Расим Делић (1949-2010) је био генерал муслиманске Армије Босне и Херцеговине и други начелник Генералштаба муслиманске Армије БиХ, муслимански ратни командант за вријеме ратова на бившем југославенском простру деведесетих година 20. вијека.

Умјешан је у ратне злочине над српским становништвом у централним дијеловима Босне и Херцеговине, највише на планини Озрен 1995. године, али и логору Каменица.

Под његовом контролом била је и озлоглашена јединица "Ел Муџахедин", састављена од добровољаца из арапских земаља, који су дошли у Босну да се боре за Џихад.

Дана 15. септембра 2008. године је осуђен пред Хашким трибуналом за ратне злочине за вријеме рата у БиХ, на само 3 године затвора.
 

ЖИВОТОПИС

Расим Делић од оца Рашида је рођен у Челићу, у општини Лопаре (Челић данас представља засебну општину).

Дана 1. октобра 1967. године, са својих 18 година млади Делић се уписао на Војну академију Копнене војске.

Дипломирао је 31. јула 1971. и произведен у чин потпоручника Југославенске Народе Армије. Исте године је ступио у службу ЈНА.

Током 1980-1992, био је на дужности у различитим артиљеријским јединицама ЈНА:

1. Командант артиљеријске дивизије (од 15. октобра 1980. до 20. септембра 1984)
    
2. Начелник штаба и замјеник команданта мјешовитог артиљеријског пука (од 21. септембра 1984. до 27. августа 1985)
    
3. Командант мјешовитог артиљеријског пука (од 28. августа 1985. до 31. августа 1988. и од 1. августа 1989. до 15. јула 1990). У међувремену је, 22. децембра 1987, унапријеђен у чин потпуковника.
    
4. Помоћник начелника одјељења за оперативно-наставне послове у Команди 4. корпуса ЈНА у Сарајеву (од 16. јула 1990. до 13. априла 1992)

КАРИЈЕРА У АБиХ

Дана 13. априла 1992. године, званично је затражио отпуст из Југословенске народне армије и ступио у снаге муслиманске Територијалне одбране БиХ (ТО БиХ). Муслиманска Територијална одбрана (МТО) је у то вријеме почела је да подржава отцјепљење БиХ од Југославије.

Расиму Делићу је 16. априла 1992. наређено да напусти Сарајево и он је у Високом почео, са групом официра, да организује МТО Средње Босне, на чијем је он био челу.

Од 12. маја 1992. је постао члан Главног штаба МТО и службено задужен за организовање и командовање оружаним борбеним дејствима на територијама општина Фојница, Крешево, Кисељак, Високо, Илијаш, Вогошћа, Бреза, Вареш и Олово .

Када су 20. маја 1992. снаге МТО постале Армија Босне и Херцеговине, Расим Делић је постављен за вршиоца дужности начелника Одјељења за оперативно планирање и обуку муслиманске војске, по наређењу Сефера Халиловића.

Сефер Халиловић је тада био начелник Главног штаба али је био потчињен Расиму Делићу. У јуну 1993. Расим Делић је, уз Алију Изетбеговића и Ејупа Ганића, био један од чланова Предсједништва који су бојкотовали мировне преговоре у Женеви.

Расим Делић је напустио свој положај комаданта Заједничке команде Војске Федерације БиХ 1. септембра 2000. Раније исте године, то је најавио лично предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић 29. фебруара 2000.

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Половином 1992. године у БиХ су из иностранстрва почели пристизати муслимански војници који су себе називали муџахединима (светим ратницима по „Курану“) и чији је циљ био борити се против непријатеља Муслимана у Босни и Херцеговини.

Њима је командовао Абу Харис, познат и као др Абу Харит ал Либи. До новембра 1992. они су наступали самостално, али су 19. новембра 1992. укључени у 7. муслиманску брдску бригаду и друге јединице Трећег корпуса муслиманске војске. Они су учествовали у акцијама ових јединица, а повремено и предводили цијели Трећи корпус муслиманске ткз. Армије БиХ.

До почетка јуна 1993. године, најмање 60 босанских муслимана се прикључило иностраним муџахединима.

Расим Делић је 13. августа 1993. године наредио да се образује посебан одред „Ел Муџахид“ који ће окупљати муџахедине и бити потчињен комадни Трећег корпуса муслиманске војске.

Као командант Главног штаба, Расим Делић је био највиши војни официр муслиманске ткз. Армије БиХ који је био подређен само Предсједништву БиХ.

У његову командну одговорност су спадали и Други и Трећи корпус (који је обухватао јединице „Ел Муџахид“) који су имали своје команданте и командни кадар који су сви били потчињени директно њему.

Јединице „Ел Муџахид“, које су биле под његовом командом, за вријеме рата у БиХ су извршиле бројне ратне злочине и нечовјечно поступање према српским и хрватским војницима, углавном заробљеницима, међу којима су и сљедећи:

• 8. јуна 1993. године, истог дана када је Делић именован за команданта Главног штаба муслиманска војска је ухапсила 200 војника хрватске националности у окршајима у и око села Малине. Заробљенима је било наређено да крену пут села Мехурићи, неколико километара од Малина. Уз оружану пратњу, близу села Пољанице, сусрела их је група од око 10 муџахедина и преузела 35-40 заробљеника наређујући им да крену назад ка Малинама. Ускоро им се придружила још једна, мања, група Хрвата који су заробљени у Малинама. Свима је наређено да стану у врсту након чега је на њих отворена ватра. Сви преживјели су докрајчени метком у главу. По оптужници Међународног тужиоца, Расим Делић је био обавјештен о овим злочинима али није преузео неопходне мјере да казни починиоце.
   
