Вилијам Џ. Клинтон (1946.) је амерички правник, политичар из редова Демократске странке и бивши председник који је председавао САД у два мандата током деведесетих година 20. столећа.
Слично као и његов претходник Џорџ Буш "Сениор" је водио антисрбску политику на Балкану. Оружане снаге САД при НАТО пакту су се мешале у унутрашње ствари Југославије и давале подршку словеначким, хрватским и муслиманимским сепаратитима. Амерички војни авиони су жестоко бомбардовале Србе у РСК и Босни 1993-1995. Такође и њихова Шеста флота је у Јадранском мору давала подршку америчким конкистадорским походима. Констатно су вршене претње према Београду.
У време његовог првог мандата, потписан је Дејтонски мировни уговор новембра 1995. у савезној држави Охајо, чиме су окончана оружана дејства у БиХ. Касније је послао амерички маринце у оквиру мисије СФОР да чува "мир" у Босни, иако су они имали за циљ да србске официре и команданте хапсе и одводе пут Хашког трибунала, са циљем пребацивања одговорности за ескалацију рата на страну Срба.
Када је тежиште ратних дешавања пренето у јужну србску покрајину, где је америчка администрација Била Клинтона подржавала Албанце у остваривању њихових шовинистичких идеја ткз. Велика Албанија. Клинтон је аминовао учешће оружаних снага САД у геноцидној акцији "Милосрдни анђео" марта 1999. године, када је извршена агресија и варварско бомбардовање Савезне Републике Југославије, а управо су амерички авиони били најбројнији у том злочиначком јату. Материјална штета је огромна, а убијено је преко 3.500 Срба, од тога 88-оро деце, млађе од 14 година.
Током своје владавине имао је неколицину љубавних афера са разним службеницама Беле Куће, а најпознатија је она са Моником Левински. Тада је био у опасности да буде смењен, али му је Сенат упркос свему дао подршку. Такође, имао је доста добре односе са руским председником Борисом Јељцином и британским премијером Тони Блером.
Након што се повукао из политике, основао је своју фондацију.
Октобра 2021. године када је у свету харао ковид вирус, Клинтон је завршио у болници, али се ипак извукао. И пре тога је имао велике здравствене проблеме.
ЖИВОТОПИС
Вилијам Џеферсон Клинтон (енг. William Jefferson Clinton) је рођен 19. августа 1946. године у градићу Хоуп, савезна држава Аркансас. У младости је добио надимак Били.
Порекло и детињство
Рано је остао без оца, који се звао Блајд. Он је био путујући продавац тј. комерцијалиста. Настрадао је у саобраћајној несрећи три месеца пре Вилијамовог рођења. Његова мајка је била Вирџинија Касиди, која се касније преудала и узела мужевљево преизме Клинтон.
Родитељи су имали венчање 4. септембра 1943. у јеку Другог светског рата. То је био "багајамски брак" пошто је Вилијамов отац од раније био венчан са другом женом, односно није се раставио од ње.
Пошто је изгубила мужа Вирџинија је отишла у Њу Орлеанс, да би тамо студирала иако је имала мало дете тј. Билија које је оставила њеним родитељима Елдриџ и Едит Касиди на чување. Његови баба и деда су имали малу продавницу и тако су се издржавали.
Тинејџерски дани, 1963.
Вирџинија се засновала нови брак са Роџером Клинтоном који је био сувласник салона за продају аутомобила у Хот Спрингсу, са братом Ерлом.
Тако је и Били Клинтон провео детињство у Хот Спрингсу. Тамо је и крштен у Баптистичкој цркви.
Школовање и каријера
Вилијам Клинтон се школовао у Џорџтауну, а мало касније одлази у Енглеску на Оксфордски универзитет. Активно је играо кошарку и рагби. Касније се вратио у САД и уписао правни факултет на Јејлу.
Током боравка у Лондону 1968-1969 Клинтон је активно подржавао антиратне демонстрације и организовао Мораторијум за окончање Вијетнамског рата, пошто му је пријатељ Френк Алер извршио самоубиство не желећи да иде у рат. Избегао је служење војног рока у Националној гарди, јер се бојао да буде послат у Лаос. О томе је сведочио касније пуковник Јуџин Холмс и откривено је да му је ујак помогао око тога.
Пошто је дипломирао, вратио се у Аркансас, државу у јужним деловима САД и почео да остварује своје амбиције. Прво је био током 1977-1979 државни тужилац, а током осамдесетих година у два мандата је постао гувернер (председник) савезне државе Аркансас. Тада је активно радио на промени образовног система те државице.
Саксофон код Бориса Јељцина у Москви, 1994.
