Весли Кларк (енг. Wesley Kanne Clark) је бивши амерички генерал и политичар из редова Демократске странке САД који је био главни стратег и организатор геноцидне операције "Милосрдни Анђео" односно агресије на Србију и Црну Гору крајем деведесетих година 20. стољећа.
Он као командант савезничких снага Северноатланског савеза је покренуо бомбардовање Савезне Републике Југославије услед лажних оптужби да је Полиција Србије одговорна за масакр у селу Рачак, општина Штимље у централним деловима Космета 15. јануара 1999. године.
Иако су домаћи и међународни експерти врло брзо доказали да је реч о подвали односно да нису страдали албански цивили, већ припадници оружаних формација Окупаторске Војске Косова (ОВК)... он се оглушио и покренуо силну војску са циљем отимачине Косова и Метохије од Републике Србије.
За време тих 78 дана агресије генерал Кларк са својом војском је извршио масовне злочине против цивилног становништва, тако што је НАТО авијација бомбардовала школе, болнице, трафо станице, стамбене зграде, водоводне системе и др.
Убијено је око 3.500 Срба од чега 78 деце млађе од 12 година... 50.000 кућа је уништено, а 300.000 Срба је прогнано из својих домова. Поред тога, крстареће ракете које су коришћене за напад су имале у себи осиромашеног уранијума. Покрненута је копнена инвазија из правца Републике Албаније под кодним именом "Стрела", која је заустављена иако су нападачи имали бројчану и техничку надмоћ.
Државни суд Републике Србије је Веслија Кларка почетком 2000. године осудио у одсуству на 20 година затвора због ратних злочина и злочина против човечности.
ЖИВОТОПИС
Весли Кларк је рођен 23. децембра 1944. године у Чикагу, у савезној америчкој држави Илиноис, на источној обали САД. У то време се надзирао крај Другог светског рата где су Американци изашли као победници против Тројног пакта тј. Хитлерове коалиције.
Порекло
Кларкова породица је јеврејска и они су емигрирали из Белорусије, а његово право презиме је уствари Коен. Отац му се зове Бењамин Коен, а мајка Венета. Он им је био једино дете. Весли је рано остао без оца, већ у трећој години.
Бењамин Коен је иначе био учесник Првог светског рата и борио се у Европи на Западном фронту, а касније је постао државни тужилац (адвокат) у САД и бавио се политиком у редовима Демократа.
Американци у Француској 1917.
Његова мајка се вратила на имање код својих родитеља са малим Веслијем. Тамо се преудала за Виктора Кларка, па је тако и млади Весли добио очухово презиме. Радила је као службеница у локалној банци и тако купила кућу, а имала је и пензију од мужа.
Школовање и образовање
Школовао се у САД и завршио престижне школе, између осталог студирао тј. похађао је чувену америчку војну академију "Вест поинт" код Њујорка. У средној школи Весли Кларк је био одличан ђак и врло успешан у пливању, па је свој тим довео до финала државног првенства.
Јуна 1966. године млади Кларк је дипломирао и добио стипендију. Магистрирао је две године касније у Енглеској на Оксфордском универзитету из области: политике, економије и философије.
Течно говори четири језика: енглески, руски, шапански и немачки.
Породица
У Њујорку на некој плесној вечери упознао је своју супругу Гертруду Кингстон из Бруклина. Венчали су се 24. јуна 1967. године
Добили су сина кога су назвали Весли јуниор.
Војна каријера
Као и многи амерички младићи тако и Весли Кларк је био учесник америчке агресије на Вијетнам (југоисточна Азија) крајем шездесетих година, када су оружане снаге САД после неколико година рата поражене и истерани из Лаоса у лето 1975. године. Кларк је тамо и рањен као командир једне пешадијске чете. У вијетнамском рату је био веома суров према цивилима и наређивао својим војницима да их убијају.
За "успешно" ратовање добитник је Ордена бронзане звезде и Сребрне медаље за храброст, као и Пурпурно срце као рањеник.
Ако не желите демократију, она ће доћи до вас...
