Младен Налетилић - www.zlocininadsrbima.com


Време: Први светски рат

Област: Југославија


Младен Налетилић


Младен Налетилић (1946.) звани Тута је бивши хрватски емигрант и осуђени ратни злочинац почетком деведесетих година 20. стољећа када је био командант хрватске паравојне јединице, са којом је оставио крваве трагове у Херцеговини над Србима, али и муслиманским становништвом.

Средином шесдесетих година је емигрирао из домовине и илегално отишао у Западну Њемачку, гдје се придружио хрватско-усташкој емиграцији која је радила на рушењу СФР Југославије и обнови клеро-фашистичке НДХ.

Када је отпочео грађански рат у Хрватској средином 1991. године, он се вратио према указу Фрање Туђмана и прикључио се "борби за слободу и независност". Постао је тако и припадник ткз. Збора Народне Гарде. Касније одлази у Херцеговину и средином 1992. године у Широком Бријегу оснива своју јединицу Кажњеничка Бојна при ХВО, која је била једна од најсуровијих у босанско-херцеговачком рату.

Хрватско руководство у Загребу, али и Мостару које је прихватило војни савез за муслиманима у Вашингтону 1994. назвао је "издајницима". Они су му касније окренули леђа.

Након што су завршени ратови на југославенском простору деведесетих година, Младен Налетилић бива послат у Хашки Трибунал који је оптужен пред Међународним кривичним судом за злочине против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања, али само против муслимана. Док ратни злочини против Срба нису ушли у оптужницу.

Након што је одслужио двије трећине казне у италијанском затвору вратио се у авионом у Сплит. Међутим, касније Налетилић је осуђен 2015. године пред Жупанијским судом у Загребу на 3.5 године робије за убиство Дамира Брекала из 1995. године.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић ГрадПетровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - ОџакМладен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Бруно Стојић - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

Цинцар - Тихомир Блашкић - Иван Кораде Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миљенко Филиповић - Јусуф Празина

 

 

ЖИВОТОПИС

Младен Налетилић звани Тута је рођен 1. децембра 1946. године у мјесту Широки Бријег у западним дијеловима Херцеговине удаљено од Мостара 20 км.

Данас живи у Загребу са синовима.

Поријекло

Отац му се звао Мато, а мајка Славка. Сем Младена, они су имали још петоро дјеце. Живјели су у насељу Циганско брдо, а отац му је по занимању био млинар.

Његови рођаци: отац, дјед, ујаци и стричеви су били припадници хрватских фашистичких јединица (домобрани и усташе) током Другог свјетског рата и учествовали су у масовним покољима Срба на подручју Херцеговине, када је убијено десетине хиљада Срба, а далеко више прогнано.

По завршетку рата, један дио њих је емигрирао у државе западне Европе гдје су скривали своју мрачну прошлост и учешће у геноциду.

Школовање

У родном мјесту Младен Налетилић је завршио основну школу. Затим наставља гимназију и завршава само два разреда. Уписује Правни факултет у Сарајеву, тако што је фалсификовао свједочанства (документе) о завршеном 3. и 4. разреду гимназије. Није пуно одмакао на студијама, а универзитетска администрација подвалу о лажним документима није никада открила. Није стигао ни да положи један испит.

За вријеме студија је имао антидржавно дјеловање (ширење националне мржње дијељенем летака) међу омладином и тако се нашао на мети тајне полиције, па је донио одлуку да напусти домовину и оде ван земље.

Емиграција

Одлучио се 1968. године да побјегне у Западну Њемачку у којој је већ било пуно његових земљака, али је ухваћен на граници са Аустријом и враћен у родно мјесто како би одслужио редовни војни рок. Тако се обрео у Нишу да испуни своју грађанску дужност према СФРЈ.

Легално добива пасош 1973. године и одлази вани. Постао дио милитантне организације Уједињени Хрвати Њемачке. Ово је била изразито радикална групација са нацистичким ставовима, идејама и дјеловањем. Једна од њихових терористичких акција била је подметање бомбе на југославенски конзулат.

Упућени кажу да је кратно живио у невјенчаном браку са Бригит Хајнрих, плавушом која је била занесењак љевичарских идеја. Тих година је био умјешан у кријумчарење оружја на француско-њемачкој граници.

Пошто је југославенска УДБА и тамо имала своје агенте млади Налетилић је пристао на сарадњу са њемачком БНД и бугарском КДС тајном службом како би се колико-толико заштитио.

Завршио је школу за менаџере, али се није бавио тим послом, него је отварао ланац коцкарница у Њемачкој, Белгији и Холандији. Оженио се са Њемицом, са којом је добио и два сина. То му је омогућило напредак у послу са ноћним клубовима и сл. У јужном дијелу Њемачке, на Боденском језеру је имао велики ноћни клуб и илегални бордел.


Херцеговачки ганг: Шушак, Бобан и Тута

Давао је велике новчане прилоге за Римокатолчику цркву, гдје је са фратрима и свјећеницима имао више него добру сарадњу. До краја осамдесетих година 20. стољећа он је имао позамашан иметак процјењен на десетак милиона њемачких марака.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Почетком 1990. године дошло је до промјене власти у СР Хрватској. Фрањо Туђман и странка Хрватска Демократска Заједница су формиралии Владу и покренули антисрбско дјеловање као и процес издвајања из СФРЈ, стварање паравојних формација итд.

