишћење РС Крајине односно трајни прогон србског становништва из југо-западних дијелова Славоније.

Погибија

Другог дана маја 1995. Перешин је у раним јутарњим сатима полетио са својим борбеним авионом Миг-21 и дошао у зону средње Посавине. Са њим су била још два пилота Зденко Радуљ и Ивица Ивандић. Ту је код Босанске Градишке на Мосту спаса већ била велика колона Срба која је у страху од сигурне смрти напуштала своје куће из Окучана, Пакраца, Новске, Липика... Јасно се видјело да се ради о цивилима.

Перешин је испалио ракете "ваздух-земља" којима је гађана колона. Убијену су:

• Уна Тадић (3)
• Немања Гојић (11)
• Дајана Гојић (6)

 док је преко двадесет цивила рањено.

Видјевши шта се дешава Армија босанских Срба код Босанске Градишке дејствује по хрватским авионима из противваздушних топова. Тада је Перешинов авион погођен, док је он успио да се катапултира. Међутим, није успио да се лагано приземљи већ се утопио у ријеци Сави.

Његово тијело је пронађено мјесец дана касније у шипражију 30 км низводно, те је првобитно сахрањен код Оџака.

Новембра 1995. године његово тијело је пребачено у Бањалуку, а хрватској страни су предати 4. аугуста 1997. посмртни остаци.

Уз све државне и војне почасти бригадир Рудолф Перешин је сахрањен на загребачком гробљу "Мирогој" 15. септембра 1997.

ЗАОСТАВШТИНА

Рудолфова супруга Љерка је 2014. године имала јавне иступе гдје је говорила да је њен супруг био заробљен и убијен, али то никада није доказано.

Војне власти Аустрије су дуго времена чували Перешинов Миг-21 са којим је он пребјегао у Клагенфурт. Међутим, 7. маја 2019. године бива враћен у Хрватску.

У Горњој Стубици тај авион је је постављен у меморијални парк посвећен управо Рудолфу Перешину, гдје је и његова биста од 2004. године.

Загребачки ваздухоповни савез је понио његово име, а од 1997. године одржава се манифестација "Сусрети за Рудија" у његовом родном мјесту.

Одликовања

• Орден Кнеза Домагоја
• Споменица Домовинског рата
• Медаља Бљеска
• Медаља за посебне подухвате
• Орден Петра Зринског и Франа Крсте Франкопана
• Споменица Домовинске захвалности
• Орден Николе Шубића Зринског
• Орден Бана Јелачића
• Орден Стјепана Радића