Адемага Мешић (1868-1945) је муслимански трговац и политичар, који је током Другог свјетског рата био активан учесник геноцида над Србима и доглавник клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске.

Родио се у Тешњу, још док је Босна била у саставу Османске царевине, а његова породица је врло имућна која се бавила трговином.

Похађао је исламске вјерске школе у Травнику. Након смрти оца преузима имање и постао је један од најпознатијих трговаца у свом крају.

Активирао се политички још у доба аустроугарске окупације, па је 1908. основао Муслиманску напредну странку, те је био саборски заступник у босанско-херцеговачком парламенту пред Велики рат.

Он се национално осјећао као Хрват, али је јавно промовисао идеју да се нација раздвоји од вјере. Тако се залагао за јединство Хрвата - муслимана и католика.

Током Великог рата Мешић је подржавао инвазију Бечког двора на Краљевину Србију.

У међуратном добу Мешић је био члан ЈМО - Југославенске муслиманске организације. Сматрао је да БиХ мора да добије аутономију. То га је навело да средином тридесетих година 20. стољећа сазове велики збор муслиманског живља у Тешњу. Мало касније улази у савез са ХСС - Хрватском сељачком странком.

Стварањем НДХ Мешић је изабран за замјеника Анта Павелића. Током четири ратне године Мешић је подржавао геноцидну политику према Србима, Јеврејима и Ромима, односно истребљење "неподобних народа", према Хитлеровим теоријама о 'суперраси'. Све што је имало везе са Православљем и Србима нашло се на удару.

Усташки режим је оснивао концентрационе логоре, покретао етничка чишћења широм НДХ. Убијани су мушкарци, жене, старчад... а милости није било чак ни према дјеци. Штавише, муслимански живаљ је попуњавао своје оружане јединице као што су: Ханџар дивизија, Муслиманска милиција, али и Млади муслимани.

У прољеће 1945. НДХ је дефинитвно сломљена, па су тако и усташки функционери 6. маја напустили Загреб, док су партизанске јединице га ослободиле два дана касније. Колоне Хрвата и муслимана су кренуле ка Аустрији.

Британске снаге су ухапсиле Мешића и његову групицу те их испоручили комунистима у Југославији. У Загребу је осуђен 1. јуна на доживотну робију за велеиздају и сарадњу са окупатором.

Умро је у затвору у Поповачи 5. јула 1945. Његова имовина је конфискована, а трајно му је одузета част и све привилегије.

ЖИВОТОПИС

Адемага Мешић је рођен 1868. у Тешњу, у средишњим дијеловима Босне. У то доба, Тешањ, као и цијела БиХ била је била саставни дио Османске царевине. Само десетак година касније, 1878. на Берлинском конгресу Велике силе дозвољавају Бечком двору да окупирају БиХ.

Адемагини родитељи Мехмед и Арифа (р. Галијашевић) били су имућни и богатство су стицали углавном трговином. Његови преци су били давно православни Срби, али су потурчени доласком Османлија у XVII вијеку, што је била редовна пракса тог времена у доба Турске царевине.

По нацији се Адемага изјашњавао као Хрват, али по религиозности као - муслиман. Штавише, залагао се за одвајање нације и вјере.

- "Ми нисмо Турци, већ смо по вјери муслимани, а по нацији и нашем лијепом језику смо Хрвати", писао је у својим мемоарима.

Занимњиво је и то што је Адемага био германифил, односно један од ријетких муслимана који се нису јавно успротивили доласку солдата Бечког двора.

Школовање и каријера

Младом Адемаги је тако омогућено школовање. У Травнику је стекао вјерско образовање јер је похађао медерсу (школу).

Млад је остао без оца. Вратио се на очевину и преузео послове. Добро му је ишло па је богатство само увећвавано. Са својих 40 љета био је један од најуспјешнијих домаћина у читавој Босни.

Такође, није био загрижен застарјелим оријенталним начином живота, већ је прихватао модерне тековине друштва.

Током Првог свјетског рата подржавао је агресију Аустроугарске на Краљевину Србију. Заправо сметало му је све што је србско и Србе је доживљавао као нижу класу људи.

Такође организовао је за вријеме Првог свјетског рата добровољачке одреде, као помоћ аустроугарским оружаним снагама, тачније имао је своју "Адемагину групу" у оквиру Жандармерије, који су били познати као Шуцкори. Ове јединице су биле познате по незаконитим хапшењима, демолирањима и пљачки србске имовине на тлу БиХ, али и убиствима, вјешањима свих оних који су показивали симпатије према Србској војсци и њеним успјесима.

Породица

Зна се да је био ожењен, али није имао потомства.

Политички активизам

Већ 1908. Адемага Мешић је био предсједник Муслиманске Напредне Странке (МНС) и био заступник у Парламенту БиХ 1910-1914.

Његова идеја је била да се уједине Хрвати, католици и муслимани. Србе православце није волео и гајио је непријатељска осјећања према њима.

У својим наступима често је потенцирао идеју о аутономији Босне у међуратном добу.

Антина џамија у Загребу, 1944.

