Бранимир Фурлан (1963.) је словеначки официр и бригадир који је био активни учесник разбијања Југославије почетком деведесетих година 20. столећа.
Фурлан је био припадник Југославенске Народне Армије који је службовао у Новом Месту. Он је погазио заклетву дату Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и дезертирао из војске.
Широј јавности је постао познат када је покушао средином 1991. године да преда велико складиште горива ЈНА словеначким паравојним формацијама, али је био у томе спречен од Драгомира Грујовића који га је том приликом и ранио.
Бранимир је остао у Словенији која је успела да избори независност и добије међународно призанње УН 1992. године, а јединице ЈНА су пар месеци раније напустили најзападнију југославенску републику у складу са договором Владе у Љубљани и Генерапштаба у Београду.
Наредних година Бранимир Фурлан је доспео до бригадира, најнижи чин генерала и постао начелник Оружаних снага Републике Словеније. Са тим чином је долазио у Београд 2010. године где је имао пријем у Војсци Србије.
Једно време је био заменик команданта у НАТО бази у Авијану.
Пензионисан је 2021. и данас живи у Требњу.
ЖИВОТОПИС
Бранимир Фурлан је рођен 25. фебруара 1963. године у Требњу. То су источни делови Словеније, на путу Љубљана (50 км) - Загреб (90 км).
Воли природу и планинарење.
Школовање и каријера
Након завршене основне школе уписао је војну гимназију у Београду, а у Загребу Војно-техничку академију. Ово су седамдесетих година биле најбоље образовне установе југо-источне Европе. Служба га је прво распоредила у Скакавац код Карловца.
Пар година касније он се заменио са поручником Сантрачем, који му је био и кум. Сантрач је дошао у Скакавац, а Фурлан у Мокроног.
Породица
Оженио се са девојком Данијелом. Немају деце. Са супругом данас живи у Требњу.
Његови родитељи живе у Цељу.
ЗЛОЧИНАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
Почетом 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 4.5 деценије комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге су то искористиле за остваривања својих иредентистичких циљева.
Сепаратисти су имали такође и помоћ страних сигурносно-обавјештајних служби (Њемачке, Аустрије, Британије и САД) јер им је исти био циљ - растурање СФРЈ.
Злочиначки покер: Јанша, Рупел, Кучан и Петерле
У СР Словенији на републичким изборима побеђује Милан Кучан и његова партија Савез Комуниста Словеније. Они су отворено радили на дестабилизацији југославенске федерације и подиривали је. Крајем 1990. године су противуставно расписали референдум за одвајање од СФРЈ, јер за такву одлуку мора да постоји сагласност и осталих република коју нису добили.
Влада коју је саставио Алојзије Петерле радила је на илегалном наоружавању и стварању паравојних формација. Ова акција се одвијала у строгој тајности коју су водили министри: Игор Бавчар и Јанез Јанша.
Бранимир Фурлан је успоставио контакте са словеначком паравојском у пролеће 1991. и речено му је да сачека мало, односно да шпијунира за потребе Територијалне одбране СР Словеније.
Влада у Љубљани је 25. јуна прогласила самосталност од СФРЈ и то је довело до краткотрајног оружаног сукоба са Југославенском Народном Армијом и Савезном полицијом. Током двонедељног рата убијено је десетине војника, официра ЈНА, па чак и медицинског особља. Словенци су оснивали и концентрационе логоре за мучење.
У месту Мокроног постојало је велико складиште горива за потребе ЈНА. Фурлан је био заповедник складишта. Словеначки паравојници су хтели по сваку цену да се докопају тог драгоценог иметка, па су опколили га и покушали су да натерају припаднике ЈНА да се предају. Више од трећине их је погазило заклетву и дезертирало. Били су то већином хрватске, муслиманске, словеначке и албанске националности.
Будо Симоновић у посети Грујовићу
Када је капетан Бранимир Фурлан покушао да коначно побегене из круга складишта поручник Драгомир Грујовић је испалио рафал из службеног пиштоља према Фурлану који је пао на земљу. Ипак, он се придигао и успео да побегне.
Вод од 33 војника ЈНА, свих националности али највише Срба, је остао уз Грујовића који је преузео команду над складиштем и скоро месец дана је трајала драма. Словеначки председник је телефоном директно понудио Грујовићу мито од 500.000 немачких марака за предају и безбедан излазак, али је овај то глат одбио. Тешка ситуација је разрешена тако што је Генералштаб у Београду наредио евакуацију и сви су безбедно дошли у СР Србију.
НАКОН РАТА
Фурлан је остао у Оружаним снагама Словеније и имао напредак у каријери. Чин мајора је добио 18. јуна 1993.
Одлази у САД на школовање на Вест поинут, престижна војна академија где је провео две године 2000-2001.
По повратку добија команду над словеначком 1. бригадом, где се задржао четири лета.
У мају 2006. добија чин бригадира. Тада је дошао у Генералштаб Војске Словеније и постао заменик начелника, а касније и начелник. Био је у НАТО бази у Авијану (Италија) као заменик команданта.
У марту 2010. године службено долази у Београд, на тродневни састанак са официрима Војске Србије. Теме су биле везане за стабилност у региону и унапређење стратешке сарадње на заједничким интересима.
Пензионисан је 2021. године у чину генерала.
Поднео је приватну тужбу против Драгомира Грујовића и то се деценијама одуговлачило. На крају је 2021. године словеначки суд ослободио Грујовића оптужби, јер су у Тужилаштву за ратне злочине у Београду сведочили Грујовићеви саборци.