Мирко Норац - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Хрватска


Мирко Норац


Мирко Норац (1967.) је бивши генерал хрватске војске и активан учесник грађанског рата у Хрватској у првој половини 1990-их година. Његово учешће је познато у етничком чишћењу града Госпића јесени 1991. године, касније у злочиначкој акцији "Масленица 93" и "Медачки џеп 93",  и на крају у геноцидној акцији "Олуја" у августу 1995. године.
 
Рат у Хрватској је почео као добровољац, затим већ 1991. доспео до чина комаданта 118. госпићке бригаде, а рат је завршио у чину генерала и био задужен за зборно подручије Книн.
 
Након промене власти у Хрватској 2000. године, све више се причало о сарадњи са Хашким Трибуналом. Међународни суд за бившу Југославију подигао је почетком 2001. године оптужницу против Мирка Норца, за злочине почињене у Лици 1991. и 1993. године.
 
Првобитно је био у бекству, када му је у Сплиту направљен велики скуп подршке, на коме се окупило 150.000 присталица уз бројне јавне личности. Предао се правосуђу тек 22. фебруара 2001. када је добио гаранцију Владе Хрватске да ће му се судити у Ријеци, а не у Хашком суду.
 
Жупанијски суд у Ријеци га је 2003. године осудио на 12 година робије, а 2007. године Суд у Загребу на седам година затвора, па му је казна заокружена на 15 година затво. Тиме је постао први генерал Војске Републике Хрватске који је осуђен за ратне злочине. Његово издржавње казне је било далеко од затвора и укидање слободе. Више је био вани на слободи, него иза решетака.
 
У Хрватској ужива статус хероја нације.
 
 
 
ЖИВОТОПИС
 
Детаљи са "затворске" свадбе...
 
Мирко Норац је рођен 19. септембра 1967. године код Сиња, село Оток, у Далматинској Загори. Његов отац је 30 година радио у Западној Немачкој. Има три сестре. У детињству су га звали "Поп" и "Ноки", а касније "Кево".
 
Завршио је средњу угоститељску школу и радио као конобар, пре рата. Док је издржавао 15-годишњу казну затвора за ратне злочине, оженио се 2009. године са Јеленом Мидењак из Сиња и добио сина Анту исте године.
 
 
 
 
РАТНИ ДАНИ
 
Крајем 1980-их долази до промене друштвено-политичког система, када је једностраначки систем замењен вишестраначим. У СР Хрватској је власт освојила милитантна странка ХДЗ и њен лидер Фрањо Туђман, а њихови циљеви су били издвајање Хрватске из СФРЈ, са минималним бројем Срба.
 
Тако су порасле међунационалне тензије између Срба и Хрвата... док се антисрбска и антијугославенска кампања појачавала из дана у дан.
 
Тим снова: Норац, Маркач, Готовина
 
Мирко Норац се пријавио као добровољац, односно, ушао у резервни састав милиције 5. августа 1990. године. Прошао је процес селекције и послат у Загреб на обуку. Тамо је постао члан антитерористичке јединице "Лучко", коју је формирао полицијски генерал Младен Маркач.
 
Јесен 1990. године му је прошла у акцијама застрашивања србског живља на Банији односно Глини и Петрињи. У пролеће 1991. године бива послат на Плитвице, када су пале и прве жртве. Касније је деловао у Западној Славонији: Окучани и Пакрац.
 
Септембра 1991. долази у Госпић где је био десна рука Тихомиру Орешковићу. Заједно су припремили план етничког чишћења Госпића од Срба... Тако је октобра 1991. убијено око 250 србских цивила, који нису били наоружани. Нити су постојали докази да су учинили неко кривично дело.
 
Поред тога учествовао је у нападу на касарну ЈНА "Станко Опсеница", када је било и жртава. Ову терористичку акцију спровео је скупа са Томиславом Мерчепом, комадантом посебне полицијске јединице "Јесење Кише".
 
Поклону се у зубе не гледа...
 
Анте Карић, шеф тзв. Кризног штаба Госпића и повереник Владе СР Хрватске за Лику га је крајем 1991. именовао за комаданта 118. Госпићке бригаде хрватске (пара)војске, која је касније прерасла у Девету гардијски бригаду.
 
1993. године је у чину пуковника имао две злочиначке акције. У јануару "Масленица 93" на превоју Мали Алан, када је нападнут југозападни део РС Крајине и том приликом је око 350 Срба убијено (војника СВК и цивила). У септембру злочиначка акција "Медачки џеп 93", код Госпића када су три србска села: Дивосело, Читлук и Почитељ сравњена са земљом а мештани прогнани.
 
1995. године током геноцидне акције "Олуја" кренуо је из Госпића да осваја Лику.
 
У рату је добио неколико одликовања од Фрање Туђмана, председника Хрватске.
 
 
 
БЕКСТВО
 
Сви су они Мирко Норац...
 
Почетком 2000. године у Хрватској је дошло до промене власти. Уместо ХДЗ-а на власт долази странка СДП и њен лидер Ивица Рачан, а Стипе Месић постаје хрватски председник.
 
Почео је међународни притисак на Хрватску да сарађује са Хашким Трибуналом. На листи оптуженика био је и Мирко Норац. Почетком 2001. подигнута је и обелодањена оптужница против њега 8. фебруара 2001. године. Како се бојао Хага, Норац одлази у бекство.
 
Из више места у Хрватској му је пружана подршка, јер су га сматрали херојем. На сплитској риви 12.02.2001. направљен му је велики скуп подршке на коме је било присутно око 150.000 присталица (легенда каже да је Јосипа Броза Тита дочекало дупло мање), међу којима пуно официра ХВ и јавних личности.
 
Када је добио гаранцију Владе Републике Хрватске да неће бити испоручен Међународом кривичном суду за бившу Југославију, предао се истражним органима 22. фебруара 2001. године.
 
 
 
СУЂЕЊЕ И ПРЕСУДА
 
У исчекивању пресуде...
 
Суђење му је одржано пред Жупанијским судом у Ријеци 2003-2004 уз бројне протесте хрватских "домољуба". Пресуда је донета 12.06.2004. према којој је проглашен кривим и осуђен на 12 година затвора, за злочине и ликвидације на подручију Госпића 1991. године.
 
Касније 2004. године је Хашки суд испоручио још једну оптужницу за злочине током "Масленице 93", када му је суђено испред Жупанијског суда у Загребу пролећа 2007. године. А пресуда је 2008. донета на седам година затвора, па му је казна обједињена на 15 година затвора.
 

Казну је издржавао више на слободи него иза решетака. Оженио се, добио дете, завршио факултет за физичку културу у Загребу.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links