• 21. јуна 1995. године, два војника Војске Републике Српске (ВРС) су заробљена и одмах потом обезглављена од стране припаднике војске БиХ. По оптужници, и други српски заробљеници, заробљени истог дана, су доживјели мучења, укључујући пребијања и одведени у логор у Каменици. Још једном војнику, Гојку Вујичићу, је одсјечена глава 24. јула 1995. Друге заробљенике су тјерали да пољубе одсјечену главу која је била постављена у просторији у којој су били држани. У логору у Каменици су примјењиване разне врсте пребијања и мучења. На неким војницима су кориштени електрошокови а другима су наношени „страшни болови тако што су им на ноге стављана гумена цријева са зраком под високим притиском“.
   
• 11. септембра 1995. године, око 60 војника ВРС је заробљено и три жене и сви су били пребачени у логор у Каменици. Свих 60 се касније водило као нестало и претпоставља се да су мртви. Оптужница тврди да су споменуте три жене биле подвргнуте насиљу, конкретно силовању. Светри су ослобођене 15. новембра 1995.
   
• Још једна група од 10 војника Војске Републике Српске је заробљена 10. септембра 1995. године. Сви су били подвргнути суровом мучењу у периоду од 12 дана.

ОПТУЖНИЦА И ПРЕСУДА

Расим Делић се по оптужници теретио да је знао да муџахедини и војници Армије БиХ имају озбиљне намјере да почине дотичне злочине против заробљеника и цивила и да је логор у Каменици служио као мјесто гдје су се они спроводили, као и да је знао да су војници из одреда „Ел Муџахид“ склони насиљу, поготову над заробљеницима, као и да они управљају логором „Каменица“ , али да није преузео ништа да ове злочине спријечи.

Након што се добровољно предао Хашком трибуналу 3. марта 2005. године Расим Делић се изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице. Оптужница је гласила:
- „Убиство, окрутно поступање и силовање (кршења закона и обичаја ратовања)
 

• Расим Делић није предузео нужне и разумне мјере да казни починиоце погубљења заробљених Хрвата и војника ХВО-а који су се предали у селима Малине и Бикоши у општини Травник у средњој Босни и Херцеговини
• Није предузео нужне и разумне мјере да спријечи мучење, премлаћивања, убиства и одрубљивања глава које су починили његови потчињени у заточеничком објекту за заробљене војнике Војске Републике Српске - логору Каменица који се налазио у долини Гостовићи, покрај ријеке Гостовићи, око 10 километара јужно од Завидовића у средњој Босни и Херцеговини.
• Није предузео нужне и разумне мјере да спријечи силовање три жене које су извршили његови потчињени у логору Каменица.“

Тужилаштво Хашког трибунала је извело 64 свједока, а одбрана 13 свједока.

Дана 15. септембра 2008. године, након око 11 мјесеци суђења, Претресно вијеће Хашког трибунала је донијело пресуду за случај „Расим Делић“. Делић је у међувремену два пута био пуштан на привремену слободу у БиХ, први пут у мају 2005. године и други пут у новогодишњој паузи Хашког трибунала 11. децембра 2007. Тужиоци нису имали замјерке на ове одлуке суда .

У другом наврату, Делић је добио мјесец дана слободе, од 11. децембра до 11. јануара. Том приликом Делић је разговарао са Харисом Силајџићем због чега је смјештен у кућни притвор - оптужен је да је са Силајџићем причао о свом случају, што је било забрањено, а он је тврдио да је с њим причао о породици и пријатељима.

Тужилац је тражио затворску казну од 15 година, а одбрана је тражила ослобођење. Браниоци су тврдили да у критично вријеме Делић није имао контролу над муџахединима и да није могао спријечити и казнити злочине

Хашки Суд је, међутим, закључио да Делић није крив за злочине над Хрватима у селу Малине, јер је баш тог дана тек ступио на мјесто команданта ткз. Армије БиХ. Такође је ослобођен оптужбе за окрутно поступање и убиство у селу Кестен и логору Каменица, када су муџахедини убили једног српског старца, 52 српска војника и мучили још 10 њих.

Проглашен је кривим само за једну тачку оптужнице (3 инцидента муџахедина у периоду између 1993. и 1995. године) а по осталим тачкама је ослобођен кривице. Иако је и за остале злочине доказано да су почињени од стране муџахедина и војника муслиманске Армије БиХ, а већином гласова и да је Делић имао ефективну контролу над том јединицом, судије су ипак закључиле, на основу размотрених доказа, да Делић није знао нити могао знати за убиства заробљеника, те их није могао ни спријечити.

Резултат суђења била је затворска казна од 3 године за Делића. Од одређене затворске казне ће се одузети 448 дана које је већ провео у притвору.

РЕАКЦИЈЕ НА ПРЕСУДУ

• Портпаролка Хашког тужилаштва Олга Кавран је најавила да ће тужилаштво о жалби на пресуду Делићу одлучити када буде проучило пресуду.
• Премијер Републике Српске Милорад Додик је изјавио да је Хашки суд оваквом пресудом још једном доказао да је правда за српске жртве из грађанског рата у БиХ „заиста недостижна“ као и да је пресуда урушила и минимум српског повјерења у правичност Хашког трибунала, који је, практично, изгубио сав легитимитет кад је српски народ у питању.
• Из ХДЗ БиХ је саопштено да је „неугодно изненађена пресудом Хашког суда који је срамотно ниском казном осудио бившег начелника Главног штаба Армије БиХ, генерала Расима Делића.