По повратку у САД похађао је курсеве за официре и генерале... Поново је био послат као амерички официр да командује батаљонима у Западној Немачкој и у Персијском заливу, а касније и у Кувајту. Враћен је у Вашингтон где је од 1994. до 1996. године био у Пентагону, одакле је водио инвазију на државу Хаити у Карибском мору.
Послат је у Европу 1997. године и добио команду над савезничким снагама НАТО пакта.
АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ
Албански народ је деценијама желео да створи ткз. Велику Албанију, шовинистичка идеја с' краја 19. века формирана преко ткз. Призренске лиге, што је подразумевало да отме делове Републике Србије, Црне Горе, Грчке и Северне Македоније.
У томе су имали помоћ водећих земаља Северноатланског савеза, пре свега Немачке, САД и Велике Британије. Они су помагали Албанцима, дајући им финансијску, логистичку, техничко-технолошку и медијску подршку за остваривање тог сна.
Припрема
Американци су свој циљ видели у запоседању косовске висоравни, која има важан геостратешки значај, не само за Балканско полуострво већ и читав југо-источи део Европе. Исто тако додатна корист би била присвајање рудног богатства са Косова и Метохије.
Сједињене Америчке Државе су преко својих медија лансирали причу о "хуманитарној катасторфи" на Косову и Метохији лажно оптуживши Србе односно власти у Београду као главне кривце. Како су преговори о мирним решењима србско-албанске кризе пропадали, тако је администрација НАТО пакта објавила да ће они се умешати. Заправо одлука о нападу на Србију донета годинама раније.
Октобра 1998. године Београд прихвата мисију ОЕБС у јужној србској покрајини, која је била уствари група 2.200 шпијуна задужена за осматрање кретања војно-полицијских одреда, уз смањење оклопно-механизованих јединица од стране СР Југославије.
Терористи моји мили, договор смо склопили
Средином јануара 1999. године у селу Рачак, општина Штимље у средишњем делу Космета дошло је до жестоких окршаја специјалних јединица МУП Републике Србије са припадницима из Окупаторске Војске Косова, где су терористи имали велике губитке. Вилијам Вокер, шеф мисије ОЕБС на Космету је добио задатак да теористе представи као цивиле, што је он експресно учинио уз помоћ Хелен Рант из Финске. Београд је поново био на оптуженичкој клупи и заказани су преговори у Рамбујеу код Париза.
Након што делегације Владе Републике Србије и представници Албанаца са КиМ у фебруару 1999. године нису успеле да се договоре, јер су Американци радили све да дође до рата односно агресије. Тако је из Пентагона наређено покретање геноцидне акције под кодним именом "Милосрдни Анђео". Ово је урађено без сагласности Уједињених Нација.
Агресија
Увече 24. марта 1999. године НАТО авијација са војног аеродрома Авијано у Италији покреће стотине авиона ловаца и бомбардера како би извршили нападе на циљеве у Савезној Републици Југославији. На удару су се нашли не само војни циљеви већ и цивилни.
Приштина је град који је имао свих 78 дана агресије константну ваздушну опасност и стотине мртвих.
НАТО авијација је бомбардовала још: Београд, Алексинац, Ниш, Нови Сад, Ваљево, Куршумлију, Лесковац, Смедерево, Сомбор, Ужице, Сурдулицу, Нови Пазар, Варварин, Мурино... итд. Сем авиона, генерал Кларк је наредио да се употребе и крстареће ракете "Томахавк" које су испаљиване из Јадранског мора са бојних бродова - разарача (носачи авиона).
Сем ваздушних напада НАТО је покренуо и копнену инвазију из правца Републике Албаније која је носила назив "Стрела". Овај напад је ишао у два правца. Први преко Јуничких планина, односно зона карауле Кошаре од 9. априла 1999. године, а други у долини Белог Дрима испод планине Паштрик и око града Призрена од 26. маја 1999. године. Обе ове операције су заустављене и поред техничке и бројчане предности нападача. Албанске банде ОВК су биле десетковане и готово пред поразом.