Ушао је и у политику као члан Демократске странке. Децембра 1992. године је победио у председничким изборима у САД, а наредног месеца преузео је дужност Првог човека Сједињених Америчких Држава.
На унутрашњем плану је покушао да спроведе план новог система здравствене заштите, али није имао много успеха. Успех је остварио у реформама социјалне заштите и здравственог осигурања деце. То му је донело и други председнички мандат, што је тријумф за Демократе, пошто сем њега то је само пошло за руком: Рузвелту и Кенедију. Пред крај мандата Когресна канцеларија је известила јавност да је остварен суфицит, први пут још од 1969. године.
Потписао је споразум о слободној трговини - НАФТА, који се односио на безцаринску зону за САД, Канаду и Мексиско. Исто тако радио је на измирењу израелско-палестинских сукоба на Блиском Истоку, али без превише успеха. Малкице је помогао смиривању тензија у Северној Ирској.
Породица
Још у студентским данима је упознао девојку Хилари Родам. Са њом је 11. октобра 1975. године засновао брак.
Са супругом и кћерком
Хилари му је родила једну кћерку Челси и то 27. фебруара 1980. године. Она им је подарила троје унучади.
Афере
Била Клинтона за време његових мандата су пратиле сексуалне афере које је имао са службеницама у Белој Кући. Једна од њих је Пола Џонс, где у првом судском процесу није доказано да су имали секусални контакт.
"Ја сам швалер стари, Моника ме квари..."
Међутим, случај са Моником Левински (тада је имала 22 године) је то све разоткрио и доказао многе прљаве ствари Била Клинтона, па је то касније Џонсоновој омогућило у новој парници да добије вансудско поравнање и новчану одштету. Због афере са Левинском, где је лагао на суду дочекао је да буде опозван 1998. од Представничког дома Конгреса, али га је Сенат ослободио и завршио је свој мандат.
Међутим, и након завршетка председниковања Клинтона су пратиле афере, поготово повезаност са Џефри Епсајном, контраверзним бизнисменом осумњичен за трговину људима и проституцију.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Клинтон као амерички председник није се много разликовао од својих претходника, јер је водио ратове и мешао се у унутрашње ствари другим државама које ничим не угрожавају САД.
На Балкану је наставио Бушову антисрбску политику помагања Хрвата и муслимана. Амерички авиони су неколико пута бомбардовали Србе, како у РС Крајини (Удбина, Книн...), тако и у Босни (Горажде, Бихаћ, Сарајево, Добој...), чиме су умногоме спречили србску победу. Такође, америчке фирме за прљаве ратове су продавале муслиманима оружје, иако је владала забрана трговине оружјем.
"Алија, све ћемо помоћи, само кажи..."
Србе је доживљавао као непријатеље односно "мале Русе" и лагао јавност у Америци како су Срби дошли у Босну и Хрватску да отимају туђу земљу, а уствари су ту Срби присутни вековима, што доказују многи културно-историјски споменици и духовна баштина. Заборавио је то да су управо Срби током Другог светског рата били њихови савезници између осталог спашавали америчке пилоте (Операција Халијард)... Док су муслимани и Хрвати већином попуњавали оружане снаге клеро-фашистичке НДХ и борили се на страни Сила Осовине (Хитлерова коалиција).
У лето 1995. године оружане снаге САД су покренуле "Олују", односно биле су саучесник против Срба у РСК, када су хрватске војно-полицијске снаге извршиле етничко чишћење са елементима геноцида и погром србског становништва преко 250.000 људи се нашло у колонама ка Републици Србији. Војска СР Југославије је добила упозорење да не сме реаговати иначе ће бомбардовати Београд.
Наредног месеца, у Босни и Херцеговини амерички авиони су били део злочиначке операције "Намерна сила" тако што су искључиво србски положаји бомбардовани. Ово је омогућило слабљење Армије босанско-херцеговачких Срба (ВРС) и значајни успех, односно освајање територија у Западној Босни у корист Хрвата и муслимана, као и јужним деловима планине Озрен.
Након свега тога, представници три зараћене стране су отишле у Дејтон (савезна држава Охајо), где је 21. новембра 1995. потписан мировни уговор, по коме су Срби добили 49% територије БиХ, а муслимани су добили на поклон читаво Сарајево. Преко 120.000 Срба је почетком 1996. године нашло се у колонама који су напустили своје домове и отишли у друга места: Бијељина, Братунац, Брчко, Требиње, Зворник... или пак у иностранство.
Клинтон - други с' лева горе у Дејтону
Амерички маринци су дошли у Босну и Херцеговину 1996. године у склопу мисије СФОР. Њихов циљ је био да "чувају мир", а уствари су киднаповали србске официре и генерале, те их депортују у Хашки трибунал, који је служио да се Срби представе као једини кривци за разбијање СФРЈ и ратове на тлу исте.
