Мирко Норац - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Хрватска


Мирко Норац


Мирко Норац (1967.) је бивши генерал хрватске војске и активан учесник грађанског рата у Хрватској у првој половини 1990-их година. Његово учешће је познато у етничком чишћењу града Госпића јесени 1991. године, касније у злочиначкој акцији "Масленица 93" и "Медачки џеп 93"  и на крају у геноцидној акцији "Олуја" у августу 1995. године.

Рат у Хрватској је почео као добровољац, затим већ 1991. доспео до чина команданта 118. госпићке бригаде, а рат је завршио у чину генерала и био задужен за зборно подручије Книн.

Након промјене власти у Хрватској 2000. године, све више се причало о сарадњи са Хашким Трибуналом. Међународни суд за бившу Југославију подигао је почетком 2001. године оптужницу против Мирка Норца, за злочине почињене у Лици 1991. и 1993. године.

Првобитно је био у бјекству, када му је у Сплиту направљен велики скуп подршке, на коме се окупило 150.000 присталица уз бројне јавне личности. Предао се правосуђу тек 22. фебруара 2001. када је добио гаранцију Владе Хрватске да ће му се судити у Ријеци, а не у Хашком суду.

Жупанијски суд у Ријеци га је 2003. године осудио на 12 година робије, а 2007. године Државни суд у Загребу на седам година затвора, па му је казна заокружена на 15 година затвора. Тиме је постао први генерал Војске Републике Хрватске који је осуђен за ратне злочине. Његово издржавње казне је било далеко од затвора и укидање слободе. Више је био вани на слободи, него иза решетака и уживао бројне повластице.

У Хрватској има статус хероја нације.

 

ЖИВОТОПИС

Мирко Норац је рођен 19. септембра 1967. године код Сиња, село Оток, у Далматинској Загори. Његов отац је 30 година радио у Западној Њемачкој, гдје је имао контакте са хрватско-усташком емиграцијом из Другог свјетског рата.

Мирко има три сестре. У детињству су га звали "Поп" и "Ноки", а касније "Кево".


Детаљи са Норчеве "затворске свадбе"

Завршио је средњу угоститељску школу и радио као конобар, прије рата. Док је издржавао 15-годишњу казну затвора за ратне злочине, оженио се 2009. године са Јеленом Мидењак из Сиња и добио сина Анту исте године.

 

РАТНИ ДАНИ И ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Крајем 1980-их долази до промјене друштвено-политичког система, када је једностраначки систем замјењен вишестраначим. У СР Хрватској је у мају 1990. године власт освојила милитантна странка ХДЗ и њен лидер Фрањо Туђман, а њихови циљеви су били издвајање Хрватске из СФРЈ, са минималним бројем Срба.

Тако су порасле међунационалне тензије између Срба и Хрвата... док се антисрбска и антијугославенска кампања појачавала из дана у дан.

Мирко Норац се пријавио као добровољац, односно, ушао у резервни састав милиције 5. августа 1990. године. Прошао је процес селекције и послат у Загреб на обуку. Тамо је постао члан специјалне полицијске јединице, односно антитерористичке јединице "Лучко", коју је формирао полицијски генерал Младен Маркач.


Трио снова: Норац у друштву Младена Маркача и Анте Готовине

Јесен 1990. године му је прошла у акцијама застрашивања србског живља на Банији односно Глини и Петрињи. У прољеће 1991. године бива послат на национални парк Плитвице, када су пале и прве жртве. Касније је дјеловао у Западној Славонији: Окучани и Пакрац.

Септембра 1991. долази у Госпић гдје је био десна рука Тихомиру Орешковићу. Заједно су припремили план етничког чишћења Госпића од Срба... Тако је октобра 1991. године убијено око 250 Срба цивила, који нису били наоружани. Нити су постојали докази да су учинили неко кривично дјело.

Поред тога учествовао је у нападу на касарну ЈНА "Станко Опсеница", када је било и жртава. Ову терористичку акцију спровео је скупа са Томиславом Мерчепом, комадантом посебне полицијске јединице "Јесење Кише".

Анте Карић, шеф тзв. Кризног штаба Госпића и повјереник Владе СР Хрватске за Лику га је крајем 1991. именовао за команданта 118. госпићке бригаде хрватске (пара)војске, која је касније прерасла у Девету гардијску бригаду - "Вукови".


Фрањо Туђман одликује Норца за учињена (не)дјела

У чину пуковника је имао 1993. године двије злочиначке акције. У јануару "Масленица 93" на превоју Мали Алан, када је нападнут југозападни дио РС Крајине и том приликом је око 350 Срба убијено (војника СВК и цивила). У септембру злочиначка акција "Медачки џеп 93", код Госпића када су три србска села: Дивосело, Читлук и Почитељ сравњена са земљом, а хиљаде мјештана прогнано.

У љето 1995. године током геноцидне акције "Олуја" кренуо је из Госпића да осваја Лику.

У рату је добио неколико одликовања од Фрање Туђмана, предсједника Републике Хрватске.

 

БЈЕКСТВО

Почетком јануара 2000. године у Хрватској је дошло до политичке промјене власти. Умјесто ХДЗ-а на власт долази странка СДП (бивши комунисти) и њен лидер Ивица Рачан, а Стипе Месић постаје хрватски предсједник.

Почео је међународни притисак на Хрватску да сарађује са Хашким Трибуналом. На листи оптуженика био је и Мирко Норац. Подигнута је и објелодањена оптужница против Норца 8. фебруара 2001. године. Како се бојао Хага, Норац се повлачи из јавног и друштвеног живота. Скрива се на непознатим локацијама.


Сплит није тако ни Тита дочекао...

Из више мјеста у Хрватској му је пружана подршка, јер су га сматрали херојем. На сплитској риви 12. фебруара 2001. направљен му је велики скуп подршке на коме је било присутно око 150.000 присталица (легенда каже да је Јосипа Броза Тита дочекало дупло мање), међу којима пуно официра ХВ и јавних личности.

Када је добио гаранцију Владе Републике Хрватске да неће бити испоручен Међународом кривичном суду за бившу Југославију, предао се истражним органима 22. фебруара 2001. године.

 

СУЂЕЊЕ И ПРЕСУДА

Суђење му је одржано пред Жупанијским судом у Ријеци током 2003-2004 уз бројне протесте хрватских "домољуба". Пресуда је донета 12. јуна 2004. према којој је проглашен кривим и осуђен на 12 година затвора, за ратне злочине и ликвидације цивила на подручију Госпића у јесен 1991. године.

Касније 2004. године је Хашки суд испоручио још једну оптужницу за злочине током "Масленице 93", када му је суђено испред Жупанијског суда у Загребу прољећа 2007. године. А пресуда је 2008. донета на седам година затвора, па му је казна обједињена на 15 година затвора.

Казну је издржавао више на слободи него иза решетака. Оженио се, добио дијете, завршио факултет за физичку културу у Загребу.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
HRVATSKI GENERALI
DEVEDESETE
MEDACKI DZEP
FRANJO TUDJMAN
HASKI TRIBUNAL
SPLITSKA RIVA
118 BRIGADA
TIHOMIR ORESKOVIC
MASLENICA
DIVOSELO
CITLUK
POCITELJ
LIKA
GOSPIC






























Skip Navigation Links