Током бомбардовања авијација НАТО пакта је усмртила око 3.500 Срба, од чега је било 78-оро деце млађе од 12 година: Милица Ракић (3), Бојана Тошовић (1), Марко Симић (2), Оливера Максимовић (11), Јулија Брудар (10)...
Сва три моста у Новом Саду су порушена. Сурдулица и Алексинац су готово сравњени са земљом. У Грделичкој клисури НАТО авиони су гађали воз пун цивила.
Сам Весли Кларк је на конференцијама за штампу све цивилне жртве проглашавао за "колатералну штету", избегавајући одговорност за злочине. Такође, Кларк је сам изнео податак да је у америчким бомбама које су падале на Србију било осиромашеног уранијума, што оставља последице за читав регион 1.000 година.
Злочиначки трио: Кларк, Солана и Холбрук
Завршетак
Увече 9. јуна 1999. године у Куманову (Северна Македонија) потписан је Војно-техички споразум о прекиду агресије и бомбардовања СР Југославије, који је ступио на снагу дан касније.
Уследило је петодневно повлачење Војске Југославије, МУП Србије и државне администрације са Косова и Метохије у централне делове земље. Покрајину су преузели међународне снаге (КФОР и УНМИК), које је упутио Савет Безбедности на основу Резолуције 1244.
Са њима се враћају и албански терористи који су одмах почели са етничким чишћењем Срба и нападом на њихову културно-историјску баштину, где су војници КФОР-а били само неми посматрачи.
У колонама прогнаних Срба средином јуна 1999. године нашло се преко 200.000 Срба, а још 100.000 Срба је принудно напустило Космет ранијих месеци. Кларк је ликовао од среће због добро обављеног "посла".
ОПТУЖНИЦА
Државни суд Републике Србије је почетком 2000. године отпочео суђење у одсуству за НАТО перијанице: Хавијер Солана, Ричард Холбрук, Мадлен Олбрајт, Тони Блер, Бил Клинтон... и наравно Весли Кларка. Њему је донесена пресуда по којој је крив за злочине против човечности.
Материјална штета која је почињена је процењена на најмање 200 милијарди долара.
"Нас су довеле НАТО бомбе, да вас преваримо"
У јесен 2000. године дошло је до промене политичке власти, када на чело Републике Србије долазе функционери из ткз. Демократске Опозиције Србије: Зоран Ђинђић, Небојша Човић, Драгољуб Мићуновић, Војислав Коштуница, Владан Батић, Горан Свилановић...итд.
Тада су те оптужнице поништене, односно проглашене су неважећим. Што је значило да западни лидери могу да дођу у Србију без икаквих санкција тј. да им је све опроштено.
СМЕЊИВАЊЕ
Још када је трајало повлачење југославенских безбедоносних снага са Космета јуна 1999. године, а међународне снаге (Француска, Велика Британија, Немачка, Италија и САД) преузимале јужну србску покрајину дошло је до једног инцидента.
Наиме, руске мировне снаге из Босне су прешле на КиМ и заузеле приштински аеродром "Слатина", што је покварило планове Американаца и били су веома љути, јер су им Руси узели "залогај" испред носа.
"Прича се прича, да Руси долазе..."
Тада је генерал Весли Кларк наредио британском генералу Мајклу Роузу да нападне тај руски батаљон, што је овај одбио уз коментар:
- "Нећу да будем одговоран за почетак Трећег свестског рата!".
Управо је та несмотрена и сулуда одлука коштала Веслија Кларка положаја и превремено је смењен наредне године, а потом и враћен у САД. Процењено је да би могло доћи до ескалације сукоба ширих размера.
Занимљиво је то што је НАТО у односу на Србе имао однос снага 600:1... али ипак Срби нису капитулирали, што се на Западу очекивало, док је НАТО морао да користи споразум како би сакрио своју бламажу и понижење у војном смислу.
ЗАОСТАВШТИНА
По њему је названо три улице: једна у Алабами (САД), а друге две на окупираном Космету (Приштина и Пећ).
Ушао је у политику на страни Деомократске странке као председнички кандидат, али није имао успеха.