Већ 1998. године тежиште оружаних сукоба се пребацило у јужну србску покрајину, тако што су државни службеници које је предводила Медлин Олбрајт министарка спољних послова САД, помагали албанску националну заједницу. Њихове вође су углавном били прекаљени криминалци који су деценијама били умешани у илегалне послове: шверц оружја, дрога, проституција, пљачке, уцене, силовања и сл.
Амерички интерес је био да се запоседне косовска висораван, због геостратешких позиција у будућности. Али и отимачина рудног богаства на КиМ.
Почело је ново лобирање у свету и приказивање Срба у лошем светлу, уз навођење како су власти у Београду одговорне за "хуманитарну катастрофу". Како су преговори у Рамбујеу пропали, то је 24. марта 1999. покренута геноцидна акција "Милосрдни анђео", односно 78-дневна агресија и варварско бомбардовање Србије и Црне Горе.
Амерички авиони су били предводници смртоносног јата које је сејало смрт над свим грађанима Савезне Републике Југославије. Није било разлике између војних и цивилних циљева. Приштина је била бомбардована скоро сваког дана, као и већина места на Косову и Метохији: Митровица, Урошевац, Пећ, Ђаковица, Подујево, Исток, Клина...
Касније се сазнало да су америчке бомбе садржале осиромашени уранијум, што представља катастрофу за читав регион, наредних 1.000 година. Доказ томе је масовно облевање од тумора код свих људи у околини.
У осталим деловима земље страшна разарања су претрпели: Ниш, Куршумлија, Сурдулица, Алексинац, Мурино, Нови Пазар, Ваљево, Нови Сад, Нови Београд, Лесковац, Батајница, Мердаре...
Убијена србска деца 1999.
Укупно је убијено око 2.500 Срба, од чега 88-оро деце млађе од 14 година. Око 50.000 домова је сравњено, а 44 моста су девастатирана или потпуно разорена. Уништавани су енергетски и индустријски погони, као и православне цркве.
Сем ваздужних напада, НАТО пакт је покренуо копнену инвазију из правца Републике Албаније под шифрованим именом "Стрела". Ово је ишло у два правца, први преко Јуничких планина односно шира зона карауле Кошаре, а други је био јужно Призрена у долини Белог Дрима код планине Паштрик. Обе офанзиве су заустављене и поред техничке надмоћи. НАТО је користио забрањене касетне бомбе, али су такође положаји Војске Југославије засипане "тепих бомбама", које су правиле 'месечево тло'.
У Куманову (Северна Македонија) дошло је до потписивања Војно-техничког споразума 10. јуна 1999. чиме су окончана ратна дејства и бомбардовање је престало. Међутим, југославенска Војска и Полиција, као и државна управа су се повукле у централне делове земље. Са њима у страху за своју личну сигурност територију напушта стотине хиљада Срба који ту живе вековима.
Поново амерички маринци у склопу мисије КФОР долазе на КиМ и запоседају југо-источне делове. Направили су специјалну војну базу "Бондстил" у околини Урошевца. Ово је била једна од највећих инвестиција САД у Европи након 1945. године. Они су заправо штитили албанске екстремисте и били саучесници у етничком чишћењу Срба и погрому који је подмукло спровођен у етапама.
Албанци су му у центру окупиране Приштине подигли споменик, у знак захвалности за допринос њихове "борбе за независност".
ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ
У јануару 2001. године Клинтону је истекао други мандат и њега је заменио Џорџ Буш "Јуниор" из редова Републиканске странке. Али се није повукао из јавног живота, већ је основао фондацију и прикупљао новац за своје циљеве везано за климатске промене и борба против АИДС-а и тропских болести.
Противио се рату у Ираку, када су америчке снаге упале 2003. године да би свргли режим Садама Хусеина и опљачкали њихову нафту.
Објавио је 2004. године књигу "Мој живот", која се сматра једном од најпродаванијих аутобиографија.
Након што је јужну Азију почетком 2005. године погодио велики цунами, именован је од Кофи Анана, генералног секретара УН да буде на челу тима за помоћ унесрећеним људима.
Првобитно је подржао је кампању своје супруге Хилари 2008. године, али је она изгубила од Барака Обаме кога је касније подржао и сам Клинтон. Било је то први пут да на чело САД дође тамнопута особа.
Успео је 2009. године да ослободи два новинара који су ухапшени у Северној Кореји од полиције Ким Џонг Ила. Током 2010-их година имао је низ сарадњи са бившим америчким председницима.
Лист Форбс је објавио 2016. године да је Клинтон зарадио 240 милиона долара након што је сишао са позиције председника САД.
Октобра 2021. године је примљен у болницу, јер је откривено да има тровање стомака.