Младен Налетилић се враћа средином 1990. године у домовину у пратњи Вице Вукојевића, тадашњег високопозиционираног члана ХДЗ, који му је уручио пасош. Налетилић постаје члан ткз. Збора Народне Гарде и одмах се укључио у борбу против Срба и ЈНА.

Налетилић је јуна 1991. године основао паравојну формацију Кажњеничка Бојна, а за то је добио благослов лично од Фрање Туђмана. Када је отпочео рат у Босни и Херцеговини главни штаб јединице је преселио у родни Широки Бријег. Та је већ у своје редове примао разне пробисвјете и добровљце из иностранства: Аргентинци, Парагвајци, Њемци, Французи, Енглези... ово су били ликови са интерполове листе осумњичених за разна кривична дјела.

Ова јединица је била у саставу Друге гардијске бригаде ткз. Хрватског Вијећа Одбране, као оружана формација хрватске парадржаве Херцег-Босне.


Мостар из дведесетих година

Са својом Бојном прокрстарио је долину Неретве и учествовао у етничком чишћењу Срба и са тиме се јавно хвалио. Такође је учествовао у злочиначкој операцији "Чагаљ" када је шири рејон Мостара очишћен од србског живља.

У родном крају када се вратио уживао је велики углед јер је био донатор за разна дешавања. Политика га није занимала превише, па тако није био члан ХДЗ. Јавно се залагао за границе Хрватске из 1939. године, иако су његови апетити били далеко већи, односно НДХ.

Формално се повукао из Кажњеничке Бојне крајем 1992. године када је био рањен, па је улогу команданта преузео Иван Андабак. Занимљиво је и то што је у његову јединицу дошао одбјегли муслимански генерал Јусуф Празина.


Тутине заповједи се слушају у Загребу

Био је мишљења да у Херцеговини треба да командују локални команданти, а не "титини удбаши" који су послати из Загреба (Слободан Праљак и др.)...

Када је дошло до избијања хрватско-муслиманског сукоба у БиХ у љето 1993. године држао је положаје око Мостара и ратовао против муслиманских јединица. Руководство ткз. Херцег Босне, као и оне у Загребу назвао је издајницима због потписивања Вашингтонског споразума 1994. године, односно савеза са Алијом Изетбеговићем.

За вријеме рата Налетилић је био господар живота и смрти у Херцеговини. Као такав је могао да уцјењује и рекетира кога хоће. Упућени кажу да је један месар у Мостару морао да му плати 2.000.000 DEM за набавку нове војне опреме.


Журка из 1996. године

Контраверзе кажу да је готово цијели врх ХДЗ-а долазио код Налетића на Циганско брдо на мерак и дружење.

 

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

Када је Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу тражио одговорне за хрватска ратна злодјела над муслиманима, хрватско руководство је 24. фебруара 1997. године ухапсило Младена Налетилића у Далмацији. Ово је урађено по налогу Мирослава Туђмана, директора Хрватске Обавјештајне Службе, у тајној операцији "Баракуда". Двије године је држан у затвору у Реметинцу, а онда тајно 21. марта 2000. године испоручен у Хашки трибунал.


Налетилић слуша пресуду у Хагу

Тамо је имао вишегодишње суђење 2001-2002. Судско Вијеће у Хагу Налетилића је прогласило кривим, па му је изрекло 31. марта 2003. године у првостепеној пресуди на 35 година, а у другостепеној пресуди на 22 године затвора. Осуђен је за прогон муслиманских цивила са подручја Мостара и Јабланице, оснивање логора, присилини рад и депортације, као и разарања и пљачку током 1993-1994.

Ратни злочини над Србима нису ушли у оптужницу, јер Хашки трибунал има верзију по којој Срби нису имали жртве, него сносе главну одговорност за југославенске ратове деведесетих година.

Пуштен је на слободу 18. фебруара 2013. године након што је одслужио двије трећине казне. Вратио се у Сплит, авионом из Рима. На аеродрому га је дочекала родбина и ратни другови, као и разни "домољуби".

Међутим, власти у Загребу му нису давали мира па је подигнута оптужница против њега 2013. године. У новој оптужници Налетилић се терети да је 24. новембра 1993. године почино отмицу у Мостару, као и то да је 19. априла 1995. године у Широком Бријегу наредио убиство Дамира Брекала, али је овај пуком срећом преживио.

Загребачки Жупанијски суд му је изрекао новембра 2015. године казну од 3.5 године затвора.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
MLADEN NALETILIC
SIROKI BRIJEG
HRVATSKI ZLOCINI
USTASKA EMIGRACIJA
ZAPADNA NJEMACKA
BODENSKO JEZERO
DOLINA NERETVE
OPERACIJA CAGALJ
GRAD MOSTAR
ETNICKO CISCENJE
FRANJO TUDJMAN
KAZNJENICKA BOJNA
HERCEG BOSNA
GOJKO SUSAK
HASKI TRIBUNAL
OPERACIJA BARAKUDA






























Skip Navigation Links