Мустафа Ђелиловић (1955-2021) је муслимански професор, политичар, државни чиновник, предсједник ткз. Ратног Предсједништва у сарајевској општини Хаџићи с' почетка деведесетих година 20. стољећа.
Ђелиловић је током оружаних сукоба у Босни и Херцеговини био у Хаџићима у врху цивилне власти, као страначки првак милитанте партије СДА, односно одређивао је и питао се ко ће бити ухапшен или убијен, ко утамничен... а ко ће да преживи. Као такав био је на челу удруженог злочиначког подухвата, коме је био циљ етничко чишћење Срба са тог подручја.
Тужилаштво БиХ га је крајем 2011. године оптужило за ратна злодјела, злочине против човјечности супртоно Женевским конвенцијама, што су почињена над србским цивилима у Тарчинском казамату, ОШ "Девети мај" у Пазарићу и бившој касарни "Крупа" у Зовику, односно мучилиштима на територији Општине Хаџићи током босанско-херцеговачког рата.
Сем њега оптужено је у истом предмету још седморица припадника ткз. Армије Босне и Херцеговине, његових блиских сарадника.
Суђење Ђелиловићу је трајало више година и владало је велико интересовање у региону и Европи, а неправоснажна пресуда донесена је 2018. године. Проглашен је кривим по командној одговорности. Казна је гласила 10 година затвора. Касније је парница обустављена против Мустафе пошто је он 10. марта 2021. године преминуо, усљед заражености вирусом ковида.
Остали из тог предмета су такође проглашени кривима и осуђени на временске казне од 5-8 година затвора.
У општини Хаџићи, која је остала у саставу Федерације БиХ након Дејтонског мировног уговора тај дан је најављен као Дан жалости.
ЖИВОТОПИС
Мустафа Ђелиловић је рођен 13. новембра 1955. године у општини Хаџићи, у насељу које се зове Кућице... у то вријеме то није било предграђе града на Миљацки, него засебно насеље. Приградска зона постаје тек осамдесетих година 20. вијека.
Његов отац се звао Салих, а мајка Вахида. Они су често ишли у џамију. Чланови његове уже породице су били активни учесници Другог свјетског рата.
Сем њега, Мустафини родитељи су имали још једну кћер: Маида. Одрастао је у врло религиозној породици, гдје се његовао радикални исламизам.
Оженио се почетком осамдесетих година са женом Сабином, која му је родила сина Вехида и кћерку Сумеју.
У родним Хаџићима је завршио основну школу, а у Сарајеву матурирао је у гимназији. Дипломирао је на Пољопривредном факултету 1975. године.
Редовни војни рок је одслужио у Београду и Вршцу 1977-1978.
Политички активизам
Мустафа Ђелиловић је био један од оних муслиманских екстремиста који су били сљедбеници Алије Изетбеговића, пријератног робијаша што је своје затворске дане издржавао ради ширења националне мржње и непријатељске пропаганде, иначе аутор шовинистичке "Исламске декларације" раних 1970-их година.
Тако је Ђелиловић 19. септембра 1990. године изабран за предсједника општинског одбора Странке Демократске Акције у сарајевским Хаџићима.
Дочек Алије Изетбеговића и Ејупа Ганића
Један од његових првих задатака је био стварање окружења страха, како би застрашио Србе са хаџићке општине... односно стајао је на врху пирамиде застрашивања свих који су се противили сепаратизму СДА, односно издвањају Босне и Херцеговине из СФР Југославије.
Након што је завршен рат, крајем 1995. године, постепено се повукао са јавне сцене, јер је претпостављао шта га чека. Добио је посао на мјесту помоћника министра за привредну Кантона Сарајево и директора Завода за пољопривреду у Федерацији БиХ, постао је универзитетски професор, па је као такав и путовао по свијету.
Контраверзе
Његови политички противници му замјерају то што је рат искористио да се обогати, тј. прозвали су га ратни профитер. Једне прилике Сенад Авдић, уредник и оснивач сарајевског листа "Слободна Босна" је изјавио да никада у животу није видио већу количину новца (њемачких марака), него што је то било на радном столу код Ђелиловића.
Такође, преживјели логораши (међу њима и Ђорђо Шувајло) су за вријеме свог тамновања раних деведесетих година одлазили на "претоваре". Ово се односило принудни рад тј. на пребацивање робе са камиона на камион, шлепера на шлепер... па је тај товар настављао даље до Србског Сарајева. Шверц туре као што се види, биле су омиљени "приход" Ђелиловића, који је искористио природне и ратне погодности мјеста гдје је био господар живота и смрти.
Смрт и сахрана
Преминуо је у Сарајеву у 66. години живота, усљед заражености вирусом короне.
