Александар Протогеров (1867-1928) је бугарски терориста, (пара)војни официр, политичар који је имао амбиције да присвоји делове Србије и Грчке у матицу током Првог светског рата.
Детињство је провео у Вардарској Македонији, када је то био саставни део Османске царевине, али се касније образовао и усавршавао у Софији, на војним школама.
Приступио је у две пробугарске милитантне организације као што је Јадрански комитет и Унутрашња македонска револуционарна организација. Са њима је имао мноштво терористичко-диверзантских акција уперене против србског живља у Поморављу и Повардарју.
Избијањем Великог рата, прикупљао је информације о стању трупа Војске Краљевине Србије, па је редовно обавештавао матичну команду у Софији. Окупацијом србске територије у јесен 1915. године од стране бугарских оружаних снага, Протогеров је лично наређивао извршење ратних злочина против цивилног становништва.
Сматра се да је он најодговорнији за гушење Топличког устанка 1917. када је у циљу одмазде почињена серија покоља над србском нејачи: старчади, женама и децом. На Србе је гледао као на нижу класу људи коју треба што пре истребити. Мноштво србског живља је депортовао у Бугарску током Великог рата, односно послати су у концентрационе логоре, одакле се неколицина вратила жива.
Међу саборцима и претпостављенима је био омиљен, јер никада није имао "радно време", увек је радио са великим фанатизмом и више од очекиваног.
Контраверзе кажу да је био припадник тајних организација (масонских ложа).
ЖИВОТОПИС
Александар Протогеров је рођен 28. фебруара 1867. године у Охриду, градићу у непосредној близини језера по коме је оно добило име. У то време, то је био саставни део Турске царевине и административно је потпадао под Битољски санџак, односно Манастирски вилајет.
У родном крају је завршио основну школу, али је са петнаест лета се отиснуо у Софију, где је постао питомац средње војне школе.
Као добровољац је учествовао у Србско-бугарском рату 1885. где је стекао драгоцено искуство. Био је задојен србомржњом и идејама о "Бугар-Морави", односно снивао је да Бугарска добије границе из Санстефанског уговора 1878. године, па чак и више од тога.
По завршетку војне школе, произведен је у чин потпоручника 1890. године, где је добио команду над једном пешадијском четом. Већ 1894. бива унапређен у капетана, односно био је ађутант 1. бригаде Дунавске дивизије. Службовао је у Русу, градићу на северу земље. Потом је прекомандован и добио команду над специјалном 32. пешадијском четом.
Тероризам и политичко деловање
Протогеров је на крају XIX века ушао у ткз. Јадрански комитет, који су водили бугарски екстремисти, чије су идеје биле да се западне границе Бугарске прошире све до Јадранског мора. Касније је ушао и у ВМРО - Унутрашња македонска револуционарна организација, која се залагала за припајање Вардарске Македоније Бугарској. Ту је добијао инструкције и држао курсеве младићима од 18-35 година везано за диверзије у дубини туђе територије.
Учесник је две побуне, прво у Горњој Џумаји, а касније и Илинданском устанку 1902. против Турака.
БАЛКАНСКИ РАТОВИ
У јесен 1912. године дошло је до склапања војно-политичког савеза: Грчке, Србије, Бугарске и Црне Горе. Циљ је био да се Балкан ослободи од Турака који су вековима угњетавали хришћанско становништво и спроводили страховладу највиших размера. Бугарска војска у почетку није имала успеха као што је то имала србска и црногорска војска.
Протогеров је био помоћних команданта бугарског Првог корпуса, што је био попуњен махом добровољцима, који је ослобађао делове Пиринске Македоније.
Незадовољна поделом Македонске области, Бугарска напада грчке и србске положаје чиме је избио Други балкански рат у лето 1913. Тако је и Протогеров имао учешћа, али без великих успеха, јер је победом у Боју на Брегланици Србија одбранила Вардарску Македонију. Иначе и на другим фронтовима је Бугарска губила битке, те била присиљена да потпише мировни уговор и да се одрекне неких територија.
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
Избијањем Првог светског рата Бугарска се понадала да ће моћи присвојити неке територије од раније и да ће се остварити своје грандоманијске снове. И сам Протогеров се радовао томе. Тачније, аустроугарски војни аташе је још у лето 1914. године у Софији имао састанак са Генералштабом Војске Бугарске, на коме је разматрано под којим би условима они ушли у рат на страни Централних сила.
