Блаж Краљевић (1947-1992) је хрватски емигрант у Аустралији, који се вратио на Балкан крајем осамдесетих година 20. стољећа, како би се борио за независност СР Хрватске и обнову клеро-фашистичке НДХ. Током ратова на бившем југославенском простору он је био активан учесник као командант ткз. Хрватских Одбрамбених Снага у Херцеговини. Док је у муслиманској ткз. Армији Босне и Херцеговине имао чин генерал-мајора.

И у домовини је био политички активан као члан Хрватске Странке Права, коју су водили Добросав Парага и Анте Пркачин, као наставак Правашке странке коју је основао Анте Старчевић, познати србомрзац.

Краљевић је био идолпоклоник усташке идеологије Анте Павелића, Алојзија Степинца, Еугена Кватерника, Динка Шакића и осталих монструма који су током Другог свјетског рата извршили геноцид над Србима. Заправо, био је ватрени заговорник идеје "повјесних граница на Дрини". 

Током босанско-херцеговачког рата он је муслиманима имао добру сарадњу и они су га користили за дестабилизацију ткз. Херцег-Босне, хрватске парадржаве на тлу БиХ. Многи сматрају да је он главом платио ту идеју, односно да је највише руководство ХРХБ наложило његову ликвидацију у љето 1992. године. Тај атентат никада није разјашњен.

Док је имао команду функцију у ткз. ХОС његове јединице су починиле стравичне злочине против Срба у Босни и Херцеговини, те се сматрају једним од најсуровијих током Отаџбинског рата. Туђман га је посмртно одликовао са двије медаље.

ЖИВОТОПИС

Блаж Краљевић је рођен 17. септембра 1947. године у селу Лисице, општина Љубушки, на крајњем западу Херцеговине уз Далмацију.

Поријеко и школовање

Отац му се звао Никола, а мајка Мара. Имали су осморо дјеце. У родном мјесту завршио је основну и средњу школу. Краљевићи су строга римокатоличка породица.

Његови блиски рођаци: дједови, ујаци, стричеви... били су припадници оружаних снага клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске која је током 1941-1945 спроводила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Конкретно у западној Херцеговини хрватски фашисти су направиле стравичне покоље над десетинама хиљада Срба цивила и православних свештеника.

Емиграција

Када је млађани Блаж требао да одслужи редовни војни рок у ЈНА одлучује се за бег, па је тако јуна 1966. године напустио родни крај и отишао прво у Западну Њемачку, гдје је већ било пуно хрватских емиграната и исељеника, противника СФРЈ и србомрзаца. Ту се није дуго задржао, већ наредно прољеће одлази чак у аустралијску државу Викторија. Скрасио се у западном Мелбурну, тачније Сент Олбанс, четврт у којој је имао доста сународника присталице Анта Павелића и фашистичке идеологије.

На шестом континенту отворио је ресторан и приступио ткз. Хрватском Револуционарном Братству, који је имало ћелије у Европи. То је била нацистичка милитантна организација која је имала низ терористичких дјелатности против југославенских инсгтитуција и радила на обнови НДХ. Почетком седамдесетих година, оснивачи ХРБ осмислили су једну диверзију која је требала да се уради у Бугојну (централна Босна), па су тако двојица његових земљака отпутовали за Франкфурт, а он остао у Мелбурну. Агенти федералне полције су га ухапсили 19. маја 1972. године, дан прије одласка и притворили три дана.

Чланови ХРБ су тада сумњали у њега и морао се преселити у Канберу. Постаје предсједник минорне политичке странке 1976. године, а мало касније покренуо је привремену хрватску амбасаду. Тако је постао секретар и благајник Хрватског међудруштвеног одбора у Канбери... Аустралијски пасош добија тек 1989. године, послије двадесетак година боравка тамо.

Још док је био у Аустралији он је постао повјереник странке ХСП чији је лидер био Добросав Парага.