У Тешњу 27. октобра 1935. организовао је сабор у коме је дошло више стотина муслиманских првака, а циљ му је био стварање јединствене муслиманске организације, која је формирана годину дана касније. Тако је склопио савез са ХСС - Хрватском сељачком странком лидера Влатка Мачека.

Културно стварлаштво

Сматра се једним од великих донатора за културу у првој половини 20. стољећа у Босни. Помагао је листове "Бехар", "Огледало", "Муслиманска свијест", али је исто тако са Хакијом Хаџићем подржавао "Хрватска свијест". Сем тога, имао је значајан допринос код рада друштва "Народна узданица" и "Гаријет".

У његовом посједу је била и "Исламска штампарија", што је у оно вријеме био велики капитал.

И сам је писао приповјетке, од којих је позната "Намет на вилајет".

ГЕНОЦИДНА ПОЛИТИКА

Краљевина Југославија у прољеће 1941. се нашла у тоталном окружењу Сила Осовине, изузев Грчке на југо-истоку. Адолф Хитлер, Бенито Мусолини, Цар Борис III, Шефкет Верлаци и Миклош Хорти наређују својим војскама да нападну југославенско краљевство. Земља је раскомадана и сваки од окупатора је добио свој дио.

У Загребу 10. априла бива проглашена клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска, као чедо Ватикана, док је Римска курија давала директиве и логистику. Хрватски шовинисти окупљени око Анта Павелића су још од раније имали успостављене контакте са муслиманским працима и већи дио је пристао да буде у власти НДХ. Тако је и Адемага Мешић пришао њима.

Чим је Анте Павелић постао поглавник и преузео власт, Мешић је изабран за његовог замјеника, односно доглавника. Анте Павелић је муслимане од милоште звао "хрватско цвијеће".

Хитлер и Павелић су поставком Адемаге Мешића, као и осталих муслиманских првака у администрацију НДХ хтјели да покажу муслиманском живљу у Босни и Херцеговини да треба да ратују скупа са њима против Срба. На име тога су има обећавали велике повластице, што се остварило само као лична корист неколицине појединаца. Примјера ради, Фехим Спахо (босански реис-ул-улем) је прозрео и презрео Павелића још у касно љето 1941. те га је јавно критиковао, а онда под неразјашњеним околностима преминуо почетком 1942.

Мешић је био узданица Павелићу и у свему га је подржавао наивно вјерујући да се боре "праву ствар". Истовремено, Павелић је имао залеђину римокатоличког клера који су радили на покрштавању муслиманског становништва у БиХ, али нису превише имали успјеха у томе.

Муслимански мушкарци од 18 до 60 година старости су попуњавали оружане јединице као што су Црна легија, Ханџар дивизија, Муслиманска милиција и са њима нападали србска села: палили, пљачкали, силовали, рушили, уништавали... убиства су вршена масовно, не само на кућном прагу, већ и црквама, односно бацани су у дубоке крашке јаме.

Сем борбених одреда, муслимански живаљ је имао цивилну организацију "Млади муслимани", који не само да су симпатисали Трећи Рајх, већ су им помагали кроз информације, или пренос одређених добара. Били су повезани са јерусалемским муфтијом Амин ел Хусеин.

Усташки режим је оснивао велики број концентрационих логора, гдје је било и муслимана који су чували логоре на тлу БиХ. Они који су познати: Добој, Зеница, Крушћица, Сарајево, Доња Градина, Шековићи, Маглај, Приједор, Гацко... Док су масовни покољи чувени у Старом Броду, Шушњару, Драксенићу, Дракулићу, Пискавици, Фазлагића Кули, Бијели Поток, Требевић, Гаравице...итд.

У прољеће 1945. дошло је до слома НДХ јер су партизанске јединице поразиле усташе и домобране, те су силовито јуришале ка Алпима. Читава свита око Павелића је 6. маја напустила Загреб који је два дана касније ослобођен. Колона се подјелила, гдје је један дио бјежао ка Аустрији, а други и Италији.

Британска војна полиција хапси Адемагу Мешића 17. маја 1945. и спроводе га у логор Спитал на Драви. Већ наредног дана Мешић је испоручен југославенским комунистима који су га у Загребу извели на војни суд. Ту је осуђен на доживотни затвор убог велеиздаје и сарадње са окупаторима, као и ратног злочина против цивилног становништва. Одузета му је сва имовине, као и трајни губитак части.

Пар дана касније бива премјештен у Поповачу (затворска болница) гдје је пронађен мртав 5. јула 1945.

НАСЉЕЂЕ

Муслимански живаљ у БиХ га посљедсих деценија велича и гледа у Адемаги Мешићу својеврсног идола, односно труде се да га представе као мученика, док његов судски процес називају монтираним.

Занемарује се његова подршка Павелићу и саучествовање у србоциду и холокаусту током Другог свјетског рата. Заправо, муслиманско друштво никада након Другог свјетског рата није прошло кроз процес денацификације и дефашистизације, што је довело касније почетком деведесетих година до новог екстремизма и оружаних сукоба на тлу Босне и Херцеговине.