Сахрањен је дан касније на локалном гробљу у Кућицама, уз све државне почасти.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Средином 1991. године Ђелиловић је учествовао у илегалном наоружавању и стварању муслиманских паравојни формација ткз. Патриотске лиге, у коју су улазили већином пробисвјети, ликови што су већ имали проблем са законом: коцкари, силеџије, алхоколичари, убице, пљачкаши, уцјењивачи, дужници и сл.
Постројавање Девете бригаде у Хаџићима
Пошто је на почетку оружаних сукоба у Босни и Херцеговини Ђелиловић био предсједник Општине Хаџићи, логично је било да постане и шеф ткз. Кризног штаба у овој општини у прољеће 1992. године. Мало касније Ђелиловић постаје и први човјек ткз. Ратног Предсједништва у Хаџићима, а на тој позицији је остао до краја оружаних дејстава.
Током ратних година 1992-1996 Ђелиловић је био оперативац, пошто је обезбеђивао храну, одјећу и све друге потрепштине за Први корпус ткз. Армије БиХ, а посебно 9. сарајевску бригаду, која је основана 5. новембра 1992. Највишим војним одликовањем муслиманске војске "Златни Љиљан", одликован је 21 припадник ове јединице.
Такође, био је врло добро упознат са мјестима гдје су све утамничени "неподобни грађани", односно цивили србске националности, али није ништа учинио ништа да се то зло заустави. То су прије свега:
- државни концентрациони логор "Силос" у Тарчину, у коме је за четири године утамничено најмање 600 Срба, као и мањим дијелом војника ЈНА и Армије босанско-херцеговачких Срба (ВРС)
- Основна школа "Девети мај" у насељу Пазарић, у којој је било око 140 заточеника, готово сви србске националности.
- Хангар бивше касарне ЈНА "Крупа" у Зовику, гдје је било утамничено око 160-оро Срба цивила из шире околине града Сарајева.
Такође, Ђелиловић је облачио унифрому муслимаске ткз. Армије БиХ и учествовао у неким акцијама када су нападани србски положаји око Сарајева. Ово је радио као припадник Девете брдске бригаде.
ОПТУЖНИЦА И СУЂЕЊЕ
Тужилажтво Босне и Херцеговине је 22. новембра 2011. године расписало потерницу за Мустафом Ђелиловићем, као првооптуженом у случају "Силос". Он је ухапшен од припадника СИПЕ (специјалне полиције) два дана касније и спроведен у притвор. Приликом првог појављивања пред Државним судом изјаснио се да је невин по свим тачкама оптужнице: нечовјечно поступање, мучење, намјерно наношење тешких тјелесних повреда и душевне боли, присиљавање на принудни рад, силовање...
Два мјесеца касније, односно 13. јануара 2012. оптужинца је против њега потврђена оптужба, као и против осталих сарадника: Фaдилa Човићa, Мирсaдa Шaбићa, Нeзирa Кaзићa, Бeћирa Хуjићa, Хaлидa Човићa, Шeрифa Мeшaновићa и Нeрминa Кaлeмбeрa... све су то били припадници односно цивилни функционери и војно-полицијски официри муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине током деведесетих година.
Суђење Ђелиловићу је трајало седам година, односно 5. јула 2018. године донета је првостепена (неправоснажна) пресуда по којој је он проглашен кривим за ратна злодјела и злочине против човјечности на територији општине Хаџићи, тачније: ДКЛ Силос, Основна школа "9. мај" у Пазарићу и магацини бивше касарне ЈНА "Крупа" у насељу Зовик. Судија у овом процесу била је Мира Смајловић, а његов бранилац је одређена Едина Решидовић.
Тужбу је предводила јавни тужилац Зорица Ђурђевић, која је намјерно вршила опструкцију у овом предмету, како се не би доказала кључна тј. очигледна ствар, да је Ђелиловић био на челу удруженог злочиначког подухвата.
Жалбено вијеће суда је ову пресуду поништило и наложило ново суђење.
Судски поступак против Мустафе Ђелиловића је обустављен 2021. године, јер је он те године 10. марта преминуо.
ЗАОСТАВШТИНА
Када је објављена вијест о његовој смрти, у Општини Хаџићи, тадашњи начелник Хамдо Ејубовић је прогласио Дан жалости, а заставе су спуштене на пола копља.
Муслимански медији и јавност Ђелиловића доживљавају као хероја и идола нације, јер како се наводи у саопштењу "први је устао против агресора".
Више празна, него пуна сала на у згради Општине
Дан касније у Општини је обављена комеморација гдје су присуствовали чланови породице, представници локалне власти, саборци и ветеранска удружења. Овај догађај је организовало удружење "Патриотска лига", односно бивши чланови некадашње муслиманске паравојне формације.