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Када је у СФР Југославији уведен вишепартијски ситем у прољеће 1990. године одлучује да се врати у домовину вјерујући да му је тамо мјесто, како би помогао "хрватску ствар". По доласку у Загреб постављен је на мјесто начелника за пропаганду ХСП од Параге. Новац који је Краљевић сакупио у Аустралији пред полазак он је дао лично Параги, а не ткз. Збору Народне Гарде како је било очекивано.

Краљевић је био присутан 13. јуна 1991. године у Љубушком на састанку руководства ХСП за Босну и Херцеговину, гдје је донета ткз. Липањску повељу о "успостави Независне Државе Хрватске на цијелом повијесном и етничком простору“. Живио је на релацији Загреб-Херцеговина пар мјесеци, да би се средином децембра 1991. године стално пресилио у Љубушки и наставио своје дјеловање, односно оснивање паравојних формација које су имале за циљ обрачун са Србима и ЈНА.

Када су отпочели жестоки оружани сукоби у БиХ Блаж Краљевић 9. маја 1992. издаје проглас Хрватима да се потчине ХОС и муслиманској Територијалној одбрани. Ово му је донело проблем са Загребом и руководством ткз. Херцег-Босне (Јадранко Прлић, Мате Бобан и др.) који су у муслиманима видјели краткотрајне савезанике, само док се не побједе Срби, а њихов прави циљ је била обнова НДХ.

На терену Блаж Краљевић је уживао подршки муслиманског предсједника Предсједништва Алије Изетбеговића и команданта Територијалне одбране Сефера Халиловића.

Регрутација у ХОС је рађена неажурно и примали су доста муслимана је приступило у ХОС са подручја Чапљине, Љубушког... што је стварало проблеме Краљевићу.

Током ратних дејстава 1992. године показао се као типичан фашистички идеолог јер је користио њихове методе. Хосовци су носили црне униформа и обиљежја из времена НДХ. Поздрављали су се са уздигнутом десном руком, као нацисти и изговарали "За дом - спремни". Хосовци под командом Краљевића су свуда остављали крваве трагове и безумље.

Многа мучна злодјела су Хосовци починили над Србима, као што су: убиства цивила, силовања жена и девојчица, пљачка имовине, рушење православних храмова, палежи кућа и помоћних објеката, узимање талаца и прављење концентрационих логора, етничко чишћење и сл.

Такође пријем у Хосовце под Краљевићевим надзором је био такав да су већином примани ликови који су били слабијег имовинског стања, они који су имали проблеме са законом, пробисвети, алкохоличари и сл. Заправо и сам Краљевић и његови претпостављени су били свјесни да ће такви борци са дна маргине људског друштва извршавати све што се од њих тражи.

Њихови најпознатији ужаси су забиљежени у концентрационим логорима: Дретељ код Чапљине, Мусала и Челебићи код Коњица, Љубушки и Рама.

Иако су припадници ткз. ХОС-а важили за хрватску паравојну формацију, што у почетку јесу били, они су касније били блиски хрватским полицијским и војним структурама. To је у једном интервју потврдио Иван Векић, министар унутрашњих послова у Влади Републике Хрватске.
- "Никaдa нису одбили ниjeдну зaповиjeд зajeдничкe aкциje, ни с нaшом воjском ни с нaшом полициjом, то поуздaно знaм".

АТЕНТАТ

Због свог шуровања са муслиманима Блаж Краљевић је навукао себи бијес Мате Бобана, Фрање Туђмана... готово свих војних и цивилних руководилаца из ткз. Херцег-Босне и Републике Хрватске. Иако се он није обазирао на то, одлучено је да се он уклони.

Када су отпочеле припреме за прву Митровданску офанзиву, односно напад на Невесиње 1992. године отворио се проблем око сарадње са муслиманском војском. Блажевић се са својом свитом упутио у Читлук, али је тамо под неразјашњеним околностима ликвидиран и он и његова пратња. Тек 2013. године је отворена истрага о његовој смрти.

Посмртно је Блаж Краљевић одликован од Туђмана на предлог министра одбране у Влади Републике Хрватске Гојка Шушка 3. децембра 1996. године са одликовањем - Ред Петра Зринског и Франа Крсте Франкопана са златним плетером.