Како су се аустроугарске три офанзиве на Србију 1914. јако лоше завршиле, где је Бечки двор дословно понижен, то је и Софија одустала од напада на србске положаје те године. Ипак, наредне јесени Аустроугарској у помоћ прискаче Немачка и Бугарска, што је резултовало Тројном инвазијом са милион војника против Србије.
Окупација у 1. светском рату
На тло Србије у октобру 1915. Протогеров ступа као командант 3. бригаде при XI дивизији. Њихова зона деловања је била Јужно Поморавље. Тачније, врло брзо пуковник Протогеров постаје заповедник свих бугарских јединица у Поморављу.
Бугарске оружане снаге су у Србији одмах почеле са злочинима против цивилног становништва: пљачке, палеж имовине, убиства и силовања, односно вршена је насилна бугаризација Срба. Све ово је рађено плански и организовано, односно Протогеров је спроводио замисли бугарског цара Фердинанда I...
Документацију о кршењу Женевских конвенција и обичајима ратовања сачинио је швајцарски криминолог др. Рудолф Арчибалд Рајс, која је касније презентована на Версајској мировној конференцији у Паризу 1919. године.
Незадовољни бугарским терором србски четници подижу почетком 1917. Топлички устанак. Иако је ова оружана побуна имала првих десетак дана одличне успехе коме се мало ко надао, Бугарима у помоћ пристижу нове снаге, као и аустроугарске трупе. Тако је устанак крваво угушен у марту те године, када је уследила крвава одмазда. Процена је да је најмање 20.000 Срба убијено.
Протогеров и Тодор Александров
Сем тога, бугарске окупационе снаге су интернирале око 200.000 Срба са подручја Понишавља, јужном дела Поморавља и Повардарја. Они су насилно одвођени у Бугарску где су утамничени у преко 25 концентрационих логора: Сливен, Пловдив, Панчарево...итд. Услови су им били јако тешки и сматрају се за најнехумајијим у Великом рату. Циљ је био да Срби ту нестану. Вратило их се нешто више од половине.
Србска војска је у септембру 1916. ослободила врх Кајмакчалан, а две године касније је пробила Солунски фронт. Већ 29. септембра 1918. Бугарска је капитулирала и избачена из рата. Ово је довело до огромног незадовољства међу официрима и генералима. Ипак, морали су бити задовољни, јер нису одговарали за ратне злочине, пошто Велике силе нису обавезале Софију да испоручи својих 500 ратних злочинаца, које је србска делегација тражила у Версају.
Крај Првог светског рата је дочекао са чином генерала.
МЕЂУРАТНО ДОБА
Након Великог рата, Протогеров се посветио деловању у ВМРО, где је изабран за вођу. Он је са најближим сарадницима планирао на тлу Грчке да оформи Македонску аутономију која би имала престоницу у Солуну, али да се касније све то припоји Бугарској. Ово је био наставак бугарских снова о "санстефанским границама".
Када је бугарски премијер Александар Стамболијски потписао Нишки документ 23. марта 1923. са Краљевином СХС, према коме се обавезао сузбијање терористичко-диверзантских деловања бугарских банди, између осталог и ВМРО... Протогеров је организовао атентат на Стамболијског 9. јуна 1923.
Совјетски савез је схватио важност Балкана и његове геостратешке позиције. СССР је преко обавештајаца Коминтерне успоставио контакте са ВМРО 1924. године, наводно да је званичан документ Мајски манифест је потписан у Бечу. Циљ је био да се створи Балканска федерација, где би била извршена социјалистичка револуција, а власт у рукама комуниста.
СМРТ И НАСЛЕЂЕ
У самом врху ВМРО 1925. долази до раскола и праве се више фракција, док њихови лидери бивају убијани. Постоје сумње да је Коминтерна ликвидирала неколицину јер су били заговорници националистичких идеја, занемарујући идеолошка становишта. Тако да је и сам Протогеров умире под неразјашњеним околностима 7. јула 1928. у својој 61. години живота.
Протогеров је носилац више војних одликовања, али само своје земље.
У домовини на Протогерова се гледа као на хероја нације, јер се борио за "бугарску ствар", занемарујући учешће у геноциду против Србије.